Minimalac od 1.500 KM među obećanjima, a fiskalizacija još čeka pravilnike

Povećanje minimalne plate sa sadašnjih 1.027 na 1.500 KM u planu je federalne vlasti ako ponovo dobije mandat nakon oktobarskih izbora. O rastu primanja radnika nedavno je govorio premijer FBiH i lider SDP-a Nermin Nikšić, poručivši da na tom planu posao još nije završen.

Jačanje privrede

- U FBiH je najniža plata povećana sa 596 na 1.027 KM, a za naredni mandat cilj je minimalnu platu povećati na najmanje 1.500 KM. Ostvarenje ciljeva zahtijeva nastavak rada na rastu plata i zaposlenosti, jačanju privrede, odgovornom upravljanju javnim finansijama i održivosti penzionog sistema, rekao je Nikšić.

U programu SDP-a za naredni mandatni period, između ostalog, navedeno je da bi iduće godine minimalac trebao biti 1.150, 2028. - 1.275, 2029. - 1.400, a da će 2030. minimalna plata iznositi 1.500 KM. Sve to je moguće, pojašnjeno je, uz nastavak fiskalnog rasterećenja rada i smanjenja sive ekonomije. Iako je Nikšić ranije obećao da će se do kraja 2025. desiti drugi krug smanjenja stopa doprinosa, što bi otvorilo mogućnost za rast plata radnicima, to se nije desilo. Premijer je u međuvremenu rekao da će se u drugi krug smanjenja doprinosa, ipak, ići kada se vide efekti fiskalizacije.

Od usvajanja i primjene Zakona o fiskalizaciji transakcija u FBiH očekivalo se puno, a ono najvažnije je - smanjenje sive ekonomije i povećanje javnih prihoda. Ipak, od usvajanja Zakona u federalnom Parlamentu, u januaru ove godine, nije se daleko odmaklo. Navedeni zakon je 1. marta objavljen u Službenim novinama FBiH, ali da bi počela njegova primjena, potrebno je da se usvoje prateći podzakonski akti. Taj posao u rukama je federalnog ministra finansija Tonija Kraljevića (HDZBiH).

Naime, u članu 88. Zakona navodi se “da će ministar u roku od 180 dana od dana stupanja na snagu zakona donijeti podzakonske akte propisane zakonom, te urediti i druga pitanja od značaja za fiskalizaciju”. Rok je probijen, a podzakonski akti nisu doneseni. Od Kraljevića, kao i od njegovih pomoćnika smo službenim putem zatražili odgovor zbog čega posao nije završen u zakonski predviđenom roku i kada će to biti urađeno. Umjesto odgovora, Kraljević se opredijelio na šutnju.

Kako se nezvanično može čuti, Kraljević nije bio pobornik usvajanja ovog zakona, zbog čega su se pojavile nesuglasice na relaciji sa SDP-om, koji, pak, zagovara njegovu primjenu čim prije. Osim toga, spor je i oko toga ko će dobiti višemilionski posao nabavke i održavanja softvera.

Almedin Kadrić je kao član radne grupe Udruženja poslodavaca FBiH i direktor kompanije Penny Plus od početka uključen u priču o usvajanju zakona.

- Kada se propišu određeni rokovi za privatni sektor, u slučaju njihovog neispunjavanja, slijedi vam sankcija. Međutim, nije prvi put da se dešava da se zakonski propišu rokovi za donošenje pravilnika, a da ministar to ne uradi. Slična situacija je bila kod Zakona o elektronskom potpisu, koji je donesen 2006. i nijedan ministar nije donio pravilnike. Na šta to sve utiče? Utiče na prolongiranje svih rokova i radnji koje su se trebale desiti kada je u pitanju fiskalizacija. Ono što mi je poznato je da je održan jedan sastanak u Ministarstvu finansija FBiH na kojem su firme trebale da predoče svoje ponude u smislu prezentacije rješenja za fiskalizaciju. Nakon toga se ništa više nije dešavalo. Rok je probijen, u međuvremenu se dešavaju izbori i siguran sam da se podzakonski akti neće usvojiti do kraja ove godine, rekao je Kadrić za Oslobođenje.

Ističe da bez njihovog usvajanja nisu stečeni uslovi da se implementira platforma koja je zamišljena.

- S obzirom na to da se radi o e-fiskalizaciji, bez tih pravilnika ne može se krenuti dalje. Druga stvar, mora se raspisati tender za nabavku platforme, odnosno serverskih kapaciteta u Poreznoj upravi, tako da bez toga proces ne može ići dalje. Naravno da to utiče na prihode u budžetu i da to još ostavlja prostor sivoj ekonomiji, protiv čega se borimo, naglašava Kadrić.

Više plate

Ekonomski stručnjak Igor Gavran kaže da se političkim dekretom svaki iznos minimalca može nametnuti, ali ako za to nema ekonomskog osnova, može doći do otpuštanja radnika.

- Ovo obećanje o povećanju minimalne plate upitno je iz više razloga, a pored ostalog i time da se kao faktor koji bi ga trebao omogućiti navodi nova fiskalizacija koja se obećava godinama i koja kasni čak i nakon usvajanja Zakona. Iz Vlade se više puta navodilo kako treba vidjeti efekte, pa onda odlučivati o smanjenju doprinosa ili višim plaćama, što znači da Vlada, ustvari, ne zna kakvi će efekti biti, pa samim time ne može garantovati ostvarenje obećanja baziranih na neizvjesnim efektima fiskalizacije koja kasni, rekao je Gavran za Oslobođenje.