Kocka je bačena: Put ka političkoj artikulaciji ili nova borba na izborima?

Tačno, kocka jeste bačena u ponedeljak uveče, ali neizvesno je ko će preći Rubikon. Studenti su zatražili raspuštanje Narodne skupštine Srbije i vanredne izbore. Rok – skoro pa odmah!

Formira se i inicijativa građana koja, prvo, pokazuje da studenti nemaju poverenja u opozicione partije, a drugo, da će očito sve voditi ka tzv. studentskoj listi. Koja bi, ako je verovati prvim slutnjama, mogla biti umnogome ekspertska, preciznije profesorska i donekle građanska, ako bude mesta za nevladin sektor, bar iz korpusa onih koji potpisuju inicijativu. Premda među njima, sa izuzetkom Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), praktično nema onih koji godinama, pa i decenijama, muku muče da koliko-toliko zaštite elementarna ljudska prava u Srbiji.

Sve je suviše sveže da bi se govorilo o modalitetima izlaska i kontrole tih izbora, ali jasno je da višemesečni studentski protest, podržan brojnim građanima, ide ka onome što se zove politička artikulacija. Što je jedino logično rešenje nakon bezbrojnih minuta ćutanja u počast žrtvama pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici u kojoj je stradalo 16 ljudi. I nakon bezbroj pređenih kilometara pešice, trkom, na dva točka, nakon bezbrojnih žuljeva i isto toliko poljubaca dobrodošlice na raznim kotama Srbije, a u poslednje vreme i Evrope. I naravno, nakon bezbrojnih režimskih napada na studente, što fizičkih što verbalnih, ali vrlo rečitih, pa i ubojitih.

I mada su svih meseci insistirali na neposrednoj demokratiji, studenti su izgleda kola okrenuli u poznatom smeru posredničke, parlamentarne demokratije koja je do sada bila najuspešnija u političkoj istoriji sveta, mada Srbija nije baš ugledan primer.

Biće posebno interesantno videti šta će studentskim emisarima ultramaratoncima koji trče do Bruxellesa s porukama iz Srbije reći evropska administracija, koja se i dalje očigledno uzda u predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Čija pozicija, uzgred, nije pomerena ni studentskim ultimativnim pozivom na vanredne izbore.

No, valja pre ne samo konačnih odluka već i analiza imati na umu da su i nož i pogača u rukama vlasti i da izborni uslovi nisu ni za jotu bolji nego pre godinu ili godinu i po dana, kada se naveliko mešetarilo i kralo, što na sam izborni dan što pre izbora. Nije ni birački spisak sređen mada upućeni tvrde i da teško može biti značajno bolji jer je nemoguće više od milion ljudi koji su odavno van zemlje lišiti biračkog prava. Čak je, navodno, nemoguće proveriti za starije jesu li živi ili ne jer sa dvojnim dokumentima, adresama i državljanstvima i mrtvi “biraju” da umru u novoj domovini – tamo gde su najveći deo svog građanskog života proživeli i napokon umrli.

U narednim sedmicama biće više reči i o tome, kao i o toj notornoj činjenici da u “inicijativi građana” nema mesta za opoziciju ili će je možda biti po receptu iz Kosjerića – ako se u toj utakmici odreknu stranačkih dresova.

A možda je, videćemo i to, studentski zahtev konkretan put ka nekakvoj vladi koja će biti prelazna, ali dobijena na izborima, makar i u nefer utakmici, čime bi se donekle zadovoljili svi ključni akteri – prilika za promenu vlasti na izborima, ne na ulici. Ukoliko, jasno, vlast pristane da, što bi se reklo, gotovinu menja za veresiju i, uprkos prednosti koju ima, zaigra pod studentskom palicom. Što je početkom ove nedelje teško zamislivo!