Tretmani ublažavaju simptome: Seboroični dermatitis neizlječiv, ali ima načina da se kontroliše

Seboroični dermatitis je često, hronično oboljenje kože koje izaziva svrab, crvenilo i perutanje, najčešće na temenu i licu. Posebno je čest kod beba (temenjača) i odraslih nakon tridesete godine. Ovo stanje nije zarazno i ne ugrožava život, ali može da bude neprijatno i estetski problematično, naročito kada se javlja na vidljivim delovima tela.

Iako uzrok nije u potpunosti poznat, smatra se da ulogu imaju gljivica Malassezia, masna koža, kao i faktori poput stresa i vremenskih uslova. Seboroični dermatitis ne može u potpunosti da se izleči, ali uz pomoć odgovarajućih šampona, krema i medicinskih tretmana simptomi mogu da se drže pod kontrolom i značajno ublaže.

Simptomi seboroičnog dermatitisa

Simptomi mogu da uključuju:

Suvo ili masno perutanje temena (perut)

Belo do žućkasto ljuspanje

Svrab kože

Zadebljale, ljuspaste površine kože (plakovi)

Male, tamne ili žućkasto-crvene izdignute promene

Opadanje kose usled češanja zahvaćenih delova (ali ne i trajni gubitak kose)

Bebe mogu da imaju zadebljali, žuti, krastavi osip na temenu (temenjača) i/ili pelenski osip.

Mjesta na kojima se seboroični dermatitis javlja

Ovo stanje se obično pojavljuje na delovima tela gde postoji više lojnih, sebacealnih, žlezda. Može da zahvati:

Pupak

Uši (iza njih)

Obrve

Lice i čelo

Glavu i teme

Nos (pregibi sa strane nosa)

Gornji deo leđa i grudi

Kožne pregibe na rukama, nogama i u preponskoj regiji

Kožu ispod grudi

Uzroci seboroičnog dermatitisa

Istraživači nisu sigurni koji je tačan uzrok. Međutim, studije pokazuju da prekomerna količina kvasnice (rod gljivica) na koži može da izazove ovo stanje. Postoji vrsta kvasnice koja se zove Malassezia i koja se prirodno nalazi na koži svih ljudi. Obično je bezopasna, ali kada je ima previše, dolazi do reakcije kože.

One najbolje raste na masnim delovima tela, a proizvode supstancu koja pretvara ulje u masnu kiselinu. Koža ne podnosi dobro tu masnu kiselinu i reaguje na nju, što izaziva promene boje, svrab i perutanje. Vremenom, ovo slabi spoljašnju barijeru kože, pa kvasnica lakše nastavlja da raste, a vlaga iz kože brže isparava.

Pokretači seboroičnog dermatitisa

Simptomi se pogoršavaju ako je osoba:

U kontaktu sa jakim hemikalijama (boje ili sredstva za čišćenje)

Razvila infekciju

Predugo izložena suncu

U hladnom i suvom vremenu

Pod stresom

Koristi preparate za negu kože na bazi alkohola

Faktori rizika za seboroični dermatitis

Veća je verovatnoća da će da se razvije ovo stanje ako osoba ima:

Porodičnu istoriju dermatitisa

Istoriju drugih kožnih oboljenja, uključujući rozaceu, psorijazu i akne

Neželjene efekte određenih lekova (antagonisti dopamina, imunosupresivi, PUVA terapija, litijum)

HIV, AIDS ili oslabljen imunitet

Prirodno masnu kožu

Neurološke poremećaje, poput Parkinsonove bolesti

Takođe je češći kod:

Muškaraca

Beba, od 2 do 12 meseci

Tinejdžera

Odraslih, nakon 30. godine

Komplikacije seboroičnog dermatitisa

Češanje kože može da dovede do njenog pucanja, što može da izazove krvarenje i infekcije.

Život sa hroničnim oboljenjem kože može da bude težak, posebno kada se promene javljaju na vidljivim delovima tela. To može da utiče na samopouzdanje. Ako je osobi teško da se nosi sa tim, treba da razmisli o razgovoru sa stručnjakom za mentalno zdravlje radi podrške.

Kako se dijagnostikuje seboroični dermatitis

Lekar pregleda kožu kako bi postavio dijagnozu. Promene (plakovi) su obično lako prepoznatljive, pa dodatna testiranja uglavnom nisu potrebna. Međutim, ako se stanje ne poboljša nakon terapije, lekar može da zatraži biopsiju kože. To se radi kako bi se isključila neka druga oboljenja.

Stanja koja liče na seboroični dermatitis

Važno je da se poseti lekar ako se primete promene na koži, jer on može da postavi tačnu dijagnozu. Neka stanja koja mogu da liče na seboroični dermatitis su:

Kandidijaza

Impetigo

Eritemski lupus

Psorijaza

Rozacea

Liječenje seboroičnog dermatitisa

Seboroični dermatitis obično ne nestaje sam od sebe. Tretman zavisi od toga gde se na telu pojavljuje i koliko je ozbiljan. Cilj terapije je smanjenje perutanja i svraba. Često je potrebno da se nastavi sa korišćenjem preparata kako bi se sprečila ponovna pojava simptoma.

Tretman tjemena kod tinejdžera i odraslih

Ako postoji blag oblik peruti na temenu, može da se proba šampon protiv peruti. Predlažu se šamponi sa nekim od sledećih sastojaka kao što su:

Selen

Cink

Katran

Za dugoročno kontrolisanje simptoma, lekar može da prepiše jače antifungalne šampone, kao što su:

Ciklopiroks

Ketokonazol

Ako je stanje umereno do teško, lekar može da preporuči šampone koji sadrže kortikosteroide, kao što su:

Betametazon valerat

Klobetasol

Fluocinolon

Tretman lica i tela

Ako osoba ima seboroični dermatitis na licu ili telu, postoje različite mogućnosti lečenja:

Topikalni antifungalni preparati: Pomažu u borbi protiv gljivica. Najčešće opcije su klotrimazol i ketokonazol.

Topikalni kortikosteroidi: Smanjuju otok i promene boje kože. Najčešće se koristi hidrokortizon.

Topikalni inhibitori kalcineurina: Predstavljaju alternativu kada kortikosteroidi nisu pogodni. Može da se koristi krema sa pimekrolimusom ili mast sa takrolimusom.

Antifungalni lekovi: Uzimaju se oralno kako bi se ublažili simptomi. Primeri su itrakonazol, flukonazol i terbinafin.

Fototerapija: Posebno ultraljubičasto svetlo usmereno na kožu može da ublaži simptome (ali samo kada ga propiše lekar).

Neki lekovi su u obliku kreme ili masti, dok su drugi u obliku tableta.

Kada treba otići kod ljekara?

Lekaru se treba obratiti ako se simptomi pogoršaju ili dođe do izbijanja tegoba.

Takođe bi trebalo da se ode kod lekara ako:

Koža postane bolna, otečena ili počne da curi tečnost (znak infekcije)

Preparati bez recepta ne pomažu

Stanje utiče na svakodnevni život ili mentalno zdravlje

Saveti za smanjenje rizika od seboroičnog dermatitisa

Ne postoji mnogo toga što može da se učini da se potpuno spreči seboroični dermatitis. Ipak, određene zdrave navike mogu da pomognu da se smanji rizik, a to su:

Dovoljno odmora

Kontrolisanje stresa

Malo sunčeve svetlosti svakog dana – samo nekoliko minuta, ali ne u podne kada je sunce najjače

Dobra nega kože

Pridržavanje uputstava lekara prilikom korišćenja medicinskih šampona i preparata za kožu – piše Cleveland Clinic, prenosi Zdravlje Blic.