Udvaranje Beogradu šteti Srbima

“Slike sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu bile su šokantne. Ratko Mladić je bio pravosnažno osuđeni ratni zločinac. Bio je odgovoran za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Preminuo je služeći kaznu doživotnog zatvora zbog genocida u Srebrenici i drugih zločina. Elementi zvanične podrške i prisustvo pojedinih visokih srpskih zvaničnika na sahrani duboko su za žaljenje. Oni pokazuju nespremnost da se suoči sa mračnim poglavljem novije evropske istorije i u suprotnosti su sa vrednostima na kojima počiva put Srbije ka Evropskoj uniji.” Ovako govori Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove u Beogradu, a mi ga pitamo za odnose susjedne zemlje prema vlastima u bosanskohercegovačkom entitetu RS, izborima u Srbiji...

Kako gledate na to što predsjednik Srbije održava bliske odnose sa Miloradom Dodikom, dok istovremeno pruža podršku ljudima koje Dodik protjeruje iz svoje stranke?

- Vučićev odnos prema Republici Srpskoj nikada nije bio samo odnos prema Dodiku. On pokušava da zadrži više političkih kanala istovremeno kako bi Beograd ostao nezaobilazan faktor bez obzira na to ko sutra bude na vlasti u Banjaluci. Zato nema velike kontradikcije u tome što se javno grli sa Dodikom, a paralelno održava veze sa njegovim protivnicima.

Manipulisanje mašinerijom

Problem nastaje kada predsednik Srbije prestane da se ponaša kao predsednik susedne države, a počne da uređuje političku scenu u BiH. Srbija ima legitimno pravo da razvija posebne veze sa RS-om u okviru Dejtonskog sporazuma, ali nema pravo da bira njenu vlast. Vučiću, a, zapravo, dominantnoj nacionalističkoj eliti u Beogradu, odgovara da svi politički putevi iz Banjaluke vode preko Beograda, jer mu to daje i regionalnu moć i mogućnost da se pred Zapadom predstavlja kao neko ko može da smiruje krize koje njegovi partneri prethodno proizvode. Ovaj ambivalentan odnos ostaće daleko posle Vučića, jer i Miloševićeva politika pretenzija ka ideologiji krvi i tla daleko prevazilazi trenutnog vlastodršca u Beogradu. Dugoročno gledano, trka političara u Banjaluci da se dopadnu Beogradu najviše šteti prosperitetu i blagostanju Srba u Bosni i Hercegovini.

Naim Leo Beširi: Politika štapa i šargarepe nije se pokazala dobrom /IEA /Andreja Damnjanović

Kakav bi uticaj SNS mogao imati na predstojeće izbore u BiH?

- SNS može imati politički uticaj, ali ne bi smeo imati izborni uticaj. Granica je vrlo jednostavna. Normalno je da stranke iz dve države sarađuju, nije normalno da državna infrastruktura Srbije, mediji pod kontrolom vlasti ili javni resursi budu korišćeni da se građanima druge države sugeriše za koga da glasaju. Pred izbore 4. oktobra posebno će biti važno pratiti medijski prostor, javne posete, logistiku i eventualno organizovano političko angažovanje ljudi sa dvojnim državljanstvom. Zato postoji i vremenska distanca između izbora u BiH i Srbiji, da bi glasačkom mašinerijom moglo da se manipuliše. Vučić će verovatno pokušati da zadrži dovoljno dobre odnose i sa Dodikovim blokom i sa delom opozicije. Njegov idealan rezultat nije nužno pobeda jednog čoveka, već situacija u kojoj svaki ozbiljan srpski politički akter u BiH veruje da bez podrške Beograda teško može do vlasti. To dugoročno nije dobro ni za Srbiju ni za BiH.

Da li vanredni izbori u Srbiji mogu smiriti političku krizu ili, s obzirom na podjele i nepovjerenje, samo produbiti sukob vlasti i opozicije?

- Izbori sami po sebi ne rešavaju političku krizu. Mogu je rešiti samo izbori čiji rezultat većina građana smatra legitimnim. Vučić je najavio parlamentarne izbore posle gotovo dve godine protesta. Ako u njih uđemo sa istim problemima sa biračkim spiskom, pritiscima na zaposlene, neravnopravnim pristupom medijima, masovnim šatl glasačima iz BiH i regiona, zloupotrebom javnih resursa i institucijama koje ne rade svoj posao, dobićemo samo novi datum za nastavak krize. Ako se, međutim, makar minimalno poprave uslovi, omogući ozbiljan nadzor i transparentno brojanje glasova, izbori mogu biti demokratski izlaz iz sukoba. Za sada deluje da smo daleko od toga.

Beograd i dalje odbija uvođenje sankcija Rusiji uz poruku da ostaje na evropskom putu. Do kada je održiva diplomatija na dvije stolice i u kojem trenutku bi Bruxelles mogao preći s upozorenja na konkretne sankcije?

- Još 2018. sam govorio da je vreme Titove neutralnosti prošlo i da međunarodni odnosi traže predvidivost. Posle ruske invazije na Ukrajinu prostor za balansiranje je još uži. Ne možete tvrditi da vam je članstvo u EU strateški cilj, koristiti evropske fondove, pristup tržištu i investicije, a odbijati zajedničku spoljnu politiku onda kada je Evropi najvažnija.

Naim Leo Beširi: Politika štapa i šargarepe nije se pokazala dobrom /IEA /Andreja Damnjanović

Najbolja odbrana

Bruxelles verovatno neće prvo posegnuti za klasičnim sankcijama građanima Srbije. Mnogo realnije su politička izolacija vlasti, dalje usporavanje ili zamrzavanje pregovora, strožije uslovljavanje evropskog novca i ograničavanje koristi koje država kandidat dobija pre članstva. Srbija može još neko vreme održavati dve stolice, ali cena te politike raste, stolice su sve udaljenije, a geopolitičku plitkost vlasti najviše osećamo mi, građani Srbije.

Postoji li realna opasnost da Rusija, zbog vlastitog sukoba sa Zapadom, pokuša izazvati ozbiljniju političku ili sigurnosnu krizu na Zapadnom Balkanu?

- Da, ali ne mislim da je najrealniji scenario dolazak ruskih tenkova na Balkan. Rusiji je mnogo jeftinije da koristi pukotine: nacionalizam, nerešeno pitanje Kosova, slabosti Bosne i Hercegovine, političke podele u Crnoj Gori, dezinformacije, energetske veze, obaveštajni rad, sajber-napade i lokalne političke aktere kojima odgovara konflikt sa Zapadom. Moskvi ne mora odgovarati rat da bi ostvarila cilj. Dovoljno je da region bude dovoljno nestabilan da uspori proširenje EU i NATO-a i troši političku pažnju Zapada. Najbolja odbrana zato nisu samo bezbednosne službe, nego funkcionalne institucije, slobodni mediji i brže evropske integracije. Ako želimo da se ratosiljamo tog štetočinskog uticaja, za to ćemo morati da se zatražimo veliku pomoć u Bruxellesu i Washingtonu.

Nedavno smo svjedočili tenzijama na relaciji Beograd - Podgorica, praćenim međusobnim optužbama oko izvoza naoružanja i uticaja na evropske integracije Crne Gore. Da li služe prvenstveno za unutrašnjopolitičke potrebe i skretanje pažnje sa ključnih reformi?

- U velikoj meri da. Beograd i Podgorica imaju dovoljno stvarnih pitanja o kojima treba razgovarati da nema potrebe da bilateralne odnose pretvaraju u dnevni politički teatar. U Srbiji je regionalna svađa često korisna kada vlast želi da promeni temu sa korupcije, protesta ili evropskih obaveza. U Crnoj Gori, sa druge strane, pojedinim političkim akterima sukob sa Beogradom ili odbrana Beograda takođe služe za mobilizaciju birača. Posebno sada, kada je Crna Gora ozbiljno ubrzala pregovore sa EU. Ako postoje sumnje u trgovinu oružjem ili nedozvoljen uticaj, to treba da utvrđuju institucije i partneri u EU i NATO-u, a ne televizijski studiji. Regionalne svađe ne smeju postati zamena za vladavinu prava.

Naim Leo Beširi: Politika štapa i šargarepe nije se pokazala dobrom/ IEA/Andreja Damnjanović

Ono što ipak ostavlja gorak ukus je fokusiranost Vučićevog režima da podriva napore Podgorice da završi pregovore sa EU i postane punopravna članica. Najveći neprijatelj EU integracija Crne Gore je već duže vreme Vučić, jer zna da će se pritisak ka njegovom nesposobnom i korumpiranom režimu drastično pojačati kada još jedna zemlja bivše zajedničke države postane deo civilizovanog sveta. Njegova psiha neće to izdržati i zato neće sedeti skrštenih ruku, pa se dodatno zaoštravanje očekuje najesen.

Crna Gora je najizglednija naredna članica EU. Može li pojedinačno pristupanje jedne države stabilizovati Zapadni Balkan ili će parcijalni napredak samo produbiti jaz i ostaviti preostale zemlje još otvorenijim za ruski i drugi vanjski uticaj?

- Ulazak Crne Gore bio bi veoma dobra vest za ceo region, jer bi prvi put posle dugo vremena pokazao da je članstvo zaista moguće kada država ispuni uslove. Crna Gora je otvorila sva 33 poglavlja i do jula privremeno zatvorila 16, a EU je već počela pripreme elemenata pristupnog ugovora. To je mnogo snažnija poruka od još jednog samita sa deklaracijom o evropskoj perspektivi. Ali, proširenje ne sme stati na jednoj zemlji. Ako Crna Gora uđe, a Srbija, BiH, Severna Makedonija, Kosovo i drugi ostanu godinama u čekaonici bez jasne perspektive, taj jaz mogu koristiti Rusija, Kina i drugi akteri. Zato princip mora biti regata, a ne konvoj: ko ispuni kriterijume ulazi, ali EU istovremeno mora svakom društvu u regionu ostaviti verodostojan i dostižan put do članstva, ali i jasne sankcije kada se nazaduje. Dosadašnja politika štapa i šargarepe je pokazala da je šargarepa često mlitava, a štap kratak i tanak. Mora to brže, jače i bolje.