Postoji veza između herpesa i Alzheimerove bolesti: Trebamo li brinuti

HSV-1 je virus koji može da zarazi nervne ćelije – one koje prenose signale u mozak i iz njega

Novo istraživanje pokazuje moguću vezu između virusa herpesa tip 1 (HSV-1), koji izaziva groznice oko usana, i razvoja Alzheimerove bolesti – najčešćeg oblika demencije, Fokus.

Ova ideja nije sasvim nova. I ranije su naučnici sumnjali da bi mogao postojati neki oblik povezanosti između ovog herpesa i Alzheimrove bolesti, ali nova studija donosi dodatne dokaze, piše Science Alert.

Šta je HSV-1?

HSV-1 je virus koji može da zarazi nervne ćelije – one koje prenose signale u mozak i iz njega. Veoma je rasprostranjen: Svjetska zdravstvena organizacija procjenjuje da ga nosi skoro dvije trećine svjetske populacije mlađe od 50 godina, često i bez simptoma.

Nakon prve infekcije, koja može izazvati groznicu, glavobolju, bolove u mišićima i plikove oko usta, virus ostaje uspavan u tijelu. Povremeno se može „probuditi“ zbog stresa ili bolesti, i tada se javljaju simptomi poput groznica – ili uopšte nema simptoma.

Šta je pokazalo novo istraživanje?

U studiji objavljenoj u časopisu BMJ Open, analizirani su podaci iz zdravstvenog osiguranja stotina hiljada ljudi u SAD-u. Naučnici su pratili više od 340.000 osoba starijih od 50 godina kojima je između 2006. i 2021. dijagnostikovana Alzheimerova bolest. Svaka osoba iz te grupe upoređena je sa osobom istih godina, pola i mesta stanovanja – ali bez dijagnoze demencije.

Pokazalo se da je 0,44% osoba sa Alzheimerom prethodno imalo dijagnozu HSV-1, u poređenju sa 0,24% onih bez bolesti. To znači da su osobe sa dijagnozom herpesa imale 80% veći relativni rizik da razviju Alzheimerovu bolest – mada su apsolutne brojke i dalje niske.

Takođe, oni koji su dobijali antivirusne lijekove protiv HSV-1 imali su oko 17% manji rizik od razvoja Alzheimerove bolesti.

Da li je ovo zaista nova ideja?

Ne u potpunosti. Ranija istraživanja su već pronašla tragove HSV-1 u mozgovima preminulih osoba koje su imale Alzheimerovu bolest. Takođe, u laboratorijskim uslovima dokazano je da HSV-1 može da pokrene nakupljanje beta-amiloidnih plakova u moždanim ćelijama – što je jedan od osnovnih znakova Alzheimera.

Ipak, ovo sve ukazuje samo na moguću povezanost, a ne i na to da virus direktno izaziva bolest.

Neka važna ograničenja studije

Podaci potiču iz zdravstvenih kartona osiguranja, koji nisu uvek precizni.

HSV-1 često nije dijagnostikovan, posebno kod ljudi bez simptoma – pa mnogi slučajevi vjerovatno nisu zabilježeni.

Ne zna se ni koliko su često ljudi imali ponovljene simptome ili koliko su infekcije bile jake – što bi moglo da utiče na rizik.

Ljudi sa dijagnozom HSV-1 mogu da se razlikuju i po drugim stvarima (npr. zdravlje, stil života, genetika), koje takođe mogu uticati na razvoj Alzheimera.

Treba li da brinete ako imate groznice?

Ne. Ogromna većina ljudi koji imaju HSV-1 nikada neće razviti Alzheimerovu bolest. Većina živi s virusom bez ozbiljnih problema sa mozgom.

Ova veza jeste zanimljiva i vrijedna daljih istraživanja, ali daleko je od toga da predstavlja dokaz. Alzheimer je složena bolest koju uzrokuje mnogo različitih faktora: genetika, starost, zdravlje srca, stil života, obrazovanje i drugi.

Infekcije poput HSV-1 mogu biti jedan dio mnogo šire slagalice, ali sigurno nisu jedini uzrok.

Kako da zaštitite mozak?

Najbolje što možete da uradite je da se držite onoga što znamo da pomaže: redovno vježbanje, kvalitetan san, ishrana bogata hranljivim materijama, druženje sa drugima i upravljanje stresom. Sve to pomaže zdravlju mozga kako starite.