Trovanjem mozga doživjeti stotu
Boško Jakšić
Konačno da odahnemo. Dočekali smo da Srbija učini taj strateški iskorak u odnosima sa nama bliskim regionom Pacifika.
Šef srpske diplomatije potrošio je tone kerozina, dolara i vremena da prouči gde ide, da bi u glavnom gradu Kraljevine Tonga, Nukualofeu, prisustvovao sastanku lidera Foruma pacifičkih ostrva. “Vođena strateškom vizijom predsednika Aleksandra Vučića o izgradnji mreže prijatelja širom sveta i spoljnoj politici stvaranja novih uporišta, prisustvom na ovom samitu (Srbija je) postavila sebe na mapu onih zemalja sa kojima ranije gotovo i da nije imala bilo kakve odnose.”
Čitajte kolumne Boška Jakšića:
Lepo, a šta ćemo sa onima u okruženju, sa susedima koji bi trebalo da budu prioritet koliko i odnosi sa najvećim silama sveta? Biće da je Beogradu Nukualofe bliži od Zagreba ili Sarajeva.
Srbija odavno nije imala tako loše odnose sa svim susedima, izuzimajući Mađarsku, ali to nema veze sa susedstvom već sa autokratskim bratstvom Aleksandra Vučića i Viktora Orbana. Beograd kao da se trudi da se odnosi ne normalizuju. Dok ponavlja da mu rade o glavi, predsednik kaže: “Mnogo novca spolja, milijarde su uložene protiv mene.” Procenjuje da barem deo tih milijardi evra dolazi iz fondova u susedstvu, pre svega Hrvatske i Federacije Bosne i Hercegovine.
Takva procena nalaže visok stepen bezbednosne budnosti. Tako je nastao spisak potencijalnih rušitelja vlasti, predsednika i ponosne Srbije. Ko je i kada sastavljao listu, saznaće se kasnije, pošto je puklo oko Severine Vučković.
Sve je u slučaju hrvatske pevačice manje-više poznato. Zadržana je na granici, a za tu priliku posebno poslati inspektori iz Beograda pitali su je šta misli o Srebrenici, Vučiću, litijumu... Odgovorila je da ima pravo na sopstveno mišljenje, podrazumeva se i kritičko. Inspektore svakako nije uverila u slobode javne reči pošto su oni u službi zemlje koja te slobode ograničava kad god se ukaže potreba, ali su je ipak pustili. “Neću više nikad doći u Srbiju dok ovaj ne sjaše s vlasti, znamo svi dobro koji”, poručila je zvezda regiona.
Ministar unutrašnjih dela Ivica Dačić u prvim satima nije popuštao braneći sebe od pokušaja da predsednik na njega svali krivicu. “Svi treba da se zapitamo u kakvom se stanju nalazi naš region ako je kao glavni problem i tema prepoznato to što je hrvatska pevačica zadržana na našoj granici.” Da, zapitam se, ali nije problem u regionu, već u Beogradu.
Po kom zakonu se prave spiskovi nepoželjnih gostiju i saslušavaju ljudi? Zar verbalni delikt nije ukinut? Kriterijum je jednostavan. Dovoljno je biti kritičar vlasti ili predsednika i eto te na crnoj listi kao neko ko je pretnja bezbednosti države.
Nije trebalo dugo čekati. Ponosno se javio Aleksandar Vulin i prihvatio autorstvo spiska koji datira iz vremena kada je bio ministar unutrašnjih poslova i direktor BIA. Osveta Amerikancima zato što je potpredsednik Vlade Srbije i senator Republike Srpske na listi sankcija State Departmenta? Osveta Zagrebu što mu je zabranjen ulazak u Hrvatsku? Osveta Sarajevu što “nedobronamerno” nije dozvolilo prelet njegovog aviona? Svi su oni “ustaše” i “balije”. Srbomrsci koje će Vulin naučiti pameti.
Insistirao je Vulin da Vučić nije znao “niti je trebalo da zna” za spiskove. Delovalo je kao odbrana predsednika, ali ako je tako, to bi značilo da su u Vulinovo vreme MUP i BIA bili otuđeni centri moći čije su aktivnosti bile van predsednikovog vidokruga.
Biće da je Vučić našao Vulina na Palama, gde je usrdni socijalista prisustvovao obeležavanju opštinske slave Velike Gospojine. Usledila je korekcija: “Nikad niko (spiskove) ne sastavlja sam...” Na Vučiću je ostalo da izabere da li je za spiskove znao ili nije znao.
Pokunjeni socijalista na mestu unutrašnjih dela Ivica Dačić ubrzo je najavio da se spisak ukida. No, čuvari patriotizma, slabo kamuflirani nacionalisti, obrukali su zemlju. Ljudi su se ovde dugo borili da se oslobode imidža koji je Srbija stekla u vremena Slobodana Miloševića. Sada je kopija ružne slike poslata za region.
Nije bolje ni sa druge strane Save. Trude se i u Zagrebu pa je Balkan premrežen nacionalizmima od kojih su neki plod novije istorije, a drugi legat starih predrasuda koje govore o primitivizmu, netoleranciji, nestabilnosti, nasilništvu, gluposti ili lenjosti - svega što se po pravilu projektuje na drugu stranu granica.
Hrvatska bi po svaku cenu da njena tisućletnja kultura bude izopćena iz područja tlapnje krležijanske “balkanske krčme”. Od vremena Franje Tuđmana, Balkan je nešto ćevabdžijski srpsko i orijentalno, nepopravljivo primitivno. Gotovo barbarsko. Balkan se u potpunosti poistovećuje sa bivšom Jugoslavijom.
Hrvatska tome ne pripada, a činilo se da je jedino što narode regiona spaja balkanski melos Gorana Bregovića, valjda zato što je popularan i cenjen diljem Evrope. Ispostavilo se, međutim, da ni Bijelo dugme, poput Severine, nije pošteđeno.
U Hrvatskoj je izbio skandal, ali ne zbog spiska sumnjivih posetilaca, već zbog spiska nepoželjnih pesama legendarne ex-Yu grupe. Kada je na koncertu u Splitu otpevana pesma “Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo”, braniteljske udruge dragovoljaca, a posle njih i desna nacionalistička stranka Domovinski pokret (DP) su grupu prijavile Državnom odvjetništvu i zatražile da se zabrani ulazak u Hrvatsku pevaču Alenu Islamoviću kome je to 1986. bila prva otpevana numera.
Sve bi njima bilo uredu da je na nekom ustaškom derneku pevao Marko Perković Thompson i da se čulo “Za dom spremni”, ali to što je na videozidu iza Bijelog dugmeta prikazana zastava bivše države ocenjeno je kao nedopustivo. “Izvođenje ove pjesme koja slavi jugoslavensku državu u gradu koji je bio žrtva brutalne pomorske blokade, granatiranja i torture vojske koja je služila ovoj državi smatramo neviđenom provokacijom usmjerenom prema hrvatskom narodu i državi”, priopćio je splitsko-dalmatinski ogranak DP-a. “Zbog silne akumulacije gnjeva koji je ova provokacija izazvala kod naših sugrađana bilo bi dobro da ovaj slučaj ne bude zataškan jer se bojimo kako će idući put građani uzeti pravdu u svoje ruke te počistiti i binu i organizatora i pjevača.” Srbija se oko Severine namah podelila. Podelila se i Hrvatska oko Dugmeta. Jedni se stide, drugi osvetnički likuju.
“Doživjeti stotu”, tako se zove turneja Bijelog dugmeta. Biće da smo svi na dobrom putu da stotu doživi nacionalizam ovih prostora, rasplamsan tokom ratova 1990-ih i pažljivo negovan u decenijama posle toga. Pesma je večita, ali i primitivizam. Odoh za Tongu.
