Šta je rješenje za američke sankcije NIS-u? - "Neće biti tako dramatično..."

Šta će za ekonomiju zemlje značiti uvođenje sankcija Naftnoj industriji Srbije? Kako će građani i država nadoknaditi manjak crnog zlata ako SAD od Nove godine blokiraju ovu firmu, koja je, ne zaboravimo, već pod sankcijama Evropske unije od 2015. godine, a pojačano od 2022? Ovo su pitanja na koja javnost dobija sasvim kontradiktorne odgovore od režima i stručnjaka koji se bave pitanjem energetike, a koji u prvom redu, sumnjaju da će eventualne sankciji biti tako dramatične kako ih najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Formiranje tima

U odnosu na percepciju snage blokade nude se i eventualna rešenja pa Vlada, sa svoje strane, ubrzano radi na formiranju tima za sankcije NIS-u kako “Srbija ne bi ostala bez nafte ili trošila rezerve”. Ono što svi vide kao konačno rešenje jeste preuzimanje većinskog udela kompanije od Gasproma čime bi se izbegle sankcije koje Washington uvodi prema ruskom vlasništvu.

Ipak, vlast za sada ovu opciju ne pominje često, a procena je brokera da bi kupovina većinskog paketa akcija ili celokupnog vlasničkog udela ruskih kompanija Gazprom i Gasprom njeft u NIS-u, mogla koštati Srbiju nekoliko stotina miliona evra do 1,5 milijardi evra.

Ovu računicu nedavno je izneo Nenad Gujaničić koji usput tvrdi da sankcije NIS-u, ako ih bude, neće biti tako dramatične kako se može čuti.

“Ono što bi bilo dramatično, jeste da se Rafinerija u Pančevu odseče od dolaska sirove nafte. NIS proizvodi ono što građani kupuju, što privreda troši kroz razne proizvode, odnosno prerađuje u Rafineriji Pančevo oko 70 do 75 posto uvozne sirove nafte i kada nje ne bi bilo, hipotetički, to bi moglo da bude dramatično”, kazao je Gujaničić za N1.

Hipotetički, navodi, moglo bi da se dogodi da čitava zemlja bude pod sankcijama i da ne možemo da uvezemo sirovu naftu, kao što smo imali devedesetih, ali da je takav scenario malo verovatan.

“Ukoliko dotok nafte ostane, druge sankcije bi mogle da se odnose na finansiranje kompanije. Razne banke otežano finansiraju NIS, odnosno neke odustaju od finansiranja. Ipak, Amerika efikasnije sprovodi sankcije, nego sankcije Evropske unije”, dodaje. Podsetimo, ovde je EU uvela sankcije Gasprom njeftu, ali je u NIS-u napravljen manevar tako što je deo vlasništva prebačen na Gazprom koji nije bio pod sankcijama, pa je stvar prošla prilično glatko po kompaniju.

Gujaničić veruje da Bela kuća ovako nešto ne bi tolerisala pa se kao jedino rešenje još jednom uspostavlja kupovina dela akcija od strane države koja sada u NIS-u ima oko 30 odsto akcija.

“NIS je dragocen nacionalni resurs za Srbiju koji je vredeo više od dve milijarde dolara u 2008. godini, kada je Gazprom kupio više od polovine svojih akcija za mali deo njihove tržišne vrednosti. Sada je najprofitabilnija kompanija u Srbiji. Ruski vlasnici NIS-a koriste svoj deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije”, rečeno je medijima iz ambasade SAD u Beogradu odakle nisu hteli direktno da odgovore na pitanje hoće li biti sankcija i u kom obliku.

Međutim, rekli su i da bi “promena vlasništva NIS-a sigurno donela više mira i prosperiteta, i ovde i u regionu”.

Podsetimo i da bi sankcijama umnogome bio pogođen i hrvatski naftovod JANAF koji sa NIS-om ima trenutno najveći i najvredniji ugovor potpisan do 2026. godine.

Varijanta blokada

Jedna od mogućih varijanti blokade je i zabrana transporta sirove nafte preko JANAF-a, kako ovaj emergent stiže do pančevačke rafinerije. Preciznije, preko 90 odsto nafte koja stiže u Srbiju, dolazi ovim putem, a analitičari procenjuju da bi JANAF mogao da stavi katanac na vrata ukoliko se na posao sa NIS-om stavi tačka.

“Mislim da nikom nije u interesu da bilo ko, pa ni Srbija, ostane bez nafte, i Hrvatska sigurno neće biti ta koja će biti predvodnik takve politike”, rekao je ovim povodom hrvatski premijer Andrej Plenković.