Igranka za izbjegavanje sankcija: Da li će Amerikanci "nasjesti" na jeftin trik
Tek dan uoči uvođenja sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) a posle višenedeljne tišine svih zainteresovanih aktera, na Beogradskoj berzi je juče obavljen prenos vlasništva sa Gaspromnefta na Gasprom. Preciznije, u pitanju je samo pet odsto akcija pa sada Gasprom, koji je na meti američkih sankcija, više nije najveći akcionar NIS-a sa 50 odsto smanjivši svoj udeo na 44,85 odsto.
Pitanje je, međutim, hoće li to biti dovoljno da NIS ne podlegne sankcijama koje je Washington najavio početkom januara ostavivši rok do danas da se promeni vlasnička struktura i Rusi istisnu iz kompanije. U prevodu, upitno je hoće li ova kozmetička izmena prebacivanja dela deonica sa povezanih firmi zadovoljiti Amerikance koji su, kako su saopštavali državni zvaničnici, tražili da se ruski udeo smanji na nulu.
Rezerve za tri mjeseca
Komentarišući juče manevar ruskih vlasnika NIS-a, broker Nenad Gujaničić podseća najpre da je Gaspromneft, kćerka firma Gasproma, toj kompaniji ustupila ugovorom bez naknade i plaćanja oko pet odsto akcija NIS-a.
“Očigledno da ovo ima veze sa pregovorima zvaničnika Srbije i Rusije kako da se izbegnu sankcije NIS-u čim je došlo u minut do 12, ali moglo je i ranije da se uradi. Ako se to ovako lako reši, to je super, ali sam ja skeptik da će ovo proći kod Amerikanaca kao kod EU kad su prebacili šest odsto na Gasprom”, rekao je Gujaničić.
Podsetimo da je te 2022. godine Gaspromneft u blok transakciji prodao Gaspromu oko šest odsto akcija NIS-a zbog sankcija Evropske unije izbegavši veće probleme, jer Gasprom ni tada nije bio pod embargom. Hoće li se i sada čitava ujdurma oko sankcija koje se uvode kako bi se sprečilo rusko finansiranje rata u Ukrajini rešiti kao potezom gumice, sasvim je neizvesno. Štaviše, reklo bi se, malo verovatno.
“Cilj je bio da u dobroj veri i nadi razgovaramo sa obe strane. Međutim, njihove pozicije su ostale udaljene”, prenosi juče ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović govoreći o pregovorima koji se o ovom pitanju vode između Washingtona i Moskve.
U međuvremenu su otpočeli i razgovori Srbije sa obe strane, ali je indikativno da od 15. januara malo nakon objavljivanja najave da će sankcije biti uvedene 27. februara, gotovo da nema nikakvih informacija. Uporna ćutnja mnogima je bila signal da je nekakav dogovor, ipak, postignut i da bi Amerikanci mogli napraviti gest dobre volje prema NIS-u koji je ranije zatražio odlaganje uvođenja sankcija za 90 dana od Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija.
Dubravka Đedović Handanović/Jelena Marković
“Ne verujem da će Sjedinjene Američke Države odložiti primenu sankcija NIS-u”, kaže juče nadležna ministarka dodavši da “država ima plan u slučaju da sankcije ne budu odložene” te da je prioritet da rafinerija NIS-a u Pančevu nastavi sa radom.
Dodala je da je razgovarano sa predstavnicima kompanijama koje posluju na srpskom tržištu.
“Mađarski MOL je potvrdio da može da nam udvostruči isporuke”, rekla je Đedović Handanović, podsetivši da Srbija ima rezerve naftnih derivata za tri meseca.
Istakla je da će u slučaju embarga najveći problem NIS-a biti plaćanje nafte i derivata ali i da nestašica goriva neće biti.
Optimalna rješenja
Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovara juče sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom saopštavajući o čemu se govorilo na ovom sastanku:
“Između ostalog i o urgentnim pitanjima, poput najoptimalnijih rešenja za NIS i novih modaliteta dalje saradnje u svetlu narastajućih pritisaka na globalnom tržištu energenata”, saopštio je predsednik Srbije.
NIS gorivom snabdeva 80 odsto domaćeg tržišta, a čak 85 odsto prirodnog gasa za potrebe industrije i domaćinstava dolazi iz Rusije.
