Sankcije NIS-u pred vratima: O problemima se ne govori, radnici ne znaju ništa
Ostalo je svega pet dana do stupanja na snagu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, a kako će se problem rešiti i šta će biti sa kompanijom u pretežnom ruskom vlasništvu, i dalje je sasvim neizvesno. Štaviše, od početnog svakodnevnog izveštavanja o planovima i procesima vezanim za ovaj slučaj, vlast se okrenula sasvim drugačijoj strategiji pa se o energetskoj sudbini Srbije, koja je usko vezana za NIS, ali i dobre odnose sa Rusijom, uopšte ne govori.
Nema sumnje da se iza zatvorenih vrata vode intenzivni pregovori, što je i najavljeno još po objavljivanju informacije o onome što sledi NIS-u 27. februara, ali je indikativno da nema pomena čak ni o modelima rešenja, kako se to često saopštava kad se želi ispipati puls javnosti. Opcija o eventualnoj nacionalizaciji što bi bilo preuzimanje ruskog vlasništva od države Srbije suštinski je nemoguća jer, kako piše Forbes, Srbija u ovom trenutku za to uopšte nema zakonske mogućnosti.
No, krenimo redom. Što se same kompanije tiče, februarska plata je već isplaćena unapred, a sledi i martovska jer se, logično, strahuje da će banke tog 27. februara blokirati i(li) ugasiti sve račune NIS-a. Ono o čemu se već spekuliše nekoliko dana jeste da su sve veće banke u zemlji proglasile kredite NIS-a dospele za naplatu, a u pitanju je oko 500 miliona evra. Srbija je, kako prenose pojedini mediji, tražila od kompanije da prebaci u državna skladišta veće količine goriva kako bi se obezbedilo nesmetano snabdevanje prioritetnih korisnika.
Odgađanje sankcija
“NIS za sada ne planira nikakve otkaze, odlučeno je da se isplati i martovska plata radnicima unapred i da će probati da to provede što pre. Takođe, razmatra se i da li postoje mogućnosti da se isplate i dodatna sredstva u vidu regresa ili na drugi način”, rekao je neimenovani izvor magazina Nova ekonomija.
Radnicima, kako saznaje Oslobođenje, još ništa nije rečeno, niti se o nekakvim problemima u firmi javno govori. Uostalom, NIS je još početkom februara zatražio od SAD-a zvanično odgađanje sankcija za najmanje 90 dana procenjujući da bi u ovom roku mogao doći do nekakvog rešenja. Istovremeno, i Jadranski naftovod (JANAF), hrvatska kompanija čiji je NIS najveći klijent, tražio je od Washingtona da mu se dozvoli transport nafte u NIS do kraja 2026, do kada važi ugovor sa kompanijom.
Rafinerija u Pančevu je nakon ulaganja milijardi eura sada jedna od najmodernijih u Evropi
Amerikanci, makar zvanično, nisu do sada odgovorili ni na jednu od molbi. Ukoliko bi se prekinuo dotok nafte preko Janafa, najveća šteta zapravo bi bilo onemogućavanje poslovanja rafinerije u Pančevu.
“S druge strane, ako partneri otkažu kupovinu, na primer, goriva od NIS-a, jer su nezvanično neke naftne kompanije koje imaju benzinske pumpe u Srbiji već najavile da će prestati da kupuju gorivo, onda bi to značilo da bi bio manjak derivata određenih možda na tržištu”, prokomentarisala je početkom meseca Jelica Putniković sa portala Energija ukazujući na to i da bi bilo nemoguće nadoknaditi uvozom sve ono što se u Srbiji potroši od naftnih derivata.
U Srbiji je u 2024. godini potrošeno 2,8 miliona tona motornih goriva, od čega je NIS obezbedio 2,3 miliona tona ili 80 odsto od ukupne potrošnje.
“Tu nije samo ono što mi obični građani mislimo, benzin i dizel na benzinskim pumpama, puno je naftnih derivata koje troši privreda”, naglasila je Putniković.
Sastanak u Moskvi
Tek, nedavno je održan sastanak ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova i njegovog ovdašnjeg kolege Marka Đurića u Moskvi i premda je bilo zvaničnog obraćanja nakon susreta, mnogo toga novog nije rečeno. Lavrov je rekao da je sa Đurićem dosta detaljno razgovarao o situaciji u oblasti energetske saradnje i istakao da je Rusija najveći isporučilac prirodnog gasa Srbiji i da obezbeđuje do 85 odsto zahteva za tim energentom.
’’Nikog nijednom nismo prevarili, naše srpske prijatelje smo sigurno obezbeđivali tim energentom’’, rekao je Lavrov dodavši da dve strane nastavljaju da rade na traženju zajedničkog rešenja.
Detaljan razgovor Lavrova i Đurića
Prethodno je Lavrov vrlo otvoreno i jasno poručio Srbiji da nikakva nacionalizacija ne dolazi u obzir, s tim što je prethodno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko puta istakao da Srbija neće otimati ničiju imovinu te da bi to bila poslednja iznuđena opcija.
Ruska strana je, prema nezvaničnim saznanjima medija, voljna da proda Srbiji šest odsto udela u NIS-u, čime bi ruski udeo spao na 49 odsto, s tim što se od početka pominje da Amerikanci traže da se rusko vlasništvo potpuno poništi i svede na nulu. Pa ipak, prodaja šest odsto udela je, prema navodima medija, jedini ustupak na koji ruska strana može da pristane jer u ovom trenutku nisu zainteresovani za prodaju.
Upitan koliko trenutno košta NIS, broker Nenad Gujaničić kaže da NIS trenutno vredi gledajući berzanske cene oko milijardu evra, s tim što ta cena, kako ističe, nije reper. On tvrdi da kompanija vredi mnogo više jer su otkako su Rusi preuzeli većinski paket 2008. godine u nju uložene milijarde evra, posebno u rafineriju u Pančevu koja je sada jedna od najmodernijih u Evropi.
Jedna od nezvaničnih informacija do koje se došlo je i da se Beograd i Moskva dogovaraju oko posrednika. Jedno od rešenja je da se formira Agencija za naftne derivate ili privatna firma koja bi se bavila kupovinom i uvozom sirove nafte i preprodavala NIS-u.
Veći troškovi
“Sva ova rešenja podrazumevaju mnogo veće troškove za samu kompaniju i prouzrokovala bi gubitke za NIS, ali bi se obezbedilo snabdevanje tržišta. Svakako mislim da snabdevanje ne bi trebalo dovoditi u pitanje i da će to biti obezbeđeno, ali da svaki drugi dotok sirove nafte sem naftovoda proizvodi mnogo veće troškove i ozbiljne logističke probleme”, upozorava Gujaničić podsećajući da NIS drži oko polovine maloprodaje i 80 odsto ukupnog tržišta.
“Taj deo je najlakše prevazići tako što bi se druge kompanije snabdevale iz inostranstva, ali srce NIS-a je rafinerija u Pančevu i ona nije značajna samo za poslovanje ove kompanije već celokupnu privredu zemlje. Svakako, mi ne treba da očekujemo da će se ovo pitanje trajno rešiti sada jer ono u potpunosti zavisi od američko-ruskih odnosa i rata u Ukrajini”, podvlači Gujaničić.
