Rado Srbin glasa u Norveškoj
Zbog uređenja i standarda smatraju je zemljom snova /MARCO SARACCO - STOCK.ADOBE.COM
Norveška je po mnogo čemu posebna, pa i po parlamentarnim izborima, koji se održavaju svake četiri godine, koliko traju i mandati poslanika. Ono po čemu se Norveška razlikuje od drugih evropskih zemalja je što postoje samo redovni izbori, bez mogućnosti raspisivanja vanrednih. Takođe, izbori traju dva dana, druga nedelja i ponedeljak u septembru u izbornoj godini.
Pre priče o Norveškoj uoči izbora i navikama “naših” tamo, prema poslednjim podacima državne Statističke agencije za 2024. godinu, u Norveškoj živi oko 16.500 ljudi rođenih u Srbiji, ali kada se tom broju dodaju i njihova deca rođena u toj skandinavskoj zemlji, računa se da populacija Srba koji žive u Oslu, Stavangeru, Trondhajnu, Bergenu, Požgrunu, Tenzbergu, Dramenu i drugim manjim mestima broji oko 22.000.
OD MOLERA DO PROGRAMERA: Procenjuje se da je najbrojnija grupa zaposlenih u građevinskoj industriji u kojoj radi između 5.000 i 6.000 armirača, zidara, molera i drugih majstora i zanatlija, ali i građevinskih inženjera.
Zbog uređenja i standarda smatraju je zemljom snova /MARCO SARACCO - STOCK.ADOBE.COM
U ugostiteljstvu, različitim uslužnim delatnostima i transportu zaposlene su tri-četiri hiljade naših ljudi. Na trećem mestu po brojnosti su zaposleni u IT sektoru – kompjuterski inženjeri, programeri i inženjeri zaposleni u oblasti energetike, naftne industrije, mašinske i hemijske tehnologije kojih ima između 2.500 i 3.500. Tek na četvrtom mestu po broju zaposlenih su zdravstveni radnici – lekari, medicinske sestre, laboranti, negovatelji... oko 1.500 do 2.000 ljudi od kojih su polovina lekari.
Pored ovih grupa, nekoliko stotina ljudi poreklom iz Srbije radi u obrazovanju, kao učitelji i nastavnici, a nešto manji broj je angažovan na različitim poslovima u oblasti kulture, sporta i umetnosti. Na norveškim univerzitetima i institutima ima profesora i naučnih istraživača srpskog porekla, ali nema političara. Valjda im se ogadila u Srbiji.
POTVRDA USPJEŠNE INTEGRACIJE: S obzirom na to da se posle sedam godina provedenih na radu u Norveškoj stiče pravo na državljanstvo i norveški pasoš, a samim tim i pravo glasa na parlamentarnim izborima – pravo glasa na lokalnim izborima stiče se posle četiri godine – novopečeni državljani Norveške nisu zanemarljiva grupa potencijalnih glasača u borbi za osvajanje što većeg broja od 169 poslaničkih mesta u Stortingu (norveškom parlamentu).
S obzirom na to da nema zvaničnih podataka o političkim uverenjima i naklonostima Srba u Norveškoj, bilo bi pretenciozno i neprofesionalno izvlačiti bilo kakve zaključke o tome na osnovu novinarskog istraživanja posvećenog parlamentarnim izborima u toj zemlji, koji se po tradiciji održavaju drugog ponedeljka u septembru svake četvrte (izborne) godine.
Lekari opšte prakse Uroš i Jelena Popović i Miloš i Ana Aleksić prvi put izlaze na Parlamentarne izbore u Norveškoj. Kažu da su od dolaska, pripremajući se za dobijanje državljanstva, polagali testove iz kojih su, između ostalog, mnogo naučili o strankama i njihovim pravilima i uzbuđeni idu na biralište, jer pravo glasa znači i da su postali ravnopravni i punopravni građani.
DISKRIMINACIJA, PA EMIGRACIJA: “Imam utisak da mnogo bolje poznajem izborni sistem Norveške nego onaj u Srbiji. Moram priznati da sam u Srbiji već bio izgubio volju za glasanjem jer je postalo očigledno da i vlast krade i da su izbori postali besmisleni, a da vladajuća stranka ne čini ništa da stvori fer uslove za sve učesnike.
Oslo: U 21. vijeku nijedna stranka nije osvojila 85 mjesta u parlamentu, koliko je potrebno za apsolutnu većinu/NANISIMOVA - FOTOLIA
Moji roditelji i ja smo učestvovali u brojnim protestima i antirežimskim demonstracijama, zbog čega za mene nije bilo posla. Gledao sam kako se moje kolege bliske vlasti zapošljavaju, dobijaju specijalizacije, idu na kongrese i rešio da odem iz Srbije. U dogovoru sa Jelenom koja mi je tada bila devojka izabrali smo Norvešku. Sačekali smo da ona diplomira, venčali se, spakovali kofere i pre 10 godina došli ovde”, kaže Uroš.
Dobili su i dve ćerkice koje idu u obdanište.
“Uroš i ja smo položili dodatne ispite, jer Norveška ne priznaje u potpunosti diplome medicinskih fakulteta iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Zaposlili smo se i radimo u različitim zdravstvenim ustanovama, zadovoljni smo primanjima. Jedino što radimo u različitim smenama kako bi sami čuvali decu, pa se preko nedelje skoro i ne viđamo”, kaže Jelena.
U Srbiji je, kao i dobar deo mladih, bila nezainteresovana za izbore jer je učila i “polagala ispite” maštajući da ode iz Srbije čim joj se ukaže prva prilika.
“Ta prilika bio je Uroš”, kaže uz osmeh i dodaje da su sa pasošima u džepu i diplomama u fasciklama, u zemlju skijanja i skijaških skokova stigli kao “laki luzeri”, sa ambicijom da se prizemlje bez pada: “Bio je to naš ‘skok u budućnost’ u zemlju kakva bih volela da jednog dana bude i Srbija. Da država bude svima majka, a ne kao sada – samo majka njihovoj deci, da se ulaže u zelene programe u poljoprivredi, a ne da se otvaraju rudnici litijuma, da se državnim budžetom racionalno upravlja i da se teško obolela deca leče o trošku države, a ne da se sredstva za njih namiču SMS porukama”.
JEFTINA I MONOTONA KAMPANJA: Predizborna atmosfera – a ovaj tekst je pripreman neposredno pre glavnog izbornog dana – vladala je i u domu porodice Aleksić i ogledala se u nešto dužem zadržavanju ispred televizora zbog predizbornih emisija “Debata” na kojima političke stranke predstavljaju svoje programe i vizije i koje se dijametralno razlikuju od televizijskih duela u Srbiji.
Ana je grafička dizajnerka u jednoj prestižnoj marketing-agenciji, a Mladen programer u poznatoj IT kompaniji, imaju dva dečaka koji im ispunjavaju svaki tren slobodnog vremena. Zbog toga kada se roditelji iole duže fokusiraju na “Debatu”, oni u kući prave veću buku, tražeći istu “minutažu” sa učesnicima, po našim standardima potpuno monotonog predizbornog sučeljavanja programa i ideja.
“TV debate su nalik na prijateljska druženja na kojima se ćaska o različitim temama. Nema prekidanja protivnika, nema upadanja u reč, nema uvreda… Najteže izgovorene reči koje sam čula tokom nekoliko odgledanih debata, izgovorio je jedan opozicioni kandidat, koji se obratio kolegi iz vladajuće stranke rečima: Nisam siguran da je to što govorite istina”, opisuje Ana predizbornu kampanju i dodaje da se ovdašnje političke stranke, za razliku od onih u Srbiji, ponašaju veoma racionalno, gledano iz perspektive njene profesije “čak veoma štedljivo”.
“Nema bilborda, nema postera, nema velikih mitinga, nema TV spotova... Sve se svodi na TV debate na javnom servisu koje su besplatne i na neformalne susrete sa građanima na ulici, sa kojima kandidati razgovaraju i dele im jeftine flajere i hemijske olovke, a deci norveške zastave i bojice.”
“To nikako ne znači da su građani nezainteresovani za izbore, jer su Norvežani daleko najdisciplinovaniji glasači u Evropi, a izlaznost na parlamentarne izbore im je veoma visoka i kreće se između 75 i 80 odsto. Mislim i da je njihova svest o državi mnogo veća nego kod građana Srbije. Takođe, ovde ljudi svoje političke stavove formiraju na osnovu jasnih pokazatelja poput cena hrane, komunalnih troškova, kvaliteta i cene zdravstvene i socijalne zaštite, školovanja dece…”
BEZBJEDNOSNE TEME U PRVOM PLANU: Po Mladenovom mišljenju, redosled tema u ovoj kampanji izazvale su krupne promene na geopolitičkoj karti sveta, a pre svega invazija Rusije na Ukrajinu.
“Ne tako davno, uoči izbora 2021. stranke su se nadmetale sa svojim rešenjima u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, novim školama, vrtićima, bolnicama, domovima za stare. Potom su se lomila koplja oko poreza, upravljanja Suverenim fondom, najvećim na svetu, ‘teškim’ 1,5 biliona dolara, oko troškova života, inflacije i integracije izbeglica, društvenih vrednosti, a sada su u prvom planu pitanja bezbednosti razvoja odnosa sa NATO alijansom, izdvajanja sredstava za vojsku… Sve to može predstavljati veliki izazov za glasače, ali Ana i ja, sa bogatim iskustvom učešća na redovnim, vanrednim, predsedničkim, lokalnim i parlamentarnim izborima u Srbiji, debitujemo na glasačkom mestu u našoj komuni”, kaže Mladen i dodaje da za razliku od grča koji je imao prilikom izlaska na birališta u Srbiji jer je situacija uvek bila “biti ili ne biti”, njihovo prvo pojavljivanje na parlamentarnim izborima u Norveškoj predstavlja poslednji korak na putu potpune integracije u norveško društvo.
KOMPROMIS, PA KOALICIJA: Norveška je parlamentarna monarhija u kojoj je zakonodavna vlast koncentrisana u Parlamentu koji ima 169 mesta. Kralj je ceremonijalna ličnost sa ograničenim ovlašćenjima i nadležnostima, od kojih se jedna odnosi na davanje mandata lideru stranke ili koalicije koja ima kapacitet da formira vladu. Praktično kralj samo aminuje ono što su se političari već dogovorili.
Kralj je ceremonijalna ličnost
U prvih 25 godina 21. veka nijedna stranka nije osvojila 85 mesta u parlamentu, koliko je potrebno za apsolutnu većinu, pa su birači već poodavno naviknuti na političke kompromise i ponekad, na prvi pogled, čudne koalicije. Tako je Laburistička stranka koja je osvojila najviše glasova na izborima 2021. godine posle neuspeha pregovora sa Socijalističkom levicom o postizanju stabilne većine formirala manjinsku vladu sa Centralističkom strankom, sa kojom je izgurala ceo mandat.
I prethodna premijerka Erna Solberg iz suparničke Konzervativne partije Hoyre, koja je na toj poziciji ostala dva mandata, od 2013. do 2021. godine, pravila je neprirodne koalicije sa programski i ideološki potpuno suprotstavljenim partijama, uključujući i Liberalnu partiju Norveške.
