God, Gun, Gold and Trump

Negde u ovo prolećno vreme 1776. Yenkeeji pod komandom Georga Washingtona primorali su trojicu britanskih generala i oko hiljadu njihovih vojnika da se u 120 brodova evakuišu iz bostonske luke, čime je otvoren put za konačnu pobedu u Revolucionarnom ratu za nezavisnost.

Sjedinjene Države obeležavaju jubilej 250 godina postojanja. Predviđene su prigodne manifestacije, predavanja po školama, štampaju se knjige, izdaju serije maraka, prigodnih kovanica i medalja, ali sve je pod senkom presedana kakav ne postoji u američkoj istoriji.

Jubilarna sujeta

Ponet nesputanom narcisoidnošću i faraonskim ambicijama, Donald Trump je zaboravio na Washingtonove reči da se borio protiv monarhije i da “samo monarsi svoje lice stavljaju na kovanice”, pa je odlučio da njegov portret bude iskovan na komemorativnom zlatniku – čime se ruši dva i po veka duga tradicija da se ne prikazuju likovi živih predsednika.

Trump postavlja svoj lik po zgradama vladinih odeljenja, ukrašava zidove Bele kuće svojim kič-portretima, imenuje po sebi zgrade i na sve načine ubacuje svoje ime u kombinaciji sa jubilarnim brojem 250.

Amerikanci nemaju razumevanja za istoriju ispunjenu imperatorima koji su, za života, sebe ovekovečili na zlatnim, srebrnim ili bronzanim kovanicama, ali uprkos toj averziji “Kralj Trump” je na jednu stranu zlatnika od 24 karata postavio sebe u pozi kako se stisnutih pesnica oslanja na radni sto u Ovalnoj sobi, poput njegove fotografije izložene u Nacionalnoj galeriji portreta Smithsonian. Na drugoj je američki orao.

Poruka stisnutih pesnica je jasna. Predsednik je personifikacija odlučnosti. Simbol moći i snage koja ne podleže sumnjama i oklevanjima. Profil sugeriše viziju lidera koji posmatra svet i gleda ka horizontima tražeći i opasnost i mogućnost. Trumpova slika deluje kao konfrontacija: on vas gleda i prisiljava da odaberete da li ćete prihvatiti njegov autoritet ili postati njegov neprijatelj.

Na poleđini zlatnika prikazan je američki orao koji ne nosi uobičajene strele i maslinovu grančicu, simbole rata i mira, ali animirani ratoborni orao jasno prikazuje kandže koje odražavaju položaj Trumpovih ruku usmerenih napred. Orao nad novom simboličkom teritorijom.

Kovani novac je kao ikona u malom. Efektivna forma političke poruke, ili propagande. Prikaz moći, koja kao aura natkriljuje podmlađeno lice monarhističkog predsednika, potvrđena je i činjenicom da je Trump uspeo da spreči sve pokušaje da se zlatnik ne iskuje.

Administracija je za projekat glorifikacije predsednikove sujete dobila odobrenje Komisije za lepe umetnosti, savetodavnog panela koji od 1910. procenjuje estetske vrednosti nove federalne arhitekture, uređenja pejzaža i dizajna novca, medalja i drugih komemorativnih dela. Niko nije bio protiv, niko nije doveo u pitanje legalnost ili simbolizam zlatnika. Ništa neobično. Trump se ranije potrudio da u komisiji budu isključivo ljudi koje je on postavio.

Autorizacija Kongresa nije potrebna, ali je novi dizajn trebalo da dobije i dozvolu Savetodavnog građanskog komiteta za kovanice, grupe osnovane 2003. i sastavljene od predstavnika obe partije. Duže od tri godine se ovaj komitet bavio pitanjem kako treba da izgleda jubilarni kvoter, novčić od četvrt dolara.

Da li da se fukusira samo na 1776. ili na sve što se od tada dogodilo? Da li da se podseti na istoriju rasne borbe i prikaže neke slavne abolicioniste? Ili devojčicu koja je pomogla da se integrišu državne škole u New Orleansu? Nekog iz pokreta sifražetkinja?

Ministarstvo finansija igrorisalo je sve predloge Komiteta. Trump promoviše “patriotsko obrazovanje”. Oznake vezane za period ropstva uklonjene su iz nacionalnih parkova jer “podstiču negativne aspekte američke istorije”.

Pet jubilarnih kvotera prikazaće likove Georgea Washingtona, Thomasa Jeffersona, Jamesa Madisona i Abrahama Lincolna, kao i jedan par naseljenika Divljeg zapada. Nema značajnih Afroamerikanaca ni uglednih žena.

Trump nije ni tražio da se Komitet izjasni pošto se članovi slažu da se krši demokratska praksa. Čak je i jedan republikanac bio protiv. “Ovo je pogrešno, protivno američkoj kulturi i tradiciji koja određuje šta ili koga stavljamo na kovanice”, izjavio je Michael Moran.

Ako je administracija Joea Bidena bila usmerena na različitost, jednakost i inkluzivnost, Trumpova prodaje ideje prosperiteta i patriotizma. “Bio bih veoma srećan da što više ljudi pročita osnivačka dokumenta i da se ozbiljno pozabavi argumentima očeva osnivača”, kaže Andrew Rudalevige, profesor sa koledža Bowdoin. “Nažalost, mislim da će proslave biti ubačene u iste ratove kultura i iste polarizacije koje izgleda da su sada zahvatile toliki deo zemlje, iako bi ovo trebalo da bude vreme da se iznad toga izdignemo.”

Trumpova želja da sebe ovekoveči kršeći tradiciju iritirala je milione Amerikanaca, koji mu ne zaboravljaju kako protiv njih šalje Nacionalnu gardu da bi, pod izgovorom borbe protiv ilegalne imigracije i obuzdavanja kriminala, ugušio njihove proteste protiv autokratske vlasti koja urušava demokratiju.

Jasno je i šta bi na ovu manifestaciju jubilarne sujete imali da kažu Trumpovi zapadni saveznici, koje omalovažava, ponižava, vređa i pritiska na sve načine. Čemu spomen-zlatnik, pitaju se u Iranu, Siriji, Jemenu, Nigeriji ili Venecueli, državama koje je za godinu dana drugog mandata bombardovao čovek koji je tokom kampanja govorio da SAD ne treba da intervenišu po svetu i upliću se u “glupe i večne ratove”.

Trump je mnogo puta do sada izjavljivao da je najveći mirotvorac i da je sprečio osam ratova, da je najuspešniji predsednik u američkoj istoriji, da je razvio zemlju kao niko pre njega, da SAD nikada nisu bile tako moćne u svetu, da je Afroamerikancima dao prava kakva nisu imali od kako je decembra 1865. zvanično ukinuto ropstvo. Takav predsednik valjda zaslužuje da njegov lik obeleži 250. godišnjicu Sjedinjenih Država.

Dizajn jubilarnog zlatnika je, za sada, vrhunac ikonografije kojom Trump sebe veliča. Predsednički portreti, kovanice namenjene kolekcionarima koje na prodaju nude Trumpove privatne firme i organizacije, majice, štapovi za golf... Sve je to u službi promocije predsednikove političke mudrosti, vitalnosti, odlučnosti, vizije, čak i humora.

“Obe strane zlatnika su neumetničke, ali dovoljno jednostavne da budu čitljive, poput namrštenog lica i dubokih senki koje stvaraju koncentrovanu sliku moći na transparentima koji vise sa Ministarstva pravde i sedišta drugih agencija, odakle Trump namršteno gleda na ceremonijalne koridore prestonice”, komentariše Washington Post.

Administracija razmatra i štampanje komemorativnog dolara, koji bi na jednoj strani prikazivao Trumpov lik, a na drugoj podignutu pesnicu sa tekstom “FIGHT FIGHT FIGHT”, referencom na predsednikov borbeni poklič posle pokušaja atentata 2024.

Senatori demokrata inicijative opisiju kao “neameričke” i najavljuju zakon koji bi zabranio da se lik živog predsednika pojavi na novčanicama. Imajući većinu u oba doma Kongresa, inicijativa teško da će proći, pa će Trump nastaviti da plasira ideje kako Amerikanci treba da tumače sopstvenu istoriju.

Trumpov potpis će se u junu pojaviti i na novčanicama od 100 dolara, što će biti prvi put od 1861. da potpis predsednika zamenjuje onaj sekretara za finansije. Drugi takvi apoeni biće štampani u narednim mesecima.

“Ne postoji moćniji način da se potvrde istorijska dostignuća naše velike zemlje i predsednika Donalda J. Trumpa nego da novčanice američkog dolara nose njegovo ime, a više je nego odgovarajuće da taj istorijski novac uđe u upotrebu tokom (obeležavanja) četvrt milenijuma”, izjavio je sekretar za finansije Scott Bessent.

Velika zemlja, veliki kult ličnosti 45. i 47. američkog predsednika. Pozavideo bi i Josif Visarionovič. Do sada je Američki institut za mir nazvan po Trumpu. Ispred naziva Kennedyjevog umetničkog centru u New Yorku pridodato je Trump. Nova klasa ratnih brodova zove se – imate pravo triput da pogađate – Trump.

Pošto je dao da se izgradi nov centar za posetioce Bele kuće, Trump je porušio njeno istočno krilo da bi, po svom ukusu, za 400 miliona dolara izgradio balsku dvoranu. Okupio je privatne kompanije poput Amazona, Googla i Palantira – čiji vlasnici sa administracijom imaju ugovore vredne milijarde dolara.

Istraživanja pokazuju da se 58 odsto Amerikanaca protivi projektu kome arhitekte zameraju da će površinom većom od 8.300 kvadratnih metara zaseniti Belu kuću, čija je površina manja: oko 4.600 m2. Građani su uputili više od 35.000 primedbi, od kojih su 97 odsto negativne. Prvi arhitekta koga je Trump angažovao otpušten je upravo zbog veličine prostora koji je predsednik zahtevao.

Trump je jedan i jedini. Nezaustavljiv. Federalna komisija je, pod njegovim budnim nadzorom, početkom aprila odobrila projekat, uprkos zahtevu federalnog sudije Distrikta Kolumbija da projekat ne sme privatno da se finansira i da mora da se stopira dok administracija ne dobije odobrenje Kongresa.

Trump sebi za života podiže spomenike, a balska dvorana mu je jedan od top prioriteta. Toliko važan da je u Air Force 1 novinarima prvo komentarisao svoj projekat, a tek potom odgovarao na pitanje da li SAD planiraju da šalju kopnene snage za Iran.

“Borim se u ratovima i drugim stvarima, ali to je veoma važno, jer će sa nama biti dugo vremena. Mislim da će to biti najveličanstvenija balska dvorana na svetu.”

Kao što želi da menja horizonte sveta, tako ambiciozno redizajnira Belu kuću. Ništa ne sme da ostane bez njegovog ličnog pečata i ništa ne može da ga zaustavi. Lično je odabrao da stubovi budu korintski. “Najlepši su.” Plan je da dvospratna zgrada uskoro počne da se gradi, a radovi bi trebalo da budu završeni 2027.

Administracija je nedavno i formalno predstavila planove za još jedan Trumpov poduhvat, kojim želi da zaseni Amerikance i svet, posebno Francuze prema kojima gaji otvorenu odbojnost.

Trijumfalna kapija visoka simboličnih 250 stopa (76,2 metra), prema planovima bi trebalo da utisne još jedan Trumpov pečat na horizontu prestonice i postane treća najviša građevina, posle Vašingtonskog obeliska (555 stopa) i Capitol Hilla (288 stopa). Slavoluk će biti viši od Lincolnovog memorijala i Bele kuće. “Voleo bih da bude viši od svih”, izjavio je Trump u januaru. “Mi smo najveća, najmoćnija nacija.”

Rodney Mims Cook Jr. usrdno zahvaljuje Trumpu što ga je postavio na mesto predsednika Komisije za lepe umetnosti. “Ovakvog predsednika graditelja nije bilo od predsednika Jeffersona i mislim da je bilo vreme da dobijemo još jednog.”

Trijumfalnija kapija

Komisija zna šta joj je raditi, pa će Washington dobiti slavoluk viši od Trijumfalne kapije u Parizu (164 stope) i značajno viši od Kapije Makedonije (blizu 69 stopa), spomenika kiča koji je u Skoplju podigao još jedan ponosni nacionalista, bivši premijer Nikola Gruevski.

Predlog je da slavoluk bude podignut u blizini reke Potomac, na ulasku u kompleks memorijalnog groblja Arlington. “Služiće kao vizuelno podsećanje na plemenito žrtvovanje mnogih američkih heroja tokom 250 godina istorije, kako bismo mi danas mogli da živimo u slobodi”, izjavio je predstavnik Bele kuće Davis Ingle.

I dok funkcioneri nemilice hvale Trumpa, ponovo su se javili kritičari. Pitaju kolika je cena projekta, ali još više ih brine što bi slavoluk mogao da poremeti koreografiju postojećih vašingtonskih spomenika, posebno pogled na arlingtonsko groblje i Lincolnov memorijal. Vojni veterani podneli su tužbu, a sve nade polažu se u Kongres, koji u ovom slučaju ne može da bude zaobiđen.

Vašingtonska Trijumfalna kapija iznad luka nosi natpis “Jedna nacija pod Bogom”, a na vrhu je krilata statua Lady Liberty. U podnožju su četiri lava. Sve je to u pozlati.

Predsednik je opčinjen sobom – i zlatom. Ovalna soba Bele kuće nikada nije imala toliko slika u zlatnim okvirima, zlatnih amblema koji vise na zidovima, zavesa u boji zlata, podmetača, vaza i trofeja.

“Trumpova fascinacija zlatnom bojom traje decenijama, mnogo pre nego što je postao predsednik”, kaže psihoterapeutkinja Manahil Riaz, podsećajući na zlatne natpise na Trumpovoj kuli u New Yorku ili na porodičnu fotografiji Trumpa, njegove supruge Melanije i sina Barrona.

Ima i tu mnogo simbolike: zlato i zlatna boja su kroz istoriju potvrda uspeha i statusa, ali i izdvajanja od drugih. Od faraonskih sarkofaga do olimpijskih medalja. Zlato je još jedna potvrda jedinstvenog identiteta koji Trump sebi pripisuje. Pečat njegove izuzetnosti.

Trump na zlatniku deluje kao udaljeni eho događaja iz 44. godine stare ere, kada je Julije Cezar naložio da se iskuje njegov lik sa skraćenicom “CPD” na njegovom licu, koja je značila “Caesar, Perpetual Dictator”, Cezar večiti diktator. Bio je prvi rimski imperator koji je svoj lik postavio na metalni novac. Kasnije je istoričar Kasius Dio pisao da je i to doprinelo Cezarovom ubistvu.

Trumpu niko ne želi takav kraj, ali on sledi Cezara. Postavljanjem svog lika na jubilarni zlatnik prešao je put od kolektivnog “mi”, što je obeležje republike, do “ja”, što je priznanje njegove imperatorske ambicije.

Radi bolje identifikacije ove američke administracije, krilaticu God, Gun and Trump – Bog, puška i Trump, treba malo proširiti. God, Gun, Gold and Trump – Bog, puška, zlato i Trump.