Kineski šef diplomatije odgovarao na pitanja u vezi sa kineskim spoljnopolitičkim pitanjima

Član Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine (KPK) i kineski ministar spoljnih poslova, Wang Yi, održao je pres konferenciju o kineskoj diplomatskoj politici i spoljnim poslovima.

Wang je rekao da se međunarodna situacija brzo menjala 2024. godine. „Kina je prošle godine ubrzala reforme i razvoj. Kineska diplomatija je, pod rukovodstvom generalnog sekretara Centralnog komiteta KPK-a Si Đinpinga, postigla važan napredak, čime se stvorio dobar ambijent za visokokvalitetan razvoj i što je donelo dragocenu stabilnost kompleksnom svetu. Izgradnja zajednice zajedničke budućnosti čovečanstva je također odlučno napredovala. Međunarodna situacija se ipak suočava sa izazovima ove godine. Međutim, originalna namera kineske diplomatije se ne menja. I dalje ćemo nastaviti insistirati na pravednosti sa svim zemljama, iskoristiti epohalnu tendenciju, zaštititi jednakost, pravednost, mir i stabilnost sveta“, naveo je Vang.

Vang Ji je istakao da su kinesko-ruski odnosi upitni svake godine, ali je ugao odnosa svaki put drugačiji. „Želeo bih da naglasim da bez obzira na to kako se međunarodno okruženje menja, istorijska logika kinesko-ruskog prijateljstva ostaje nepromenjena, a endogena pokretačka snaga ostaje nesmanjena. Dve zemlje su duboko sažele istorijsko iskustvo i odlučile da sprovedu trajne dobrosusedske odnose i prijateljstvo, da sprovedu sveobuhvatnu stratešku saradnju i traže uzajamno-korisnu saradnju, jer je to u najboljem interesu dva naroda, te pravcu razvoja i napretka vremena. Kina i Rusija su našle način da se slažu jedna sa drugom koji je nesvrstan, nekonfrontativan i ne cilja ni jednu treću stranu, stojeći na čelu nove vrste odnosa sa velikim zemljama i postavljajući dobar primer za odnose između susednih zemalja. Zreli, otporni i stabilni odnosi između Kine i Rusije neće se promeniti zbog ovog ili onog događaja, a kamoli da se mešaju treće strane, te je stalna sila u turbulentnom svetu, a ne promenljiva u geopolitičkoj igri. Prošle godine je obeležena 75. godišnjica od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kine i Rusije. Predsednik Kine Si Đinping i predsednik Putin sastali su se tri puta, kako bi zajedno izveli novu eru svestrane strateške saradnje i partnerstva između Kine i Rusije u novu istorijsku fazu.

Ove godine obeležava se 80. godišnjica pobede u Drugom svetskom ratu. Kina i Rusija su vodile krvave bitke na glavnim bojnim poljima u Aziji i Evropi, sa ogromnim nacionalnim žrtvama, te su dale važan istorijski doprinos pobedi u Svetskom antifašističkom ratu. Obe zemlje će iskoristiti zajedničko obeležavanje ovog važnog istorijskog događaja kao priliku da promovišu pravi pogled na istoriju Drugog svetskog rata, brane dostignuća pobede u Drugom svetskom ratu, podržavaju međunarodni sistem čije je jezgro UN i unapređuju razvoj međunarodnog poretka u pravednijem i racionalnijem pravcu“, rekao je Vang Ji.

„Na svetu postoji više od 190 zemalja, ali ako svaka zemlja naglašava da je ona na prvom mestu i tvrdoglavo misli da je položaj i snaga najbitnija, onda će se svet vratiti u Zakon džungle, a male i slabe zemlje će prvobitno biti izložene nepoželjnim posledicama, te će međunarodni red biti ozbiljno ugrožen“, izjavio je ministar spoljnih poslova Kine, Vang Ji.

„Na mirovnoj konferenciji u Parizu pre više od jednog veka, Kinezi su postavili pitanje istorije: ’Da li je pravda iznad sile ili je pravda u silama?’. Diplomatija NR Kine čvrsto stoji na strani međunarodne pravde i odlučno se suprotstavlja moći i hegemoniji. Istorija treba da se kreće napred, a ne unazad. Velike zemlje treba da preuzmu svoje međunarodne obaveze i ispune svoje odgovornosti. Ne možemo biti plaćenici, a još manje oni koji zlostavljaju slabije. Na Zapadu postoji izreka: ‘Nema večnih prijatelja, samo večni interesi’. Prema mišljenju Kine, prijatelji mogu biti večni, a interesi bi trebalo da budu zajednički”, dodao je Vang.

On je podsetio da je predsednik Kine Si Đinping predložio izgradnju zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva, zalažući se za to da sve zemlje prevaziđu nesuglasice i razlike i zajednički brinu o jedinoj planeti na kojoj čovečanstvo može da živi. “Ovaj važan koncept ne samo što utelovljuje odličnu tradiciju kineske civilizacije za opšte dobro, već pokazuje i internacionalistička osećanja kineskih komunista”, podvukao je Vang.

“Drago nam je što se sve više zemalja pridružilo redovima izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću, više od 100 zemalja podržava ‘Tri globalne inicijative’, još više od tri četvrtine zemalja pridružilo se saradnji na ‘Pojasu i putu’. Istorija će dokazati da samo oni koji imaju na umu ‘sve’, mogu postati pravi ‘pobednici’. Zajednički rad na zajednici sa zajedničkom budućnošću čovečanstva učiniće svet svetom za sve zemlje i budućnošću svih ljudi”, naglasio je šef kineske diplomatije.

„Kina od prvog dana izbijanja krize insistira na dijalogu i pregovorima, tražeći političko rešenje, aktivno radeći na miru i podstičući razgovore. Kineski predsednik Si Đinping je u ranim fazama krize izneo važna četiri predloga, koja nam daju jasan pravac delovanja. Kina pozdravlja i podržava sve napore posvećene miru, ipak, u sukobu nema pobednika, a u miru nema gubitnika. Iako stavovi odgovarajućih strana nisu potpuno usklađeni, svi žele da postignu pravičan, trajan i obavezujući mirovni sporazum koji će prihvatiti sve strane – to je cilj ka kojem treba zajedno težiti. Kina je spremna, u skladu sa željama uključenih strana, da zajedno sa međunarodnom zajednicom nastavi da igra konstruktivnu ulogu u konačnom rešavanju krize i ostvarenju trajnog mira. Ceo svet treba da izvuče pouke iz ove krize – bezbednost je obostrana i ravnopravna, a sigurnost jedne zemlje ne sme se graditi na nesigurnost druge. Potrebno je zagovarati i sprovesti novi koncept bezbednosti zasnovan na zajedništvu, sveobuhvatnosti, saradnji i održivosti, jer se samo tako može zaista ostvariti dugoročan mir i stabilnost na evroazijskom kontinentu, pa i u celom svetu“, poručio je Vang Ji, ministar spoljnih poslova Kine.

"Viskoi zidovi" ne mogu da blokiraju inovativne misli, dok će "razdvajanje i prekid lanca snabdevanja" na kraju samo sebe izolovati, rekao je ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji.

Odgovarajući na pitanje novinara Kineske medijske grupe, Vang je podsetio da su kineske naučne i tehnološke inovacije neprestano ostvarivale nezamislive prodore. Od "dve bombe i jednog satelita" do Šendžoua, Čangea, a zatim do 5G, kvantnog računanja, DeepSeek-a, generacije Kineza nikada nisu prestale sa borbama, a kineski put da postane naučna i tehnološka sila postaje sve širi, rekao je ministar.

Naravno, ovaj put nije gladak, bilo da se radi o svemirskoj industriji ili proizvodnji čipova, nerazumno suzbijanje iz spoljnog sveta nikad nije prestalo. Ali tamo gde postoji blokada, postoji proboj, gde postoji potiskivanje, postoji i inovacija, izjavio je Vang.

Stara kineska izreka glasi "zelene planine ne mogu da prekriju, niti zaustave reku koja teče prema istoku". Nauka i tehnologija ne bi trebalo da postanu sredstvo za tkanje gvozdene zavese, već bi trebalo da budu bogatstvo koje dele svi ljudi. Spremni smo da podelimo inovativna dostignuća sa više zemalja, naglasio je Vang.Nakon 24 godine razvoja, Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) proširila se sa 6 članica na veliku porodicu od 26 zemalja, stvarajući regionalnu organizaciju za saradnju sa najvećim teritorijalnim obuhvatom i najbrojnijom populacijom na svetu.

Ključ uspeha i rasta ŠOS-a je dosledno promovisanje šangajskog duha, poštovanje uzajamnog poverenja, koristi, ravnopravnih konsultacija, poštovanje različitosti civilizacija i težnje ka zajedničkom razvoju.

ŠOS je nastala u Kini i dobila ime po Šangaju, što ima poseban značaj. Ove jeseni, Kina će u Tijenđinu održati samita ŠOS-a, gde će lideri zemalja članica sumirati uspešna iskustva, omogućavajući organizaciji da ponovo krene iz Kine i podstakne izgradnju još čvršće zajednice zajedničke budućnosti čovečanstva ŠOS-a.

Vang Ji je naglasio da je jedino ime regiona Tajvana u Ujedinjenim nacijama Tajvanska provincija Kine. Tajvan nikada nije bio država, nije bio u prošlosti i neće biti moguće da to bude u budućnosti. Zagovaranje "nezavisnosti Tajvana" je postupak koji razdvaja Kinu, podržavanje "nezavisnosti Tajvana"  je postupak koji se meša u unutrašnje poslove Kine i podriva stabilnost u Tajvanskom moreuzu. Princip suvereniteta je kamen temeljac Povelje UN-a i nijedna zemlja ili osoba ne bi trebalo da se upušta u bilo kakve dvostruke standarde. Poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja znači podržavanje kineske realizacije potpunog ponovnog ujedinjenja, a podržavanje jedne Kine znači suprotstavljanje bilo kakvom obliku "nezavisnosti Tajvana". Ostvarivanje potpunog ponovnog ujedinjenja domovine je zajednička težnja svih Kineza, i trend vremena. Separatizam "nezavisnosti Tajvana" će se samo igrati vatrom i zapaliti se, a "korišćenje Tajvana da zadrži Kinu" je jednako korišćenju ruke bogomoljke da blokira automobil da krene napred, a Kina će sigurno biti ponovo ujedinjena.

Ove godine se obeležava 50. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kine i Evrope. Osvrnuvši se na kontakt u protekla pola veka, najdragocenije iskustvo je međusobno poštovanje, najsnažniji motor je saradnja od obostrane koristi, najjednoglasnija saglasnost je multilateralizam, a najtačniji princip su odnosi partnerstva, izjavio je danas kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji na pres konferenciji tokom Dva zasedanja.

Kinesko-evropska saradnja je dobro napredovala u proteklih 50 godina. Trgovinska vrednost je od 2,4 milijarde američkih dolara na početku porasla na 780 milijardi američkih dolara. Investiciona vrednost je od nule porasla na oko 260 milijardi američkih dolara. Kinesko-evropski teretni vozovi krenuli su više od 100 hiljada puta i postaju zlatna linija koja povezuje Aziju i Evropu.

Danas kinesko-evropska ekonomija premašuje jednu trećine svetske ekonomije. Kinesko-evropska saradnja ima strateški značaj i svetski uticaj. Zdravi i stabilni kinesko-evropski odnosi doprinose dvema stranama i celom svetu.

Kineski predsednik Si Đinping je početkom ove godine u telefonskom razgovoru sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom ukazao da je međunarodna situacija veoma kompleksna, a Kina i Evropa treba da insistiraju na originalnoj nameri, jačaju stratešku komunikaciju, jačaju strateško međusobno poverenje, kao i da insistiraju na odnosima partnerstva. Kina ima poverenje u Evropu i veruje da Evropa može da postane verodostojan partner Kine. Obe strane imaju sposobnost i mudrost da kroz prijateljske konsultacije rešavaju pitanja, i da razvijaju dobre odnose narednih 50 godina.

Vang i obrazložio je stav Kine o pitanju Južnog kineskog mora, na današnjoj konferenciji za novinare.

Vang je rekao da je u proteklih godinu dana, zahvaljujući zajedničkim naporima Kine i zemalja ASEAN-a, situacija u Južnom kineskom moru ostala mirna i stabilna. Kina i Indonezija potpisale su međuvladin konsenzus o zajedničkom pomorskom razvoju. Kina i Malezija su pokrenule bilateralni dijalog o pomorskim pitanjima, Kina je takođe postigla punu pokrivenost relevantnih pitanja pomorskim institucionalnim dijalozima sa stranama zainteresovanim za Južno kinesko more. Praksa je dokazala da ne postoji težak problem koji se ne može rešiti dijalogom, i ne postoji cilj koji se ne može postići saradnjom, naglasio je Vang.

Vang je dodao da je za postizanje dobrosusedskih odnosa, prijateljstva i dugoročnog mira i stabilnosti u Južnom kineskom moru ključno sprovesti Deklaraciju o ponašanju strana u Južnom kineskom moru i formulisati Kodeks ponašanja u Južnom kineskom moru.

Uz zalaganja Kine, proces pregovora o Kodeksu se ubrzava, a treće čitanje teksta je završeno. Kina je spremna da sarađuje sa zemljama ASEAN-a na jačanju dijaloga, otklanjanju smetnji, kako bi Kodeks bio izrađen što je pre moguće, i kako bi se Južno kinesko more izgradilo kao more mira, prijateljstva i saradnje, naveo je Vang Ji.

Pripremili: Ji Xu, Wang Ping, Shang Zhao, Zhao Peng