Šta god bilo prije i poslije... Srbija je 2023. zavijena u crno
Srbija nikada neće zaboraviti 2023. i čak dva masovna ubistva u samo dva dana. To su, nesporno, tragedije koje su obeležile godinu, a koje kasnije dovode i do vanrednih parlamentarnih izbora krajem godine, što opet još jednom provocira proteste i demonstracije u Beogradu. No, o tome nešto kasnije.
Protesti se šire
Najpre podsetimo na stravične događaje iz maja, kada maloletnik sedmak ulazi u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu ispalivši više od 50 metaka u školske drugove u nekoliko minuta. Osmoro mališana je na mestu bilo mrtvo i domar škole, a sedmoro je prevezeno u bolnicu, gde tokom narednih dana umire još jedna devojčica. Maloletni K. K. je sam pozvao policiju i predao se, a od ove tragedije on je u psihijatrijskoj ustanovi na posmatranju čekajući dalje odluku nadležnih o njegovoj sudbini. Ne može biti kažnjen pošto u trenutku zločina nije imao punih 14 godina, ali je protiv njegovih roditelja podignuta optužnica koja bi na 12 godina zatvora mogla osuditi oca maloletnika, koji je iz očevog pištolja pucao to jutro. Ispostaviće se kasnije da ga je upravo otac učio da puca i vodio u streljanu, a zbog ovih dela Tužilaštvo traži 12 godina zatvora. Majka je optužena pod sumnjom za delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Za nju je zatražena kazna zatvora od 2,5 godina. U međuvremenu su nesrećni roditelji postradale dece podigli privatne tužbe protiv škole, samog počinioca zločina, ali je pitanje kakva bi to presuda mogla nadoknaditi njihove gubitke.
Ista sudbina zadesila je već sledećeg dana roditelje devetoro dece i mladih do 25 godina koje iz automatske puške u selima Malo Orašje i Dubona ubija I. B. Ovom prilikom on je teško ranio još sedmoro omladinaca i četiri radnika, od kojih je jedan danas kvadriplegičar, vezan za kolica i krevet. Za preostale ranjene država nije imala mnogo sluha - isplaćena im je jednokratna pomoć, nedovoljna za višemesečna lečenja i nekoliko operacija, koliko su pojedini imali, pa danas mnogima pomažu pojedinci i humanitarne organizacije skupljajući novac za njihovo lečenje. Familije pobijenih danas očajavaju zbog kazne koja bi mogla biti izrečena ubici jer on u trenutku zločina nije imao navršenu 21 godinu. To znači da je maksimalna moguća zatvorska kazna 20 godina mada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao “da ni mali ni veliki monstrum nikada neće izaći iz zatvora”.
Što se ostalih reakcija države tiče, opšti je stav da Srbija danas nije ništa bezbednija za život nego pre tog maja, tim pre što zahtevi ljudi koji su izašli na proteste nakon ova dva masakra nisu ispunjeni. Nijedan. Posle strašnih događaja građani izlaze na ulice tražeći od države da ukine rijaliti programe koji promovišu nasilje, agresiju i govor mržnje, a jedan od zahteva je bilo i gašenje televizija Happy i Pink, koje emituju ovakav program. Pod nazivom Srbija protiv nasilja, protesti se šire iz Beograda i na unutrašnjost Srbije, a svi zajedno, građani traže i gašenje tabloida koji promovišu govor mržnje, smenu članova Saveta REM, kao i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i tadašnjeg šefa BIA Aleksandra Vulina. Nažalost, država oličena u Vučiću je odgovorila tako što je organizovala kontramiting ne ispunivši nijedan zahtev. Protesti jenjavaju, a opozicija krajem leta traži vanredne izbore kao nekakvu satisfakciju za ljude koji se jednostavno ne slažu sa ideologijom, a pre svega praksom aktuelne vlasti.
U međuvremenu, krajem septembra na severu Kosova u selu Banjska dolazi do oružanog okršaja između grupe Srba i kosovske policije nakon što su Srbi podigli blokade. Ubijeni su jedan kosovski policajac i tri Srbina, a odgovornost za ovu akciju posle snažnog pritiska javnosti preuzima glavom i bradom tadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić. Evropa insistira da se slučaj istraži, a Beograd otvoreno poručuje da Radoičića, za kojim je raspisana i Interpolova poternica, neće izručiti Prištini.
Verovalo se da upravo zbog ovog događaja i samih protesta koji su bili značajno malobrojniji od vremena prvih šetnji u maju i junu predsednik neće raspisati izbore do kraja godine, ali Vučić to ipak čini. Aminuje vanredne parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore u pojedinim gradovima i opštinama, među kojima je i Beograd, za koji se verovalo da će pozicija izgubiti.
Ponavljanje izbora?
Ispostavilo se posle 17. decembra, kada su održani izbori, da je glasanje, kako tvrde opozicija i mnogi nezavisni posmatrači, pokradeno, a izborna volja građana Srbije prekombinovana po meri SNS-a. Na nivou Republike, naprednjaci su dobili apsolutnu većinu, dok je u glavnom gradu situacija kompleksnija. Pozicija i opozicija su gotovo izjednačene, s tim što je bezbroj dokaza da je vlast plaćala građane da glasaju, da su dovoženi ljudi iz unutrašnjosti Srbije i Republike Srpske kako bi glasali u Beogradu. Odmah nakon izbora opozicija organizuje proteste na kojima se traži poništavanje svih izbora, a pridružuju im se i studenti koji u odgovoru na izbornu krađu blokiraju Beograd. Traži se poništavanje svih izbora, a onda i organizovanje novih u roku od šest meseci, pošto bi se sredio birački spisak i obezbedili fer uslovi za sve. Nema gotovo nikakve šanse da vlast prizna izbornu krađu, a ono što bi se moglo dogoditi je ponavljanje izbora u glavnom gradu i to zbog nemogućnosti formiranja vlasti pošto trenutno niko ne može da formira vlast.
