Izvoz u Kinu - šansa ili farsa? - Evo šta o svemu tome kažu ekonomisti...

Prvog dana jula na snagu je stupio Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, kojim je predviđeno ukidanje carine na izvoz oko 12.000 proizvoda iz Srbije, dok će u narednih pet do deset godina to biti moguće za oko 6.000 proizvoda. Iako zvuči megalomanski i deluje da bi moglo biti prilično profitabilno za Srbiju, koja s povlasticama plasira robu na tržište od bezmalo 1,4 milijarde stanovnika, ekonomisti tvrde da valja biti umeren u nadanjima.

Trgovinski deficit

Najpre recimo da je sporazumom predviđeno da se već 1. jula 60 odsto proizvoda od ukupno 20.000 oslobodi carine, a ostatak postupno. To znači da već danas u Kinu bez carine mogu da se izvoze sveže voće i povrće, farmaceutski proizvodi, proizvodi hemijske i mašinske industrije. Kompanije koje koriste pogodnosti predviđene Sporazumom moraju da dokažu da je 50 odsto vrednosti svakog proizvoda koji se izvozi nastalo u matičnoj državi. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u 2023. je bila 6,09 milijardi dolara, od čega je samo 1,2 milijarde činio izvoz iz Srbije.

Šta to znači sada kada je na snazi pomenuti sporazum?

“Kina je veliki svetski proizvođač, tako da Srbija beleži trgovinski deficit, znači više uvozimo robe iz Kine, nego što izvozimo. A ono što izvozimo najviše su rude bakra iz Bora. Dakle, kineska kompanija trguje s matičnom kompanijom iz Kine. I kada kažemo da nešto kupujemo iz Kine, to može da znači da je u pitanju nemačka ili američka kompanija koja tamo posluje, pa svoje proizvode plasira širom sveta”, objašnjava u razgovoru za N1 novinar i ekonomista Mihailo Gajić.

Govoreći o istoj temi, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Stefan Vladisavljev podseća da su najznačajniji izvozni proizvodi iz Srbije u Kinu rude, odnosno bakar, čijom eksploatacijom rukovode upravo Kinezi.

Prema podacima Privredne komore Srbije, na listi pet glavnih izvoznih proizvoda iz Srbije u Kinu su rude bakra i koncentrati, katode, obrađeno drvo bukve, potom smrznuto goveđe meso i motori.

“Kinesko tržište ima vrlo stroge standarde koje će srpski proizvodi morati da ispune, a drugo, taj proizvod mora da bude konkurentan kako bi opstao na kineskom tržištu. Radi se o ogromnoj ekonomiji, ali će dosta toga biti na našem igralištu - koliko mi budemo uspeli da ispratimo kao ekonomija i da imamo sistem da se ta ekonomija podstakne i bude konkurentna na kineskom tržištu”, analizira Vladisavljev, podsećajući da je Srbija i ranije imala različite prilike “koje jesmo ili nismo, uglavnom nismo iskoristili, kada govorimo o pristupu i o konkurentnosti na globalnom tržištu”.

“Uvek se poljoprivredni proizvodi stavljaju na prvo mesto, a onda imamo informaciju da isti sporazum imamo i sa Rusijom, pa ne možemo da izvezemo ni 20-30 posto onoga što bi bile ruske potrebe”, upozorava Vladisavljev.

Investiciona saradnja

Sa svoje strane, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislav Momirović na jučerašnjoj svečanosti povodom stupanja na snagu sporazuma kaže:

“Sporazum o slobodnoj trgovini unaprediće trgovinu, podstaći investicionu saradnju i integrisati industrijske lance, kako bi doneli maksimalne ekonomske beneficije za obe zemlje i povećali njihovu međunarodnu konkurentnost.”

On je dodao da je Kina u Srbiju uložila 5,5 milijardi evra (5,9 milijardi dolara), što je čini jednim od najvećih investitora u zemlji.