O Srebrenici i nama: Beogradski novinar podsjeća na dešavanja od prije 14 godina

Vladimir Arsenijević je beogradski novinar. Nažalost po BiH, Arsenijević po svojim stavovima spada u manjinu na medijskoj sceni Srbije. Nažalost po njega, svojevremeno je platio i visoku cijenu zbog svojih stavova.

Za one koji nisu čuli ili su zaboravili, Arsenijević je prije 14 godina napisao tekst pod naslovom O Srebrenici i nama. Zbog tog teksta je dobio otkaz, ali nije "dao otkaz" svojim stavovima i mišljenju.

Povodom obilježavanja 30. godišnjice genocida u Srebrenici Arsenijević je podsjetio na svoj tekst i cijenu koju je platio zbog njega. Ipak, po njemu je najtragičnije da je ovaj tekst, koji je odavno trebao biti prevaziđen, zapravo još uvijek aktuelan.

Uz ovaj tekst, kojeg svakako treba pročitati, Arsenijević je objavio i komentar-podsjećanje na dešavanja od prije 14 godina.

- Tekst "O Srebrenici i nama" pisao sam 2011. godine, na šesnaestu godišnjicu genocida počinjenog u Podrinju i zbog njega dobio otkaz kao kolumnista u tada postojećem dnevnom listu Press. Argumentacija glavnog urednika bila je, pamtim, da se, eto, ništa o tome ne zna sa sigurnošću, neko tvrdi jedno, neko nešto drugo, pa je nemoguće povodom te krajnje nejasnoće od događaja zauzeti tako oštar i decidiran stav. Ja sam, naprotiv, tada verovao, a verujem to jednako snažno i sada, da nema nikakvog dvoumljenja kad je u pitanju jedan tako stravičan, a toliko podrobno istražen i dokumentovan, a onda u potpunosti individualizovan i sankcionisan zločin. Te da jedino što možemo da učinimo jeste da o njemu govorimo skrušeno i s ogromnim i neprolaznim pijetetom prema žrtvama.

Njih brojem 8372.

Molim vas, zato, pročitajte ovaj tekst iz vremena koje je već trebalo da bude daleka prošlost ali mu nije dato da to i postane. Prošlo je dodatnih četrnaest godina od njegovog nastanka a on uopšte nije izgubio na relevantnosti, naprotiv. Nema ničeg užasnijeg od tog našeg doslednog hoda unazad i od te dosledno sociopatske hladnoće koje kao društvo već decenijama brižljivo negujemo.

Najbolji smo, zaista, upravo onda kada smo najgori, napisao je Arsenijević.