Izašao prvi broj Radara kojeg pripremaju bivši novinari i urednici NIN-a: Vučiću se teme neće svidjeti
Čitava redakcija najstarijeg i najuticajnijeg nedeljnika u Srbiji NIN je početkom godine dala otkaz, da bi danas izašao novi list pod nazivom Radar, koji su kreirali upravo bivši novinari i urednici NIN-a. Ovi ljudi nisu želeli da pristanu na kompromisno novinarstvo shvativši da menadžment namerava da se meša u uređivačku politiku koja, uglavnom, znači dodvoravanje vlasti, pa su preko noći dali otkaz iako u tom trenutku nisu znali šta dalje. A to je za glavnu urednicu Vesnu Mališić potez vredan poštovanja, ali i borbe za svakoga od njih.
Ona je danas govorila o pričama koje donosi Radar, nedeljnik koji izlazi pod okriljem United Media, u čijem su vlasništvu i televizije N1 i Nova S te dnevne novine Nova i Danas.
“Najvažnije za članove redakcije novog nedeljnika je da imaju prostor slobode i da rade priče onako kako misle da treba da se rade”, kazala je Mališić govoreći dalje o sadržaju prvog broja novog nedeljnika.
Čin za istoriju
A na naslovnoj strani Radar najavljuje priču o tome zašto su aviokompanije Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i Željka Mitrovića, vlasnika Pinka, ostale bez sertifikata. To je, kako objašnjava Mališić, velika priča koja govori o kombinaciji toga da imate ljude koji su bliski vlasti, korupciju, nepoštovanje prava EU, a onda imate bahatost i sve to dovodi u rizik bezbednost ljudi koji se voze tim aviokompanijama.
“Ta priča na mnogo nivoa ima temu korupcije i širi se na druge priče u Radaru vezane za korupciju, a jedna od njih je ona o Milanu Radoičiću. Ono što je strašno je da su osam miliona evra na četiri ubrzana tendera posle Banjske dobile firme Milana Radoičića za nespecifikovane troškove”, rekla je Mališić govoreći o jednom od najbliskijih Vučićevih saradnika zaduženog za sever Kosova.
U pitanju je čovek koji je otvoreno priznao da je organizovao sukobe u selu Banjska u septembru prošle godine, ali ovdašnje tužilaštvo nije našlo ništa problematično u svemu tome.
Glede veza Radoičića, koga je Washington odavno stavio pod sankcije, a pod sumnjom za kriminal i korupciju, Mališić konstatuje da se na osnovu priče iz Radara vidi “koliko je kriminal moguć u ovoj zemlji i koliko to što ako neko čini krivično delo, a blizak je vlasti - nema nikakve veze”.
Bivši članovi redakcije NIN-a, a sadašnji novinari i urednici Radara, nakon otkaza su saopštili da su dali kolektivni otkaz jer se nisu složili s promenom koncepcije koju je najavila vlasnica Jelena Drakulić Petrović. Mališić je nedavno u intervjuu za Nova.rs izjavila da je otkaz cele redakcije NIN-a čin za istoriju.
“Mislim da je to najbolji odgovor redakcije NIN-a o tome šta misli o novom konceptu, o pravcu u kome će NIN da se kreće. To je odgovor i to se nikad nije dogodilo. Kao što je NIN deo istorije, tako će i taj čin biti deo istorije. Nekada su iz NIN-a odlazili delovi redakcije. Sada, to nije samo redakcija. Otišla je i sekretarica redakcije, kolumnisti, saradnici, lektori... čak su nam se javljali i sagovornici koji su nam rekli da više neće da govore za NIN”, istakla je tada Mališić.
Profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka Neda Todorović je posle čina za istoriju redakcije NIN-a podsetila u izjavi za domaće medije da je upravo NIN bio prvi news magazin u Jugoslaviji i na Balkanu od 1970. i naovamo, dodavši i da je NIN i pre toga imao tradiciju dugu 89 godina.“Ta tradicija počinje 1935. godine. NIN je jedno vreme bio zabranjen. Od 1951. počinje njegova blistava karijera. NIN se pojavio u vreme sive štampe, posle Drugog svetskog rata i odjednom se pojavio kao jedno novo svetlo koje je donelo novu vrstu snažnog autorskog pristupa. Osnivači NIN-a su bili najveći intelektualci tog vremena Dragan Stoiljković, Najdan Pašić, Zira Adamović i drugi. Napravili su neverovatan prodor i dobili smo časopis koji je ličilo na zapadnu štampu. Dobili smo drugu vrstu tematike, autorskog pristupa. Iz NIN-a i od njegovih intelektualaca iznedreni su Muzej savremene umetnosti, Atelje 212, Fakultet političkih nauka. NIN je bio centar intelektualnog života”, ispričala je u Danu uživo profesorka Todorović, konstatujući da je potez redakcije fantastičan.
Slobodarski časopis
“Ali sa druge strane, meni je to udarac na kulturno-civilizacijsku situaciju u Srbiji, jer sada neko jedan brend koji postoji 90 godina nekome poklanja. To je zapravo težnja da ga ponizite. NIN je i 1968. jedini stao uz studente, oduvek je bio jedna vrsta slobodarskog časopisa”, naglasila je profesorka.
U međuvremenu, NIN je dobio novu redakciju, a za novog glavnog urednika postavljen je Aleksandar Timofejev, dugogodišnji novinar, bivši urednik B92, direktor Studija B i jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
