Odmazda režima ili? - Zabranjena naučna i medicinska istraživanja na fakultetu u Beogradu
Zašto su preko noći zabranjena sva naučna i medicinska istraživanja na Medicinskom fakultetu u Beogradu i da li je u pitanju još jedna odmazda režima prema profesorima ili istinska briga države o pravima pacijenata? Zašto je više od deset članova Etičke komisije ove visokoobrazovne ustanove podnelo ostavke i koja su to konkretna istraživanja bila sporna?
Na pomenuta pitanja građani Srbije još uvek čekaju odgovor pokušavajući iz medija da shvate šta se to događalo tokom istraživanja što je ugrozilo prava pacijenata i da li svi oni koji bi se mogli naći u ovoj ulozi imaju razloga za zebnju.
Nisu nadležni
Podsetimo najpre da je u odluci koju je potpisao ministar zdravlja Zlatibor Lončar navedeno da se privremeno obustavljaju sva istraživanja jer je utvrđeno “da određena naučna istraživanja, koja sprovode nastavnici, saradnici i studenti u zdravstvenim ustanovama, a koja uključuju pacijente, nisu dobila prethodnu saglasnost etičkih odbora ustanova, čime su prekršeni Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o pravima pacijenata”.
Iz pomenutih razloga Ministarstvo je naložilo Medicinskom fakultetu da se dostavi spisak svih istraživanja u oblasti javnog zdravlja od oktobra 2015. do 18. avgusta 2025. godine. Ispitivanja se odnose na ona koja su obuhvatala pacijente i/ili njihov biološki materijal, a za koje je Etička komisija fakulteta dala saglasnost iako prethodno nisu pribavili odobrenje etičkih odbora ustanova.
Reagujući, kako saznaje dnevni list Nova, Nacionalni etički odbor tražio je od Etičke komisije fakulteta da dostavi sva ispitivanja u pomenutom periodu, na šta je Uprava u ime Etičke komisije fakulteta odgovorila da nisu nadležni to da im traže.
Međutim, većina članova Komisije, kako prenosi Nova, nije znala da će Uprava poslati ovaj odgovor, niti su bili saglasni sa istim, zbog čega su podneli ostavke.
Pitanje koje zaista zjapi u vazduhu je šta se događalo i kako su vršena pomenuta istraživanja posebno nakon komentara nekoliko profesora da uopšte nisu iznenađeni ovom odlukom.
“Pacijenti moraju biti informisani o tome kakva se ispitivanja rade na njima ili njihovim tkivima. U medicini se dešava da se vrše neka ispitivanja bez saglasnosti, ali često i etički odbori daju saglasnost bez mnogo uplitanja, jer to su sve kolege iz ustanove. Međutim, tajming zašto je baš sada ministar pokrenuo hajku na Medicinski, tačnije na dekanku, jer većina nas veruje da je povod slučaj Biobanke, verovatno je vezan za proteste i odmazdu koja je krenula u celoj zemlji. To da se razna ispitivanja rade u zdravstvu, poznato je već godinama, a teško da Ministarstvo do sada nije znalo ništa o tome, kad i kod njih sede neki naši profesori, koji su se tek sad setili da reaguju”, rekao je jedan od predavača na fakultetu za Novu, insistirajući na anonimnosti.
Podsetimo, protiv dekanke Medicinskog fakulteta Tatjane Simić nedavno je podneta krivična prijava jer nije registrovala DNK biobanku (uzorci za genetičku analizu) te je u okviru međunarodnog projekta Uromol slala iste bez pristanka pacijenata i bez etičkog odobrenja.
Iako je ova vest plasirana prilično dramatično, kolege profesorke Simić su i tada navodile da nije u pitanju nikakav greh protiv ljudskog zdravlja, već loša namera režima koji se sveti zbog podrške profesorke Simić studentima.
Profesor Medicinskog fakulteta u penziji Zoran Radovanović je čitav slučaj objasnio najpre konstatujući da je istina da se često ne traži formalna pisana saglasnost od pacijenta kada se njegov uzorak krvi ili drugog biološkog materijala šalje drugoj laboratoriji.
U interesu pacijenta
“Posebno je to retkost kada je, kao u ovom konkretnom slučaju, ceo postupak u interesu samog pacijenta. Konačno, i Tatjana Simić i Dejan Dragičević su ozbiljni istraživači, sa rezultatima i ugledom iznad proseka sredine u kojoj obitavaju, a profesorka Simić je i redovna članica SANU. Drugo, UROMOL je međunarodni naučni projekat u kojem učestvuje 10 evropskih kliničkih centara. Cilj je ispitivanje molekulskih karakteristika tumora i biomarkera važnih za njihovu progresiju. Danska ima vrlo stroge kriterijume o biobankama i malo je verovatno - upotrebićemo eufemizam za neverovatno - da bi prihvatila delove tela nepoznatog porekla”, napisao je profesor Radovanović aludirajući na definiciju koja je upotrebljena na prorežimskim medijima glede pomenutog slučaja.
