(VIDEO) Filmska priča: Preživio šest dana u norveškoj divljini sa slomljenom nogom, pio je urin
Dok se kotrljao niz strmu liticu u Norveškoj, Alec Luhn je znao da mu je život u opasnosti.
- Sjećam se da sam pomislio: Ovo je stvarno loše. Ovo je početak filma katastrofe, ispričao je Luhn u intervjuu za CNN, dodavši:
- To je onaj trenutak kada sve krene jako, jako pogrešno.
Luhn (38), klimatski novinar iz Wisconsina, krajem jula se uputio na četverodnevno planinarenje u norveški Nacionalni park Folgefonna. Iako je iskusan planinar i znao da će signal za mobitel biti slab, nije ni slutio šta ga čeka.
Već prvog dana potplat lijeve čizme počeo mu se odvajati, ali ga je zakrpao trakom i nastavio dalje.
- Nisam se htio vratiti. Bio je to tek početak planinarenja. To je bila prva loša odluka koju sam donio, rekao je.
Kasnije tog dana stigao je do ledenjaka Buarbreen, gdje je planinario do grebena.
- Tada se dogodila katastrofa, prisjetio se Luhn.
Jedan pogrešan korak bio je dovoljan da se strmoglavi niz planinu.
- Samo se sjećam da sam se prvo klizao, a zatim vrtio, kotrljao i odbijao niz planinu, opisao je.
Kada se konačno zaustavio, shvatio je da mu je pukla lijeva bedrena kost.
- Moje lijevo stopalo samo je visilo, rekao je.
U padu mu se raspuknuo i ruksak, a mobitel i boca za vodu su nestali. Bio je četvrtak, a Luhn je znao da ga supruga neće očekivati do ponedjeljka, što je značilo da ga danima niko neće tražiti. Prvi dani bili su, kako kaže, "iskušenje sušom". Sunce ga je pržilo, a bez vode nije mogao jesti ono malo hrane što je imao.
Usta su mi bila toliko suha, hrana se jednostavno pretvorila u beton u njima i nisam je mogao progutati, rekao je.
U očaju zbog dehidracije pribjegao je pijenju vlastitog urina.
- Sljedeći put kad sam morao mokriti, mokrio sam u svoju vrećicu za vodu. Pio sam svoj urin, u osnovi da bih se malo hidrirao i mogao unijeti malo hrane, ispričao je.
U Londonu je njegova supruga Veronika Silčenko počela paničariti kada se u ponedjeljak nije ukrcao na povratni let te je obavijestila norveške vlasti. Potraga je započela, ali otežavala ju je jaka kiša.
Tračak nade pojavio se u srijedu ujutro, 6. augusta, kada je ugledao helikopter. Međutim, nakon šest dana u divljini, Luhn je halucinirao i pitao se je li prizor stvaran. Ipak, mahao je i vikao, no letjelica ga nije uočila i nastavila je dalje.
Odlučan da ne propusti drugu priliku, na šipku od šatora zavezao je maramu. Kada se helikopter vratio 45 minuta kasnije, Luhn je dao sve od sebe da ga primijete.
- Samo sam mahao i vikao iz sve snage. I konačno, bočna vrata helikoptera su se otvorila i neko mi je mahnuo natrag, rekao je.
Nakon spašavanja, Luhn je prevezen u bolnicu gdje se ponovno susreo sa suprugom.
- Rekao sam: "Volim te". A ona je rekla: "Razbit ću te, ali za sada, volim te", ispričao je Luhn.
Cijelo iskustvo dalo mu je, kaže, novi smisao života.
- Bio sam vrlo usamljen na toj planini. Cijelo vrijeme dok sam bio tamo, samo sam razmišljao o tome kako bih mogao umrijeti na ovom planinarenju i nikada više ne bih vidio svoju suprugu, roditelje ili braću i sestre, rekao je i na kraju dodao:
- To je bila najbolnija stvar koju sam mogao zamisliti.
