Hoće li EU priznati rezultate izbora?

Kakve su šanse da Evropska unija ne prizna rezultate narednih parlamentarnih izbora u Srbiji i zašto se ova mogućnost sve češće pominje? Preciznije, o ovakvom scenariju sve češće govore kritičari režima, podsećajući da je Bruxelles od Srbije jasno zatražio stvaranje atmosfere za održavanje slobodnih i fer izbora, povlačenje izmena seta pravosudnih zakona poznatijih kao Mrdićevi zakoni i generalno vladavinu prava.

Političko nasilje

Jedan od onih koji nanovo juče pokreće ovu temu, nimalo bez razloga, budući da Srbiju očekuju redovni parlamentarni izbori dogodine, a možda i vanredni, ako je verovati režimu, i politikolog je Vujo Ilić. U razgovoru za N1 obrazlaže da za priznanje rezultata Evropskoj uniji neće biti bitan samo ishod već i uslovi u kojima će izbori biti održani, a kao ključne probleme navodi selektivnu primenu zakona, pritiske na birače i političko nasilje.

“Kad kažem kakav će biti rezultat - ne nužno ko će imati jedan mandat više, nego koliko će zapravo biti ta razlika na izborima. Svaka situacija u kojoj će postojati neka neizvesnost oko toga ko može da ostvari skupštinsku većinu, mislim da će smanjiti mogućnost da bilo ko ima jasnu sliku o čemu se zapravo radi, ko ima većinu i ko može da formira sledeću vlast”, rekao je sagovornik N1, osvrnuvši se potom na političko nasilje i pritiske na birače, što se u Srbiji ponavlja kao predizborni evergrin godinama unazad.

“EU će doneti svoj sud o tome kakvi su bili izbori na osnovu zaključaka ODIHR-a i na osnovu njihovog, ja se nadam sveobuhvatnog posmatranja izbora”, konstatuje Ilić.

Inače, jedina država na evropskom tlu čije izbore je Evropska unija odbila da prizna je Belorusija, podseća Danas, analizirajući mogućnost njihovog ponavljanja u Srbiji.

To je bilo pre šest godina, 2020. EU je tada saopštila da izbori “nisu bili ni slobodni ni pošteni” i da ne priznaje zvanično proglašene rezultate prema kojima je pobedio Aleksandar Lukašenko. Evropski savet je u avgustu 2020. objavio da ne priznaje rezultate izbora, a kasnije je EU uvela sankcije pojedincima koje smatra odgovornim za represiju i falsifikovanje izbornog procesa.

Govoreći za Danas, Goran Miletić, osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije, navodi da svakako postoji mogućnost da Evropska komisija ili Evropski parlament ne priznaju izbore u Srbiji.

“Takve smo primere imali u Rusiji, Belorusiji, Venecueli i Gruziji. Međutim, vlasti u Srbiji će svakako paziti da broj i vesti o neregularnosti drže na nivou prethodnih izbora, što će dovesti do brojnih kritika, ali ne do toga da Evropska komisija ne prizna izbore u potpunosti”, mišljenja je Miletić, uveren da je realnije da Evropski parlament, koji je naročito u poslednje vreme kritičan prema potezima vlasti u Srbiji, donese rezoluciju kao u slučaju izbora u Gruziji 2024. Tada je EP jednostavno zaključio da izbori nisu sprovedeni u skladu sa međunarodnim standardima, pozvao na uvođenje sankcija predstavnicima vlasti koji su odgovorni za to, ali i da se izbori ponove najkasnije u roku od godinu.

Odnos prema režimu

“Za ovakav scenario u praksi je potrebna podrška najveće grupacije (EPP) koja je do sada bila blagonaklona prema vlastima, ali sudeći prema poslednjim izjavama posle samita u Tivtu, vrlo je moguće da to više neće biti slučaj”, procenjuje sagovornik Danasa.

Sa svoje strane, poslanik opozicionog, Zeleno-levog fronta, Robert Kozma, nema sumnje da je procenjeni scenario itekako realan.

“Čini mi se da je svim akterima u međunarodnoj i domaćoj javnosti postalo jasno da ne postoji mogućnost da Srbija sa kriminalnim režimom Aleksandra Vučića postane članica Evropske unije”, uveren je Kozma, potcrtavajući da je u poslednjih godinu “došlo do ogromne promene u odnosu Evropske unije prema vladajućem režimu u Srbiji”.