Svetlana Cenić o potezima Vlade FBiH: Sada je loše, biće još gore samo ako...

Ekonomski pokazatelji u FBiH pokazuju da pada broj zaposlenih, manja je vrijednost prosječne plate, a cijene rastu. Svetlana Cenić, ekonomista za N1 navodi da će stanje biti i gore ako Vlada FBiH na čelu sa Nerminom Nikšićem nastavi sa dosadašnjim praksama donošenja odluka a da se ne konsultuje sa strukom.

Zvanični podaci Porezne uprave FBiH pokazuju da je više od dvije hiljade ljudi prošlog mjeseca ostalo bez posla.

Divlji zapad

Cenić: "Neće ih niko kazniti, pojeo vuk magarca" – tri firme mimo zakona, država šuti

Broj zaposlenih prema prebivalištu zaposlenika na dan 31.7.2025. godine bio je 545.018. U odnosu na objavljeni podatak o broju zaposlenih na dan 30.6.2025. godine, kada je iznosio 547.055, broj zaposlenih manji je za 2.037, navode iz PUFBiH.

Prosječna mjesečna isplaćena neto-plaća po zaposlenom za juni 2025. godine u FBiH iznosi 1.577 KM i nominalno je niža za 0,8 posto a realno niža za 1,3 posto, u odnosu na prethodni mjesec, podaci su Federalnog zavoda za statistiku.

Takvo je pravilo

Za Svetlanu Cenić, ekonomistu stanje će biti i gore ako se nastavi sa ovakom politikom Vlade FBiH.

- Sve je to posljedica loših odluka, nepromišljenih odluka, bez ikakvog izračuna unaprijed, kao što je povećanje minimalne plate, a ostaviti sva opterećenja jednakima. Znači bez ikakve fiskalne reforme. Tu je i neradna nedelja, a da nisu razmišljali o tome koliki će promet pasti, koliko će manje radnika trebati i kako se brzo inače privreda prilagođava kad mora tim negativnim trendovima i da će doći do kontrakcije. Loše odluke po svakom osnovu. Kažem uopšte nisu izračunali na vreme šta će se desiti i da će u prvi mah da će se radovati povećanju prihoda od poreza i doprinosa. Kad je osnovica veća, a ništa niste smanjili, međutim u drugom koraku uvijek dođe do pada i to je jednostavno takvo pravilo, istakla je Cenić. 

Cenić ističe da situacija može biti i biće gora, ukoliko kako navodi Vlada FBiH nastavi sa dosadašnjim praksama.

- Vladi Federacije izgleda da neko mora sugerisati da ponekad slušaju dobronamjerna upozorenja, jer biće još gore ako ovako nastave. Ja zaista ne znam ko im kreira ekonomsku politiku, ali moj savet je da dobro razmisle da li taj neko radi za njih ili protiv njih. Populističke mjere ne donose pozitivan rezultat, kazala je Cenić za N1.

Od 1. jula ove godine u FBiH počela je primjena Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima, kojim se zbirna stopa doprinosa na teret poslodavaca smanjuje s dosadašnjih 10,5 na 5 posto. Time ukupna zbirna stopa doprinosa u FBiH, koja je do sada iznosila 41,5 posto praktično umanjena za 13,25 posto.

Iz Vlade FBiH su pozvali, zamolili poslodavce da iznos za koji su smanjeni doprinosi usmjere ka poboljšanju plata radnika. Prema riječima Cenić molbe ne pomažu već strukturne reforme.

- Nikako te molbe ne pomažu. To sam govorila i za Republiku Srpsku i za Federaciju, kad god kaže, evo, mi smo uradili, pa sad neka poslodavci za toliko i tako dalje, mislim, te isprazne priče. Nije poslodavac obavezan da to radi i druga stvar, poslodavac treba da bude za to malo, jel, koliko je smanjenje obavezan da to daje radniku, a onda mu natovarite sve druge obaveze. Ne funkcioniše to tako. Tržište je tržište, rad je rad. Mora svaka država imati ozbiljne zahtjeve i naravno kad napravi jedan potez, to nije kao u ekonomskoj teoriji i čitanci gde vas upozore, da jeste, ako uradite ovo, doći će do ovoga, ali pod uslovom da su svi ostali faktori nepromenjeni. To nikada u stvarnosti nije tako da ostali faktori ostanu nepromenjeni i da vi možete tako jednom jedinom taknuti ovde i sad će to proistići tu. To u ekonomiji i na tržištu i tamo gde postoji i ljudska psiha i ljudski motivi ne funkcioniše, kategorična je Cenić.

Zašto od septembera?

Admir Čavalić, zastupnik Stranke za BiH u Parlamentu FBiH dobio je zvanične podatke o broju zaposlenih prije nego što je uvedena neradna nedjelja u okviru Zakona o unutrašnjoj trgovini u ovom bh. entitetu i danas. Tako je 30. novembra 2024. broj zaposlenih u trgovini na malo, osim trgovine vozilima i motociklima bio 62.449 dok je 31. marta 60.513 zaposlenih. Dok u FBiH broj radnika pada, ističe Čavalić, suprotan je trend u RS-u. Svako ko želi treba da radi nedjeljom, ali za taj rad treba biti plaćen, istakla je Cenić.

- Da ne pomislite da sam zato da neko crnči nedeljom, ja sam samo zato da onaj ko radi bude i nagrađen i plaćen za to, ali ako je u okruženju drugačije, u istoj državi recimo postoji i radna nedelja u trgovini, onda ne možete praviti takav izuzetak jer to je princip spojenih posuda i naravno da će promet otići na drugu stranu, objasnila je Cenić.

Sada se predlaže da se ide u izmjene zakonskih propisa koji će definisati da mogu raditi trgovine u porodičnom vlasništvu odnosno da rade članovi te porodice koja je vlasnik te trgovine ili obrta.

- Kako ćete vi to ustanoviti, je li to vlasnik ili ne, hoće li ići kontrola, Pa će da vidi da li je zaposlen sestrić, da li vlasnik radi, njegov sestrić ili je radnik. Onda onaj ko bude tu radio, sve će pretvoriti u rodbinu. Malo je to znate tako deplasirano to praviti u septembru takve izmene odluke, a ne praviti tokom leta pa reći da postoji određen broj radnih nedelja zbog turista, zbog kojeg čega, jer mi dobro znamo da kod nas dolaze turisti vrlo nisko niske mogućnosti i niskih kupovnih moći. Tako da pusti ga da kupi, u samoposluzi nešto i nešto da jede, neće ti otići u restoran pa jesti sa čitavom porodicom. E sad će se to od septembra praviti, zašto? Zbog čega? Tu neće vratiti te radnike koji su ostali bez posla, nego samo rodbinu izgleda, navodi Cenić.

U BiH u junu 2025. godine turisti su ostvarili 202.480 posjeta, što je manje za 0,1 posto u odnosu na maj 2025. i za 2,5 posto manje u odnosu na juni 2024. godine. Sada treba uraditi analizu, navodi Cenić, koliko je odakle i sa kojom kupovnom moći je došlo u proteklom periodu.

- Iz arapskih zemalja nije došlo mnogo turista, a i kad dolaze, zaista ne dolaze ovde jer mi nemamo tu šta da ponudimo ako imaju jako visoku kupovnu moć. Dalje, koliko je došlo, a treba sad probrojati, Kineza je bilo dosta ranije, vidimo koliko ih je sad došlo, Turaka je bilo ranije, vidimo koliko ih je sad došlo, i koja kategorija stanovništva u smislu kupovne moći. To treba gledati, objasnila je Cenić.

Potrošačka korpa

Sindikalna potrošačka korpa koju je Savez samostalnih sindikata BiH izračunao za mjesec juli 2025. godine iznosila je 3.202,70 KM. Ona je u junu iznosila 3.180,40 KM, a krajem prošle godine u decembru 2024. godine bila je 3.114,95 KM.

Vlast umjesto da se pozabavi svim ovim ekonomskim problemima, sada je na godišnjim odmorima, a i kada nije njihova efikasnost rada nije na nivou primanja i beneficija koje ostvaruju.