Evropska unija još čuva Vučića

Evropska unija bi, na osnovu svojih evropskih vrednosti, trebalo da zauzme jasnu poziciju o dešavanjima u Srbiji, a to znači da podrži studente i građane koji protestuju, ocenio je juče za N1 viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije Bodo Weber. Prethodno je u utorak u Evropskom parlamentu u Strasbourgu raspravljano o situaciji u Srbiji na debati pod nazivom Talas nasilja i kontinuirana upotreba sile nad demonstrantima u Srbiji, nakon čega mnogi u Srbiji ponavljaju zahtev najvišim predstavnicima EU da se moraju pod hitno jasno i nedvosmisleno ograditi od aktuelnog režima.

Priznati realnost

Komentarišući debate u EP-u, Weber, takođe, konstatuje da su evropske institucije posle toliko meseci i sve veće eskalacije nasilja protiv demonstranata u Srbiji, morale, makar delimično priznati realnost.

“Ali ja ostajem sumnjičav da to još nije na nivou nekog političkog preokreta, odnosno da se još ne nazire neka jasna alternativna politika, sem ove politike čvrstog saveza sa režimom Aleksandra Vučića”, ocenio je sagovornik N1 i dodao da bi bilo potrebno snažno zalaganje i angažman Evropske unije.

“Bojim se da nismo još tu, bojim da je Ursula von der Leyen najuporniji faktor u institucijama Evropske unije, ali to je nešto što bi bilo preko potrebno i jasno bi stavilo do znanja režimu u Srbiji da je za ovakvu Srbiju, sa ovakvim režimom, put ka EU ne samo de facto nego i po političkoj i demokratskoj logici i po vrednostima EU, zatvoren i da nema napretka i da nema perspektive za članstvo”, rekao je Weber.

Ursula von der Leyen je tek uzgred spomenula Zapadni Balkan

Analizirajući prilično fleksibilan odnos Bruxellesa prema represiji Beograda i sistemu koji građani vide kao autokratski, austrijski evroposlanik Helmut Brandstätter objašnjava juče za N1 da se pojedini ljudi u Evropskoj komisiji plaše da će, ako budu previše kritični prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, on da se okrene Rusiji i Kini, ali da taj stav nema smisla, jer vlast u Beogradu, kako je rekao, mora da odluči da li će da bude sa diktatorima ili deo slobodnog sveta.

Brandstätter je za N1 u Strasbourgu izjavio da nije iznenađen što predsednica Ursula von der Leyen u svom govoru pred Evropskim parlamentom nijednom nije pomenula Srbiju. Ona je, kako je podsetio, previše bliska Vučiću i nije kritična prema njemu, dok komesarka Kos razgovara sa različitim grupama u Srbiji i vrlo je jasna po pitanju situacije u zemlji.

Ovde Brandstätter misli na komesarku sa proširenje EU Martu Kos, koja nedavno najdirektnije proziva upravo Vučića za urušavanje demokratije u zemlji. Ona navodi da njegove izjave kao i ono što govori predsednica parlamenta Ana Brnabić neće poboljšati mišljenje EU o Srbiji.

“Ako poslanike Evropskog parlamenta nazivate ološem, to pokazuje upitno shvatanje demokratije”, navela je Kos u videu koji je objavljen na X-u. Savetujući vlasti u Srbiji da se fokusiraju na reforme za članstvo u EU za koje su se, kako dodaje, založili njoj i predsednici Evropske komisije Ursuli von der Leyen.

“Izgradite nezavisno pravosuđe, koje će se efikasno boriti protiv korupcije. Oslobodite medije i osigurajte im da izveštavaju nezavisno. Provedite izborne reforme koje će osigurati da samo volja građana Srbije odlučuje o većini u parlamentu”, preporučila je Kos.

Svijet je podijeljen

U međuvremenu, Vučić se ispravio pa je ovako prokomentarisao svoju izjavu o evroposlanicima Evropske zelene partije koje je nazvao ološem.

“Kažu da sam ih uvredio zato što sam rekao da su ološ. Da budem sasvim iskren - ja o njima mislim mnogo gore. Ali da li sam pogrešio što sam ih nazvao takvim imenom, verovatno jesam - predsednik države ne treba da koristi tu reč u javnom diskursu”, rekao je predsednik, čovek koji se u retkim izvinjenjima uvek pravda tako što iznova vređa, drugačijom terminologijom, razume se.

Elem, može li se bar u dogledno vreme što za Srbiju znači što skorije očekivati zaista drugačija retorika Bruxellesa? Podsetimo da studenti već mesecima traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora kako bi se potom Srbija oslobodila i stvorili uslovi za demokratske procese. U prevodu, prelazna Vlada bi napravila uslove za istinski fer i poštene izbore na kojima bi građani izabrali svoje predstavnike.

S tim u vezi austrijski evroposlanik poručuje građanima Srbije da neće biti trećeg puta te da je svet trenutno podeljen na diktatore i slobodan svet.

“A, to smo mi u Evropi. Život je ovde mnogo bolji nego u diktaturama”, poručio je Brandstätter jasno se opredelivši prema režimu u Srbiji.

Dva dana ranije, predsednik Evropske narodne partije (EPP) Manfred Weber najavio je da će budućnost Srpske napredne stranke (SNS) u EPP-u u kojem ima status pridruženog člana, biti narednih dana predmet rasprave unutar te najveće grupe u Evropskom parlamentu,

“EPP pažljivo prati situaciju i razvoj događaja u Srbiji. O tome u EPP-u postoje podeljena mišljenja. Svesni smo razvoja događaja, vidimo snimke iz Srbije. Evropska narodna partija nije slepa na dešavanja u Srbiji. Lideri su počeli da nadgledaju Vučića i SNS i o tome će raspravljati narednih dana”, naveo je Weber, čime je Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije, ostao pozitivno iznenađen, kako juče komentariše za N1.

“Međutim, ja bih, iskreno rečeno, bio iznenađen kad bi SNS bio izbačen ili suspendovan iz EPP-a narednih dana u tom preispitivanju odnosa koji je najavio gospodin Veber. Mada ne vidim da će se to sada desiti, trebalo bi svakako EPP da makar suspenduje članstvo SNS-a”, smatra Veber.

Dvije stolice

Sa svoje strane, Brandstätter nije iznenađen onim što je čuo, jer je, kako je naveo, znao da se o tome već govori.

“Ali, takođe, čujem da postoji jedan stav. Neki kažu: Dobro, ako izbacimo Vučićevu partiju, da li će biti nešto bolje bez njega? Pogledajte Orbana, on je, takođe, bio u toj grupi, a sada nije već sa patriotama. Da li je to bolje? Ovo je debata koju čujem unutar EPP-a. Ali ovde isto ne možete sedeti na dve stolice. Morate da odlučite da li želite da budete veliki EPP sa vrednostima EPP-a koje poštujem ili želite da budete sa autoritarnim liderima, a to nije deo vrednosti EPP-a”, decidiran je Brandstätter.

Samo dan nakon debate o Srbiji u EP-u, Ursula fon der Leyen se u svom govoru, koji je trajao duže od sat, samo osvrnula na region i to tek u jednom paragrafu.

“Za Ukrajinu, Moldaviju, Zapadni Balkan – njihova budućnost je u našoj Uniji. Hajde da učinimo sledeće ponovno ujedinjenje Evrope stvarnošću”, izjavila je Ursula von der Leyen.