Postojati u izmišljenoj državi

Projekat o Koreti traje duže od tri decenije. Kako biste govorili o Koreti onima koji ne znaju o čemu se radi, kako biste je predstavili? Deluje da je to koncept, a zapravo Koreta ne nastaje iz koncepta. Kažete da je ona počela kao igra, odnosno kao bekstvo u nešto što volite.

- Meni je sada, iz ovog ugla, mnogo teže da govorim o tome šta je to Koreta, nego recimo pre 2004, kada je ona prvi put izložena kao jedno umetničko delo. Ima već trideset i pet godina kako su ove prve lutke nastale, doneo sam ih da vam ih pokažem, tada sam živeo u jednom malom mestu u Hrvatskoj i prvi put sam se susreo, gledajući televizijski program, sa višepartijskim sistemom. Ne znam iz kog razloga, ali to me je beskrajno fasciniralo i samo sam uronio u pravljenje mog paralelnog sistema istovremeno sa odigravanjem prvih izbora u Sloveniji i Hrvatskoj. To je bila igra koju sam stvorio i to je bilo nešto što sam dosta dugo skrivao. Ne znam ni sam zbog čega, ali je tako bilo.

Nešto što se skriva

Inače sam, pre nego što sam upisao Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, studirao pravo. Lutke, kolaže koje sam pravio za Koretu, koje vidite, stalno sam držao u knjigama za pravni fakultet. Majka, sa kojom sam tada živeo, navijala je da ostanem na studijama prava. Sad, zamislite tu situaciju, ona uđe u sobu, a meni su knjige iz prava bile prepune figurica i ja sam samo preklapao te knjige da ona ne vidi lutke iz Korete, da ne vidi tu moju igru.

Koreta je dugo bila nešto što se skriva, neka moja tajna sve do 2004. godine. Tada sam bio student na Fakultetu likovnih umetnosti, u klasi profesora Mrđana Bajića, i opet sam nekako u tajnosti razmišljao da li da profesoru pokažem Koretu, na kraju sam to učinio i on je jako dobro reagovao. Koreta je tada postala umetničko delo, za mene veoma značajno, koje je našlo svoj put, kroz različite medije na različitim mestima, evo i danas ovde u Sarajevu, gde sam suočen sa izazovom da podelim sa vama šta je Koreta i kako je doživljavam.

Kako je nastalo ime Koreta, ime same države?

- Živeo sam u jednom malom mestu u Hrvatskoj, pored tog malog mesta se nalazilo jedno malo selo, odlazio sam kod tetke u to selo, a tetka je imala neku malu ostavu, u kojoj je čuvala stare novine, to su bili časopisi Nada. Ne znam da li danas postoji taj časopis Nada, ali sećam se tačno tog papira, onako malo hrapavog. To nije bio papir kakav danas vidimo u nekim časopisima koji imaju delove koji kao da sijaju. Sećam se da je papir bio hrapav i ona ih je iz nekog razloga skupljala, to su bile gomile časopisa, koje sam odlazio da krijući listam, kako bih iscepao delove koje bih iskoristio za pravljenje ovih ljudi, političara Korete.

Ne znam da li možete to da zamislite, doneo sam ih evo vidite u fascikli, inače ne volim da ih iko dodiruje, ali doneo sam da vidite kako to izgleda. Užasno je komplikovano doći do tačno odgovarajuće glave. Da bi neko bio stanovnik i kandidat za političara u Koreti, mora da ima odgovarajuću glavu koja se uklapa sa telom. E sad, ako ste vi nekada u tom razdoblju bili u nekim novinama, kada sam pravio lutke i ako je vaša glava bila baš odgovarajuće veličine, postoji velika mogućnost da se vaša glava ovde nalazi.

Recimo, dok je postojao novobeogradski buvljak, često sam odlazio i kupovao časopise Gloria, ne zato što naročito volim taj časopis nego sam tu često nalazio formate glava koji mi odgovaraju. Pravim kolaž i kada nađem odgovarajuću glavu, onda moram naći i telo koje odgovara. To sam sklapao, i dok ih pravim, dajem im imena i prvi početni impuls njihove biografije. A najznačajnija je njihova politička biografija.

Ali eto, kada bih se setio početaka i tih divnih krajolika, u tom mestu u kom sam živeo izvire reka Una, i onda ispod tog mesta se ide jako, jako strmim putem u jedno selo, pa u drugo. Ovo selo se zove Podastrana, sledeće selo se zove Ajderovac. To su neka čudna imena. Takva imena i koristim. Ne znam ni zašto, ni kako dolazim do njih, ali njih proglašavam nekim imenom, nekim pojmom u Koreti. Inače ogroman broj gradova postoji u Koreti, ogroman broj regija, dvadeset ih je... Da se vratim na priču o imenu, odlazim u jedno selo, visoko na brdu se nalazi, i tamo me mama ostavlja u kolima, a ona odlazi da nešto kupi. Ne znam šta je kupovala, verovatno neku hranu, koja je verovatno bila zbog te prirode zdrava. Ostao sam sam u kolima i to je dugo trajalo, a pored kola se nalazilo korito i veliki broj krava, koje su pile vodu u tom koritu. I onda sam vrteo u glavi tu reč korito i tako je nastala Koreta. Umesto Korito je Koreta.

Ključne reči kada govorimo o ovom radu, po mom mišljenju su lutke, mape koje pravite i igra. Kako Vi to razumete?

- Sada ste shvatili kako se lutke prave. Znači, to je jedan spor, mukotrpan posao. Često sam u školi u kojoj predajem, u gimnaziji, davao učenicima zadatak da rade kolaž. Oni donesu novine, a onda im kažem da bi možda bilo dobro da taj zadatak radimo sledećeg puta. Oni odu kući, a ja se zavučem i prelistam novine da vidim ima li među njihovim materijalom za kolaž, nešto što meni treba. Sve je toga manje, moram da kažem da oskudevam u lutkama. Naravno lutke koje se tek pojave imaju siromašniju biografiju nego lutke iz perioda kada je nastala Koreta. Te lutke možete primetiti, jer sam bio naivan kad sam ih pravio, lepio sam selotejp iza, spajajući glavu i telo, i onda je lepak sa selotejpa probio, izgledaju kao da su masne, provide se, a nije baš konkurentno za nekog modernog političara da se providi. I tako da one, prve lutke, na neki način propadaju.

E, sada druga stvar. Sećam se tog jednog dugog, dugog procesa kad sam pravio mapu Korete, to je bilo na A4 papiru sa tačno raspoređenim pikselima na papiru. Pikseli su bili podeljeni na otprilike isti prostor koji je bio recimo nekog kvadratnog oblika. Jedna ta kocka je bila more, ostale su bile kopno, njih dvadeset, otuda i dvadeset regiona. I onda je svaki taj prostor ratovao kockom sa prostorom pored i oduzimao mu piksele. I tako sam to igrao unedogled. I dogovorio sam se sam sa sobom kada stajem.

I onda sam prevario. Nastavio sam igru. Znači, stao sam, napravio sam državu i nastavio sam da igram. Tada sam zapravo proširio državu, dobio sam taj džep koji je na mapi jugoistočno. On je ispod reke Slavne, pa se zove Podnoslavlje i često o njemu mislim kao o nekom prostoru koji mora drugačije da se definiše unutar države Korete.

Koreta često podseća publiku na stvarne političke procese iako nije nastala kao direktna alegorija neke države. Kako danas, nakon što Koreta postoji duže od 30 godina, razmišljate o odnosu između fikcije i političke stvarnosti?

- Razmišljao sam, država je bila republika, zatim je postala kraljevina, a onda mi nije bilo jasno, prosto, može li ona da bude jedno i drugo. Da li postoji neki sistem koji bi tu podelu na monarhiju i republiku prosto anulirao i učinio je beznačajnom. I to se sad dešava baš sa ovim rezultatima, XII parlamentarnih izbora, mislim da će Koreta imati mnogo regiona koji se ujedinjuju, prave neke druge celine. Podelio sam ih, recimo, na Istok, Zapad, Sever i Jug.

Velika promjena

Imam taj južni deo i jugoistočni deo, taj prostor sa morem, pa sam to nazvao More i Zamorje. Ali inače mislim da te male oblasti, neke koje ostaju same, ili koje se ujedinjuju, mogu da prave neke sisteme nalik republikama, koje se onda kasnije ujedinjuju u neku kraljevinu. Eto, uglavnom to je nešto što sam iz stvarnog života, kako da kažem i nekih političkih i, kako bih to nazvao, profesorskih iskustava u Srbiji, pokušao da suočim sa životom u jednoj izmišljenoj državi.

Nakon dvanaestih parlamentarnih izbora, šta sledi za Koretu? Šta donosi otvaranje novog političkog ciklusa?

- Mi već dvadeset godina sarađujemo, Vlatko Ilić i ja, i mnogo toga smo uspeli da uradimo. Imali smo jedan rad na Kalemegdanu u Beogradu, sa dvadeset glumaca koji su bili smešteni u dvadeset scenografija, to je bila velika instalacija. Oni su govorili istoriju svake političke partije, što je bilo vrlo komplikovano... Do nekih radova koje smo radili u Nemačkoj, recimo u jednom pozorištu u Berlinu, opet sa glumcima, do jedne radiodrame koju smo radili za Radio Beograd. Imali smo prilike da se probijamo kroz različite medije, a sve to diktira stanje u Koreti, odnosno igra. Sve odluke u Koreti se donose u igri i kroz igru. Sada, ovi izbori za koje ste me pitali donose promenu. Imali smo jedanaeste izbore kada nije uspela da se formira vlada, jer je nastala ova narandžasta partija koja se zove DOGOVOR. A sa njima nema dogovora. I nije mogla da se formira vlada. Crveni i plavi nisu mogli zajedno. Međutim, SSDP je sjajno prošao na izborima, i liberali su dobro prošli, OGAN je prošao odlično. Po svemu sudeći, formiraće se jedna republikanska vlada. U svakom slučaju, država Koreta će dobiti vladu, što je velika promena.