Plik na jeziku: Pretresanje uzbrdice
Tužilac: Uzbrdica je, gospodine sudija, agresor, nasrtljivac i uzurpator. Otmičar daha i dželat dostojanstva. Ona ugodno u sekundi pretvara u neopisivu muku. Uzbrdica je nepotrebna bubuljica na licu prirode. Barikada ispred koje prestaje lagana promenada. Barijera koju noge ne umiju da uklone. Prepona koja ne može ni da se zaobiđe, ni da se preskoči. Linija razgraničenja. Smetnja na vezama. Grč u mišiću koji ne popušta ni nakon dvočasovne masaže. Uzbrdica nije pažljiva, nije tolerantna, nije korektna. Tražim maksimalnu kaznu.
Branilac: Tužilac je prestrog. Njegova strogoća dolazi iz njegovog karaktera. A karakter mu, opet, oblikuje ravnica iz koje ne umije da mrdne. Seoskom deranu koji se preko noći pretvori u gradskog dječaka sve izgleda drugačije. Poznati sokaci se presvuku u nepoznate aleje, komšije koje je svakog dana pozdravljao prometnu se u nepoznate prolaznike. Na selu je u svaku drugu kuću mogao ući kao u svoju, u gradu mu takva bedastoća ne bi ni pokucala na vrata. Za njega je opasno sve na šta nije navikao. Tako i uzbrdica. Kada bi spustio i ručnu i kilograme, drugačije bi gledao. Tražim oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice.
Tužilac: Odbrana luta po periferiji. Za ljude iz ravnice osvajanje treće prečke na merdevinama ravno je osvajanju orkanskih visova. I to je tačno, tu branilac na trenutak napušta izmaglicu proizvoljnih pretpostavki. Ali, korak naprijed - nazad dva. Ravnica ne pruža otpor. Ona miluje, mazi i tepa. Kada je put ravan, putnik može do ivice svijeta ako treba. Listovi ne pucaju, zadnje lože nisu pretegnute, koljena ne škripe, zglobovi ne otkazuju. Po ravnom se zapravo i ne hoda, nego plovi, pa nevini posmatrač teško može da uoči razliku između belca koji se valja dunavskom maticom i šetača čiji tabani osvajaju ravnicu. A uzbrdica? Ona je krvnik koji sabija, savija i lomi.
Branilac: Tužilac isuviše strasno diže glas protiv uzbrdice. Ravnica je dosada, uzbrdica je uzbuđenje. Ravnica je prazna tepsija, uzbrdica je kotlić pun raznih sastojaka. Ravnica je slična onoj liniji koja objavljuje smrt, puls uzbrdice je snažan, pravilan i vitalan. U ravnici nema budnih, na uzbrdici nema pospanih. Kome se, molim vas, ne bi prispavalo kada bi pred sobom ugledao kilometre i kilometre istog pejzaža? Ko ne bi sjeo i zaplakao kada bi znao da su mu i start i cilj ofarbani istom nijansom? Bolje je sedam dana ležati u brdu nego dva sata šipčiti ravnicom.
Tužilac: Ravnica je pitoma, uzbrdica je agresivna. Ravnica je oslobodilac, uzbrdica je osvajač. Ravnica je gugutka, uzbrdica je crni gavran. Ravnica je svila, uzbrdica je grubo češljano sukno. Ravnica je pokošena djetelina, uzbrdica je strnjika. Ravnica je špricer, uzbrdica je patoka. Poređenja su beskonačna, ali u konačnici mogu da se svedu na jedno jedino: ravnica je prijatelj, uzbrdica je dušmanin. Ona gleda kako da prevari, začara, ponizi. Podmukla je i zlobna. Prevrtljiva i bestidna. Ona je serijski ubica, piroman, lopov niskog profila!
Branilac: Ko se bar jednom popeo na vrh s kojeg puca pogled na kanjon kakve modre rijeke, zna kakve su moći uzbrdice. Ko je bar jednom nakon višečasovnog pješačenja izbio na gorsko jezero, zna kakve su njene čini. Ko se bar jednom odvažio i krenuo strmim stazama kroz jedva prohodne šume, zna kolika je njena snaga. Tužilac je i nepravedan i slijep. Uzbrdica je majčevina uzbuđenja. Ona je mjenica koja garantuje avanturu. Samo se uzbrdicom može doći do vodopada! Samo se uzbrdicom može izbiti na litice! Do onoga što je vrijedno pogleda, dolazi se, kako bi rekli matematičari, samo i samo kosinom.
Tužilac: Uzbrdica je, prije svega, prinudna naplata. Vanredna kontrola. Inspekcijski nadzor. Onaj ko se penje da bi, kako branilac romantično navodi, vidio vodopade i litice, mora proći vojničku obuku ili mora biti spreman na neopisiva mučenja i poniženja. Ili pukovnik ili pokojnik! Ili marinac ili ništica! Ko nije kadar da za sat vremena otrči od Banje Luke do Varšave, taj nije dostojan vodopada i litica?! Da li advokat to želi da kaže? Ako putnik u nogama nema spartansku čvrstinu, on će biti osuđen na laganu smrt. Jer šta je drugo pentranje uzbrdicom do lagana smrt? Puls se ubrzava, vene se skupljaju, grudi se šire, dah je sve plići. Kretanje uzbrdicom predgrađe infarkta.
Branilac: Gdje tužilac vidi surovost, ja poznajem pitominu. Gdje čuje bič goniča robova, ja čujem šuštanje pamuka. Uzbrdica nikoga ne tjera za astal. U te svatove ide ko želi, a ne ko mora. Penjanje nije tek puko šetanje. To nije za dokone bašibozuke. Uzbrdica snaži karakter, podupire volju, učvršćuje namjeru. Nije za slabe, neodlučne i ziheraše. Hodati po ravnom je isto što i završiti za grobara, dati se uzbrdici je specijalizacija na anatomiji oka. A što tužilac kaže da se puls ubrzava, da se vene skupljaju, da se grudi šire i da je dah sve plići... Zar nije tako u svakoj strasti, prilikom svakog uzbuđenja?
Tužilac: Porediti uzbrdicu i vođenje ljubavi je neumjesno, banalno i, neka mi oproste osjetljive uši, poprilično glupavo. Zar je osvajanje nježnih predjela isto što i probijanje strmom šumskom stazom? To nisu ista dva uzdisaja, ista dva dahtanja, ista dva umora. Na uzbrdici čovjek uvijek mora biti spreman na napor više. Na novu rupu, vrtaču, krater. Nema vremena da gleda u borove i potoke, jer noga začas može da promaši usku stazu. Bagaž na leđima trostruči muku, gojzerice prikivaju noge za tlo, znoj zatvara oči. Uzbrdica je spasavanje žive glave! Ja sam se sedam puta preznojio samo pričajući o njoj i stoga zahtijevam momentalno strijeljanje. Časni sude, ja toliko!
