Bijes jači od straha: Novi Sad ne prašta Vučiću smrt 16 ljudi

Tragedija od 1. novembra 2024. godine, u kojoj je stradalo 16 ljudi nakon pada nadstrešnice na željezničkoj stanici u Novom Sadu, probudila je veliki dio građana ovog grada, ali i cijele Srbije. Godinama potiskivano nezadovoljstvo vlašću SNS-a i Aleksandra Vučića, konačno je jasno, glasno i silno isplivalo na površinu. Studenti novosadskih fakulteta poveli su i vode proteklih mjeseci borbu protiv režima oličenog u kriminalu i korupciji, a štićenog od legalnih policijiskih i ilegalnih, maskiranih parapolicijskih snaga.

Bijes raste

Novosađani su svjesni da je tragediju prouzročio sistem, kroz talove i potpuno netransparentnu obnovu stanice, koja nije dobila ni potrebne dozvole za rad. Kako se nigdje i nikada ne bi ponovila novosadska željeznička stanica, već gotovo deset mjeseci, slabijim ili jačim intenzitetom, protestuju gotovo svaki dan. Zadnji masovni protest, krajem prošle sedmice, ponovo je doveo do sukoba s policijom. Razlog za novi izlazak na ulice je taj što je policija blokirala Filozofski i Fakultet tjelesnog odgoja, zabranila ulaz studentima, a nekoliko dana ranije i pretukla neke od demonstranata.

Spasoje Vulević

Režim u strahu: Komandant SAJ-a Srbije smijenjen jer nije pod Vučićevom kontrolom

Iz opravdanih razloga niko od studentskih predstavnika nije želio pred mikrofone medija iz Sarajeva. Kažu nam – režim bi to jedva dočekao da dodatno oblati sve njih koje i onako svakodnevno provlači kroz septičke jame Informera, Srpskog telegrafa, te drugih režimu naklonjenih i od režima finansiranih medija. No, bez problema je pristala na razgovor Maja Mrnuštik, novosadska advokatica i opoziciona odbornica u gradskoj Skupštini. Na ulici sa studentima i sugrađanima je od prvog dana.

- Bes ljudi raste. Deset meseci je prošlo, a institucije apsolutno ne rade svoj posao. Niko nije uhapšen, niko nije odgovoran. Zna se ko je odgovoran. Ovaj režim je razorio sve institucije i ne želi da uhapsi odgovorne, jer bi praktično morao da uhapsi sebe. Sve je ovo posledica korupcije ovog režima, koju gledamo već 13 godina, priča nam Mrnuštik.

Vlast se brani i policijskim i parapolicijskim snagama/Kenan Ćosić

Zahtjevi su da odgovorni budu pronađeni i sankcionisani, da se otkrije dokumentacija o renoviranju stanice, te raspisivanje izbora. Hapšenja kojih je i bilo, pričaju nam, samo su predstava za javnost.

- Ja sam advokat, svaki dan sam u sudu. Ne biste verovali do koje mere je tužilaštvo, pa i sam sud, instrumentalizovano od vlasti. Za 13 godina samo su poslušnici postavljeni na ta mesta, direktno po diktatu rade, uz izuzetak dvoje-troje koji rade časno i pošteno, navodi Mrnuštik.

U Novom Sadu se u vazduhu osjete tuga, bijes i riješenost da se započeto istjera do kraja, dodaje naša sagovornica.

- Posle toliko godina su se ljudi probudili, svest je jednostavno promenjena, nazad nema. Da li će se završiti 1. novembra ili kad god, ali ovo neće stati, sigurna je Mrnuštik.

Novosađani s kojima smo razgovarali, najvećim dijelom, podržavaju proteste. Mnogi su stava da je režim trebalo početi slabiti i prije deset godina.

- Ova hobotnica je baš pustila pipke svuda. Metastaze imamo u društvu. Možda smo malo i zakasnili. No, dobro je pitanje ko bi trebao naslediti ovu vlast, na to ni stručnjaci nemaju odgovor. Ova vlast, s obzirom na to šta je sve učinila, ne bi trebala da ostane. Za razliku od svih prethodnih, koje nisu bile kažnjene za svoja nedela, svakako bi trebalo da bude i kažnjena. Ono što vidim, a što mi se ne sviđa, jeste da sve vodi ka građanskom ratu, navodi Novosađanka Ivana Petrović.

Mlade ni suzavac neće zaustaviti/Kenan Ćosić

Proteste podržava i Nikola, porijeklom iz Sarajeva, koji već godinama živi u Novom Sadu. Misli, kaže, da nešto treba da se promijeni, te da vlast treba da bude odgovorna za ono što se desilo. Pristalica je mirnog rješavanja, te potrebe da oni koji upravljaju procesima počnu da snose odgovornost.

- Nisam ni za jedne ni za druge. Vjerujem u prave studente, ali ne i u opoziciju. Ipak, mislim da blokade nisu način da se dođe do promjena, smatra Branka.

Naše sagovornike čudi to što za studente i građane koji mjesecima na ulici traže promjene nema jasnije i direktnije podrške institucija Evropske unije. Ipak, i to bi se moglo promijeniti nakon zadnjih demonstracija u Novom Sadu, kojima je svjedočila i nekolicina eurozastupnika iz grupe Zeleni.

- Zahvalan sam predstavnicima Evropskog parlamenta iz Zelene partije, neki ološ se skupio, ološ koji ne može da vlada ni u svojim zemljama, što su nam pokazali gde je njima mesto, a i kako moramo da se borimo protiv njih, poručio im je nakon protesta, u vidno pripitom stanju, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prodavanje Srbije

Izrečene uvrede, pa i prijetnje, otvorile su dan poslije oči evropske komesarke za proširenje Marte Kos, koja je navela da su Vučićeve izjave protiv Evropske unije i neće poboljšati reputaciju Beograda u Evropi. Pozvala je vlast u Srbiji da izgradi nezavisno pravosuđe, sposobno da se bori protiv korupcije, te potcrtala da ljudi imaju pravo na protest, a da teško nasilje na ulicama Srbije i akti vandalizma moraju prestati.

Maja Mrnuštik: Svima je jasno da nema nazad

Advokatica Maja Mrnuštik ističe da jesu očekivali jači vjetar u leđa od institucija i dužnosnika EU, ali da je ne čudi i to što ga nisu dobili. Jasna je i po pitanju toga da stranci imaju svoje interese u Srbiji, koje im Vučić ispunjava.

- Ne samo njima, nego i Rusiji, Americi, kome god treba. Nije mu problem da proda deo Srbije, da nas zaduži sve, ističe Mrnuštik.

Osim što tuče studente i građane koji od Novog Sada do Novog Pazara samo traže funkcionalne institucije i odgovornost za stradanje 16 ljudi, vlast u Srbiji predvođena Vučićem na najprizemnije načine pokušava što je više moguće oblatiti građane svoje zemlje, te tako pred izbore, koji će prije ili poslije morati biti raspisani, sebi stvoriti bilo kakvu prednost. Naši sagovornici iz Novog Sada su jasni – da je Vučić siguran u pobjedu, pa i uz brojne malverzacije kao i svaki put do sada, izbori bi bili raspisani ne danas ili sutra, nego jučer, kao što je to bio slučaj u brojnim ranijim prilikama, kada se nije libio na zahtjeve opozicionih stranaka provesti izbore i svaki put ubjedljivo pobijediti.