Hapšenja u Srbiji - zbilja ili skeč?

Još jedna predstava u režiji vlasti ili istinski nalog Tužilaštva za organizovani kriminal da se hapse dva bivša ministra i još nekoliko visokih funkcionera u javnim i državnim preduzećima? Čemu smo to svedočili pre nekoliko dana kada su ovi ljudi pohapšeni, a u slučaju pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu posle i to tri meseca nakon rekonstrukcije?

Ovo su pitanja o kojima se danima raspravlja u zemlji koja je, očito, izgubila svako poverenje u nezavisne institucije i sistem koji funkcioniše po principu prava i pravde, a ne ličnih i partijskih veza.

Kolumna

Vučićev strah od jeseni

Da nije tako, ova se pitanja ne bi ni postavljala već bi se kao aksiom uzimale odluke tužilaca, sudija i šefova brojnih drugih nezavisnih institucija u kojima građani retko kada prepoznaju objektivnost i rad u opštem interesu. Aktuelni slučaj je posebno osetljiv jer je pad betonske nadstrešnice 1. novembra prošle godine usmrtio 16 ljudi i pokrenuo talas studentskih protesta na kojima se traži istina o rekonstrukciji s naglaskom na odgovornost svih onih zbog kojih su ljudi poginuli. A to podrazumeva nezavisnu istragu koja se u pomenutom slučaju provodi u čak tri tužilaštva. Građani i studenti su od starta smatrali da je korupcija ta koja je uzrokovala ovu nesreću dok je vlast tvrdila da tome nema mesta te da je greškom struke došlo do pada nadstrešnice.

Međutim, hapšenja po nalogu upravo Tužilaštva za organizovani kriminal od pre nekoliko dana govore drugačije - da su dva bivša ministra infrastrukture uz bliske saradnike iz javnih i državnih preduzeća na ovoj rekonstrukciji oštetila budžet Srbije za oko 116 miliona dolara omogućivši privatni firmama enormne profite.

Ono što ovde zbunjuje je zapravo pomenuto nepoverenje građana u institucije i činjenica da nezavisnih istraga, a pre svega epiloga nekakvih procesa u Srbiji, odavno nije bilo, što budi sumnju da su i skora hapšenja tek farsa koja treba da zadovolji apetite gladnih pravde, u prvom redu studenata i građana koji ih podržavaju. Jer, kako napominju stručnjaci, tek su optužnica, a onda i presuda, valjan dokaz odlučnosti institucija da se objektivno i profesionalno bave svojim poslom bez obzira na sve pretnje s vrha države.

“Ako je ta stvar dobro osmišljena i buduća optužnica dobro dokumentovana, onda će u suštini sva odgovornost biti na sudovima, jer sud je taj koji će prihvatiti optužnicu ili je odbiti. Moguće je, imajući u vidu praksu i ponašanje vrha vlasti, da vlast učini sve da se ova priča ugasi, jer neki tragovi su indicirali da čitava ta korupcionaška mreža ide ka vrhu”, istakao je nedavno ovim povodom novinar Đorđe Vlajić.

Đorđe Vlajić: Korupcione radnje nisu mogle da prođu neopaženo u sistemu

Što se pretnji tiče, nije da ih nije bilo.

Kad je objavljeno da su uhapšena dva bivša ministra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio podnošenje krivičnih prijava protiv onih koji su “organizovali akciju hapšenja”. Ustvrdio je, razume se, i da je Tužilaštvo radilo u saradnji sa Evropljanima te da je sve nameštaljka režirana u inostranstvu i u saradnji sa studentima, odnosno “blokaderima”.

Javnost je i dalje rezervisana, s tim što se danas ima nešto više poverenja u nezavisnost pomenute istrage nego pre nekoliko dana budući da se stvar nije završila na privođenju. Viši sud u Beogradu je odredio pritvor od 30 dana za 13 osumnjičenih, među kojima su i pomenuti ministri, s tim što je jedan od njih, Goran Vesić, već hapšen i već dva puta oslobađan pritvora.

Profesionalni tužioci

Komentarišući dilemu - skeč ili stvarnost, advokat Božo Prelević za Nedeljnik naglašava da su tužioci po čijem su nalogu izvršena hapšenja “vrlo profesionalni”.

“Ne verujem da bi oni učestvovali u nekom ‘igrokazu’ koji bi za cilj imao da pokaže da ovde ima vladavine prava”, ocenio je Prelević i dodao:

“Da je ovo igrokaz, svakako ne bi imali potrebu da do te mere razgolićuju sebe. Ništa gore vlast sebi ne bi mogla da uradi nego da kaže da je deo policije, tužilaštva i deo suda ustvari u državnom udaru protiv Aleksandra Vučića. Pri čemu to nisu članovi nikakve stranke i nisu politički angažovani. Postupaju na osnovu Ustava i zakona”, analizirao je Prelević.

Sličnog mišljenja je i Vlajić, jedan od mnogih koji priznaje da je bio zatečen hapšenjem.

“I činjenicom da je neka institucija ove države počela da radi. Jer bilo je mnogo indicija da je taj posao s rekonstrukcijom Železničke stanice bio mutan, da je bilo nenamenskog trošenja novca. A videli smo da je i ranije bilo nekih hapšenja, pa puštanja i odbrane sa slobode. Ali nije se ovako baratalo iznosima i vezom u toj korupcionaškoj mreži”, kazao je Vlajić govoreći o tačnom iznosu za koji je TOK utvrdio da je proneveren, kao i detaljnom analizom kako.

“Te korupcione radnje nisu mogle da prođu neopaženo u sistemu, neko je to morao da vidi. Iz prvih informacija nakon pada nadstrešnice bilo je vidljivo da tragovi vode do kabineta predsednika države. Ostaje da se vidi da li je ovo neka pirueta koja bi trebalo da zamaže oči javnosti ili tužioci zaista rade”, rekao je Vlajić za N1, osvrnuvši se potom i na aktuelnu društvenu i političku krizu u zemlji, usko vezanu za hapšenja odnosno pad nadstrešnice.

Vlajić kaže i da vlast pokazuje nekoliko stvari, a jedna od njih je da ne zna da se izbori sa studentskim i građanskim pokretom. Jer, kako podseća, protesti ne jenjavaju, zborovi građana i tokom leta “čuvaju tu vatru koju su studenti zapalili” da se ne ugasi.

Komentarišući trenutni elan studenata i proteste uopšte, glavna i odgovorna urednica Istinomera Milena Popović kaže juče da “oštrica blokada nije oslabila”.

Milena Popović: Kapacitet za mobilizaciju se nije umanjio

“Kapacitet za mobilizaciju se nije umanjio. Iako su ljudi na odmorima, i dalje postoji kapacitet da i na ulice izađe veliki broj građana iako se borba, naravno, ne odvija samo na ulici”, kazala je Popović za N1.

Kupovina glasova

Istakla je da svi očekuju izbore i da se kriza reši na izborima, ali je ukazala i na probleme koji postoje.

“Ništa ne govori da ćemo od vlasti na budućim izborima videti ponašanje koje nismo videli do sada u izbornom procesu. Možemo da očekujemo u Mionici i Negotinu da predstavnici vladajuće stranke rade isto što su radili u Zaječaru i Kosjeriću i prethodnim izbornim procesima - da se vrše pritisci na građane, da se vrši kupovina glasova. Ništa ne govori da će se stvari promeniti, ali zato tu jesu građani ti koji mogu da igraju važnu ulogu u očuvanju izborne volje”, istakla je govoreći o prvim narednim redovnim lokalnim izborima u Mionici i Negotinu koji slede najesen.

Upravo to je i vreme za kada mnogi procenjuju rast tenzija u društvu, odnosno masovnije proteste, ali i žešći odgovor vlasti.

“Ti protesti će rasti, ali će, bojim se, rasti i represija vlasti. Tu postoji neka vrsta uzročno-posledična veza, jer vlast ne zna kako da se s tim izbori. Oni ne umeju da razgovaraju sa onima koji se s njima ne slažu. Nadam se da se neće izokrenuti u nešto što niko ovde ne želi”, potcrtao je Vlajić.