SAD i Evropa: NATO možda neće preživjeti Trumpovu eru

Evropa je bila zabrinuta nakon Prvog svetskog rata. Kako bi ojačali svoju odbranu od Nemačke, Francuzi su 1930-ih izgradili Mažino liniju - golemi sistem utvrda, prepreka i instalacija oružja duž granica Francuske s Nemačkom. Godine 1940. Nemačka je zaobišla Mažino liniju invazijom preko Belgije, Holandije i Luksemburga na sever, u konačnici porazivši Francusku u roku od šest nedelja.

Gotovo mistično uverenje francuske elite u nepovredivost Mažino linije bilo je jedan od razloga čudnog poraza zemlje 1940, ustvrdio je istoričar William L. Shirer u svojoj hvaljenoj knjizi “Uspon i pad Trećeg rajha”. “Francuzi su svu svoju veru polagali u liniju utvrđenja koja je na kraju postala više psihološka štaka nego strateška prednost”, napisao je.

Danas svedočimo razotkrivanju posthladnoratovskog evropskog poretka i stvarnom riziku od raskida transatlantskog saveza kao rezultat napada predsednika Donalda Trumpa na Europu i njegove odlučnosti da kupi ili pripoji Grenland. Ovakvo stanje stvari tera nas da se zapitamo hoće li budući istoričari tvrditi da je evropsko poverenje u Severnoatlantski savez (NATO) bilo evropska Mažino linija uma - psihološka štaka koja je stvorila lažni osećaj sigurnosti i sprečila Evropu da se pripremi za suočavanje sa svojim egzistencijalnim izazovima.

KAKO JE NATO OBLIKOVAO EVROPU: Je li moguće da je trenutni osećaj ranjivosti Evrope pre svega neuspeh evropske mašte? Većina evropskih kreatora politike slaže se u četiri oka da se Amerikancima više ne može verovati da će braniti svoje saveznike. Ipak, javno insistiraju na tome da je NATO vitalan za odbranu Evrope. Evropska javnost manje je diplomatska. Nedavno istraživanje koje je proveo Evropski savet za spoljne odnose otkriva da samo 16 odsto Evropljana vidi Sjedinjene Države kao saveznika. Možda, što je još upadljivije, petina ispitanika opisala ga je kao protivnika ili suparnika.

Nakon hladnog rata, NATO je bio poslednja evropska religija. Bio je to više od jednostavnog odbrambenog saveza; bio je to Duh Sveti koji je vladao svetom na kraju istorije. Evropljani su bili hipnotizovani američkom vojnom moći i nisu imali razloga da sumnjaju u predanost Washingtona za bezbednost Starog kontinenta. Postojanje NATO-a omogućilo je većini Evropljana da fantaziraju kako je veliki rat u Evropi nezamisliv u 21. stoleću. Evropska odanost NATO-u sprečila ih je da prepoznaju da je u okruženju nakon hladnog rata, posebno u istočnoj Evropi, demilitarizacija Evrope umesto izgradnje njenih odbrambenih sposobnosti postala središnji zadatak Saveza.

Bijela kuća: Samo 16 odsto Evropljana vidi SAD kao saveznika

Suprotno uvreženom mišljenju, širenje NATO-a na Srednju Evropu 1999. nije došlo kao odgovor na nekakvu večnu rusku pretnju, već iz straha od povratka nacionalizma i ratova inspiriranih nacionalizmom. NATO je proširen na istočnu Evropu nakon jugoslavenskih ratova i video je sebe kao zaštitu Evrope od demona njene prošlosti. “Evropski mir danas nije samo odsutnost rata, već marginalizacija ratovanja iz nacionalnog života - duboka kulturna i institucionalna promena”, napisao je James J. Sheehan u svojoj istoriji posleratne Evrope 2008, “Gde su otišli svi vojnici”.

Tretman nacionalnih manjina, a ne odbrambene sposobnosti, postao je ključni razlog za ulazak u Atlantski savez. Decenijama evropske snage nisu bile obučavane za autonomnu obranu, nego za borbu zajedno s Amerikancima i uvek pod američkim zapovedništvom. Paradoksalna uloga NATO-a kao instrumenta razoružanja, a ne izgradnje sposobnih vojski, nalazi svoju najjasniju ilustraciju u malo verovatnom paru: Švedska i Finska, koje su se decenijama opirale članstvu, pridružile su se NATO-u tek nakon ruske invazije na Ukrajinu i sada su najspremnije članice Saveza.

Pre otprilike 15 godina, Robert Gates, ministar odbrane u Obaminoj administraciji, artikulirao je američko nestrpljenje prema evropskom samozadovoljstvu oko međunarodne bezbednosti i nedostataka u finansiranju odbrane za NATO. “Ako se trenutni trendovi u opadanju evropskih odbrambenih sposobnosti ne zaustave i ne preokrenu, budući američki politički čelnici - oni za koje hladni rat nije bio formativno iskustvo kao što je bio za mene - možda neće smatrati da je povratak američkog ulaganja u NATO vredan cene”, upozorio je Gates.

Evropljani nisu bili spremni da mu veruju.

A onda je na političku pozornicu izašao Donald Trump. Nakon što je u julu 2016. prihvatio republikansku nominaciju za predsednika, govorio je o uslovljavanju američke odbrane napadnutih NATO-saveznika njihovim doprinosima savezu. Nakon izbora, Trump je privatno pretio povlačenjem iz Saveza u vreme samita u Bruxellesu. Evropljani su to shvatili kao hvalisanje i čekali da ode s dužnosti. U januaru 2025. Trump se vratio u Belu kuću. I bilo je prekasno za Evropljane da osmisle alternative.

TRUMP I BUDUĆNOST NATO-a: Kakva je budućnost NATO-a u trampovskom svetu u kojem je Evropa izgubila središnje mesto za Sjedinjene Države? A što je s novonastalom računicom, o kojoj se šapuće, ali se sve više veruje, da je biti američki saveznik opasnije nego biti američki neprijatelj?

Trump nije samo promenio poziciju Evrope na američkoj karti sveta, on je doneo novu kartu kojom Washington vidi svet. On ne smatra američki sistem savezništva sredstvom; on to doživljava kao obavezu. Dok neki zavide Washingtonu na njegovim savezništvima, Trump zavidi Kini što je ne sputavaju saveznici.

MVP u Pekingu: Trump zavidi Kini što je ne sputavaju saveznici/KMG

Njegova averzija prema savezima objašnjava, barem delomično, činjenicu da rat u Ukrajini vidi analogno 1914, kada je atentat srpskog nacionaliste na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu naveo Austro-Ugarsku da objavi rat Srbiji i pokrene lančanu reakciju koja je izazvala Prvi svetski rat. Kada Trump gleda na krizu u Evropi, čini se da ne razmišlja o britanskoj ludosti verujući da je ona kupila mir nakon potpisivanja mirovnog sporazuma s Adolfom Hitlerom u Münchenu 1938. Trump shvata rizik da SAD mesečare u katastrofalan i nepotreban rat s Putinovom Rusijom kao daleko veći od rizika udovoljavanja revizionističkoj sili koja pokušava ponovo da osvoji delove Evrope. Za Trumpa je ruski rat u Ukrajini Sarajevo, a ne München.

Pitanje budućnosti NATO-a treba shvatiti kao odgovor na dva odvojena pitanja. Za Trumpovu administraciju pitanje je kakvu ulogu ima NATO kada Amerika više ne gleda na Evropsku uniju kao na američki projekt, već i dalje želi da zadrži Stari kontinent unutar svoje sfere uticaja. To je vizija u kojoj Amerika nastoji da zameni hladnoratovski Zapad, koji je opisivan kao “slobodni svet” i definisan zajedničkim liberalnim vrednostima, kulturnim Zapadom ukorenjenim u hrišćanstvu i belima.

Za Evropljane, ulozi su drugačiji, ali ništa manje hitni. Oni vide NATO kao bitan element za izdržati Trumpov napad i za izgradnju vlastitih odbrambenih sposobnosti u sve anarhičnijem svetu, u kojem se američka bezbednosna garancija više ne može uzimati zdravo za gotovo. Trump može biti u iskušenju da poveruje da ako nema NATO-a, nema razloga da ruski predsednik Vladimir Putin ne postane najbolji prijatelj Washingtona. Evropljani mogu da budu u iskušenju da veruju da će povećanje budžeta za odbranu biti dovoljno za odbranu Evrope u odsutnosti Sjedinjenih Država.

KAZALIŠTE AMERIČKOG CARSTVA: Odvažna specijalna operacija Sjedinjenih Država u Venecueli bila je parada imperijalne moći. Bio je to pregled onoga što možemo nazvati pozorišnim imperijalizmom - pojavom u nastajanju u kojoj velike sile mašu snagom kao načinom da vladaju, a da zapravo ne upravljaju. To je takođe znak da najnovijoj strategiji nacionalne bezbednosti Washingtona treba verovati na reč. Shvaćeno na ovaj način, stav Trumpove administracije postaje čitljiv: Trump nije zainteresovan za uništenje NATO-a, već za korišćenje evropske anksioznosti zbog američkog napuštanja kao batine za preuređenje Evrope.

Evropljani će se verovatno moći odbraniti, ali Evropa ima i “vremenski problem” i “politički problem”. Moraju da smanje svoju zavisnost od američkih tehnologija i oružja, a istovremeno da održe Trumpa srećnim i sačuvaju iluziju da se Evropa može osloniti na američku vojnu moć. Za Trumpa se čini da ruski rat u Ukrajini predstavlja priliku. Baš kao što privatna firma za obezbeđenje iskorišćava rastuće rizike kako bi povećala cenu svojih usluga, Washington koristi evropsku ranjivost i uživa u pratećoj eskalaciji napetosti između Rusije i njenih evropskih saveznika.

Može li Vladimir Putin postati najbolji prijatelj Washingtona?/Ramil Sitdikov/REUTERS

Rusi, sa svoje strane, Evropu smatraju neprijateljem, a Trumpa prirodnim saveznikom. Lord Hastings Lionel Ismay, britanski general i diplomata, koji je služio kao prvi glavni sekretar NATO-a, slavno je primetio da je svrha Saveza bila “zadržati Amerikance unutra, Sovjete napolju i Nemce dole”. Ruska trenutna strategija mogla bi se opisati kao držanje Amerikanaca unutra, Evropljana izvan i Ukrajinaca dole. Evropljani bi trebalo da se pripreme za Trumpove stalne pretnje aneksijom Grenlanda - čin koji bi narušio teritorijalni integritet države članice NATO-a. Postoji velika mogućnost da bi se takva aneksija - Trumpov Krim, takoreći - mogla dogoditi ove godine.

Evropski čelnici proveli su godinu pokušavajući da se dodvore Trumpu i obećali da će kupiti američko oružje, no njegov ultimatum Evropi da se odrekne Grenlanda ili će se suočiti s povećanim carinama gura ih uza zid. Opisujući Trumpovo ponašanje kao prekoračenje brojnih crvenih linija, belgijski premijer Bart de Wever primetio je da Evropa mora napraviti izbor te da je “biti srećan vazal jedno, a biti bedni rob nešto drugo”. Evropa će biti prisiljena da napravi ovaj izbor.

Evropi još uvek očajnički treba NATO. A važnost Evrope u svetu zavisiće od njene spremnosti da živi u svetu bez atlantskog saveza. Svaka nada da će se Evropljani mobilizovati suočeni s dvostrukim pretnjama Trumpa i Putina je inspirativna, ali nerealna. Prema nedavnoj anketi ECFR-a, 20 odsto ispitanika koji Ameriku vide kao protivnika takođe su najmanje oduševljeni povećanjem budžeta za odbranu.

Evropski čelnici trebali bi da uvere svoju javnost da razumeju razliku između glumiti budalu i biti budala. Biti budala znači verovati da će, usprkos dokazima koji govore suprotno, Amerika stati uz Evropu u slučaju ruske invazije - ili verovati da će se SAD, jednom kada Trump ode s dužnosti, vratiti razumu. Glavni strateški izazov Evrope je prisetiti se slogana: NATO je mrtav, živio NATO!

(Autor je predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji, Bugarska)