Skupa ljubav

A otkud i kako to da ja svoje pero umočih u život, u krvotok Mirne Čerček? Mislim da je dovoljno reći da me je ona, kao i njena najbolja prijateljica, zvala bratom. A brat sam postao zato što sam se tako, bratski, prema njima i ponašao. I nikakvo čudo nije da braća i sestre tajne jedni drugima povjeravaju. E, pa da onda vidimo šta se to dalje zbiva u životu naše junakinje Mirne.

Najprije mi je Selma rekla:

“Ja je takvu nikad nisam vidjela. Otkako se on nakon posljednje pjesme pridružio nama za stolom, imala sam stalno osjećaj da jedva čekaju da odem. Svejedno sam je pitala: ‘Mirna, kad ćemo kući’? Skrenula je kratko pogled s njegovih na moje oči i rekla mi: ‘Ma neka nas još’... Drugi dio rečenice ostao je u zraku, ali sam ga iščitala: Idi ti, ja želim da ostanem sa ovim čovjekom”.

A šta je to, kako je… naš pjesnik i kantautor probudio u Mirni? Čime je to otopio led, kojim oružjem srušio brane pred njenim srcem? Jer, pazite, do tada to nikom nije ni približno uspjelo. Opisao sam već Mirnu kao neosvojivu tvrđavu pred kojom su junaci našeg doba listom padali.

“Ja sam ranije samo čitala o tome i mislim da mi se to više činilo kao tuđa fikcija… Da te neko tako osvoji da ti cijeli svijet stane samo u njegov lik, gestu, riječ… da ti se čini da se sva ljepota u njemu našla i da mu niko nije ni blizu a kamoli ravan. Prvo veče bilo kao iz bajke. I drugo… I najednom nisam više mogla zamisliti dan da ga bar ne čujem. Ah, šta je to on imao, a drugi nisu? Sad, nakon svega, mogu reći skoro ništa, ali… znaš, moj Toni, kako je kad ti naočale zaljubljenosti izoštre srce, a zamagle um? Prvi put osjetila sam i ljubomoru, želju da bude uvijek sa mnom i samo moj. A on?”

Selma: “Kad sam je odvela i kumovala njihovom poznanstvu, mislim da sam joj i tada rekla da je Dante (daću mu to ime zbog pjesničke konotacije, a njegovo pravo ne ide da se otkriva jer trač-lovci po cijele dane na mrežama čekaju k’o zapete puške i muhe govnare… znate, padnu na neke sadržaje, pa onda kao što muhe lete i pronose, tako oni riječima šire smrad i smradnu zarazu)… prilično promiskuitetno biće. Žene su ga, bogami, voljele, a on ne da ih nije izbjegavao nego… eto vidiš šta bi i sa Mirnom”.

A šta bi sa Mirnom?

Žena skoro pa zanemarila sve: i prijatelje i posao. Dantea pozvala da živi s njom, bez ikakvih uslova i obaveza. Samo da živi, a ona da uživa u njegovoj blizini. Rekla, predložila mu da će ona kao majka, kao žena, kao najbolja prijateljica preuzeti brigu oko njega. Ništa da ne radi, neka samo piše, stvara, komponuje, a sve ostalo je njena briga. I što bude želio - dobiće. Toliko ju je bio ošamutio, kao da je bilo u pitanju najslađe piće, a ne obično ljudsko biće.

A on? Dante?

Kao ptica u zlatnom kavezu. Sve je imao, ali šta će mu ta Mirna ako ju je već osvojio? Kakvog tu još posla i izazova ima za njega?

A napolju, izvan tog stana u kojem ima sve, a postalo mu dosadno… tamo čekaju neke nove madone. Međutim, kako su komfor i bezbrižnost prijatni ljudskoj duši, Dante je odlučio da igra dvostruku ulogu. Odglumiće zadovoljnog ljubavnika, to mu je bilo utoliko lakše što su Mirnini zahtjevi bivali sve manji, a koristiti prilike do kojih će lukavošću svojom dolaziti.

Selma: “Eh, Mirna, ludica moja, ona se baš zacopala do ušiju. I dobro što više nije imala vremena kao ranije za mene, ali i kad se nađemo, ona ne prestaje s njim: rekao ovo, uradio ovo, bili ovdje, vodio me tamo… Kao da je više ništa drugo ne interesuje. A njega sam znala vidjeti i kad god nije bio s Mirnom, s njim neka druga žena. Ma, pravi Don Juan… meni je to bilo brzo jasno”.

Ali, osim žena, naš umjetnik volio je i kocku, poker posebno. Sa bitnom razlikom, koliko je bio spretan oko žena, toliko je bio papak u pokeru. Jedva ga čekali u partijama i znalo se: nije pitanje bilo da li će, nego koliko će izgubiti. A gubitke valja pokriti. Kome će i od koga tražiti? Bezbeli od Mirne. Naplaćala se Mirna i kako je ona vazda plaćala, opet i opet, naočale zaljubljenosti počele su da joj se spuštaju s očiju. Progledaće trezveno kad je dara prevršila mjeru.

Mirna: “Otišla ja na službeni put... ostavila ga u stanu, a kad sam se vratila… ne samo da je keš prokockao nego i zlatninu. Dočekao me snužden i sve priznao. I kaže… sve će on to meni vratiti. Eh, dragi moj, vidiš, sad je osam sati… Imaš petnaest minuta da pobereš svoje stvari i nestaneš iz mog stana. Zaustio je nešto da kaže, ja sam otišla u svoju sobu. Nakon 15 minuta sam se vratila. Njega nije bilo”.

Prošle su godine. Mirna se vratila u svoje sedlo. Selma ju je ponekad znala malo zezati, podsjećajući je na njenog Pjesnika. Dosta se vremena govorilo o Mirni kao o najpoželjnijoj udavači, nije su udala, nego starila, a sa starošću karijera cvjetala, sve imala, ali muška više nije bilo u njenom životu. Zarekla se, neće nikad.

I tako je to bilo. I tako su mi govorile Mirna i Selma. A što bi rek’o Đole, ako lažu one mene, i ja lažem vas.