Vidovdan u znaku bunta: Šta će se događati na ulicama Beograda 28. juna?
Je li važno koliko će ljudi doći ili kakve će poruke poslati?/Nova.rs
Šta će se tačno događati na ulicama Beograda 28. juna i kako će izgledati najavljeni vidovdanski protest studenata i građana, još nije poznato, ali se zna da akademci očekuju masovan odziv građana sa kojima će još jednom zajedno zatražiti raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Spekuliše se da bi studenti mogli blokirati neki od autoputeva i to trajno do ispunjenja zahteva, ali zvaničnih potvrda ovakvih informacija nema niti akademci govore o konkretnim planovima.
Priviđa mu se etničko čišćenje
- Kako god da bude 28. juna, nezadovoljstvo velikog broja građana je tu i raste, akumulira se svih ovih godina tokom kojih smo u poklopljenom loncu koji ključa, a postupci vlasti ne deluju nimalo kao neko gašenje vatre, već naprotiv kao konstantno dolivanje ulja. A ako 28. juna i ne bude 300.000 ljudi, neka bude i trećina od toga, setimo se da je ta brojka od 100.000 ljudi dovela do povlačenja Amerike iz rata u Vijetnamu 1967. godine, kao i da je isto toliko ljudi promenilo vlast u Srbiji 2000. I imajmo na umu ono što studenti uzvikuju već mesecima tokom kojih su propešačili Srbiju i Evropu: “Niko nije umoran!”, prokomentarisao je za NIN profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Oliver Tošković.
Podsetimo, vlast je najpre najavila, pa odjavila kontramiting za isti dan, što se tumači kao racionalno sagledavanje nemoći, odnosno brojnosti pristalica Srpske napredne stranke koji bi se odazvali pozivu.
Međutim, to ne sprečava režim da nastavi da targetira sve one koji se protive aktuelnoj društvenoj i političkoj stvarnosti u zemlji, što su u prvom redu pripadnici akademske zajednice. Štaviše, poslanik SNS-a Nebojša Bakarec optužuje juče studente u blokadi da spremaju “etničko čišćenje studenata koji žele da uče”, te da spremaju “krvavi Vidovdan” iako su ovakve definicije netačne najpre po etimologiji, a onda i po značenju.
Bakarcu se svašta priviđa/Blic
Naprosto, studenti u blokadi nikada, ali nikada za više od sedam meseci protesta, nisu pozivali na nasilje niti ga je bilo na demonstracijama, a na “etničko čišćenje” ne vredi trošiti ni slova.
Podsetimo da su “studenti koji žele da uče” ljudi koji se predstavljaju kao ožalošćeni akademci jer ne mogu da studiraju zbog blokada, vrlo bliski režimu, pre svega predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji ih je u nekoliko navrata tetošio zbog štete koja im se nanosi. Oni kampuju ispred Predsedništva u Pionirskom parku lamentirajući nad sopstvenom sudbinom, dok se nezvanična cena za dan u šatoru kreće od 50 do 100 evra.
- Naši blokaderi, anti-Srbi, od studenata su u Pionirskom parku i od nas naprednjaka napravili nove Jevreje, kazao je pomenuti Bakarec.
Kako održati jedinstvo
Sa svoje strane, studenti u blokadi tvrde da su očekivanja od skupa na Vidovdan da prođe mirno i da im se ispune zahtevi.
Studenti Veljko Aleksić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Đorđe Petrović sa Filozofskog fakulteta u Nišu rekli su ranije za Insajder da će skup na Vidovdan značiti ubrzavanje procesa, odnosno borbe za ispunjenje zahteva.
- Na ovaj protest gledamo više kao na pojačavanje i ubrzavanje celog procesa. Okolnosti su se dosta promenile u poslednja tri meseca, sve je nekako drugačije, pozicija u kojoj se mi kao studenti nalazimo je drugačija, rekao je Petrović.
Govoreći o očekivanoj podršci građana za taj dan, student Aleksić je rekao da je “moguće da su nakon ovoliko meseci neki ljudi umorni”, ali da “opadanje energije ne znači i opadanje podrške”.
Istina je da su studentski protesti posle skupa u Beogradu 15. marta bili sve malobrojniji, a da je energija s početka bunta značajno opala u poslednja tri meseca. U međuvremenu su, finansijski iscrpljeni i dovedeni pred zatvaranje, mnogi fakulteti počeli sa radom uprkos protivljenju studenata, što je dovelo do razjedinjavanja akademaca i profesora, iako se i jedni i drugi trude da održe jedinstvo koje su imali u prethodnom periodu.
Ključno pitanje koje se postavlja pred najavljeni protest je šta učiniti da se vlast privoli da raspiše izbore i ispuni zahteve mladih ljudi koji već sedam meseci traže promene? Oni su ranije pozivali na generalni štrajk, ali se ispostavilo da ga je u Srbiji vrlo teško organizovati, pa se kao ključni vid borbe pokazala ulica, blokada saobraćajnica ili pojedinih institucija kakva je, recimo, bila blokada zgrade RTS-a. Nju su studenti držali pod opsadom 14 dana sve dok nije raspisan novi konkurs za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), što je i bio njihov zahtev.
