Nikad gore za prevoznike: Čekaju odgovor iz Bruxellesa i nadaju se čudu
Sve je kulminiralo zbog delikatne političke i ekonomske situacije
Autoprevoznici zapadnog Balkana još čekaju odgovor iz Bruxellesa, odnosno da se desi neko čudo kako bi se napravila izmjena uredbe po kojoj vozači ovih zemalja mogu boraviti maksimalno 90 u 180 dana u Evropskoj uniji. Tačnije, traže izuzeće iz ove uredbe.
Borba za rješenje
Naime, prije nekoliko dana stigao je odgovor do ministra komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine Edina Forte, koji nije davao nadu, međutim, Komisija za transport EU je nakon toga zasjedala, ali još se ne zna šta je odlučeno na toj sjednici. Vozači BiH i regije su izrazili bojazan da uredba ostaje na snazi bez izmjena, samo im je još niko nije zvanično saopćio.
Nikola Grbić, predsjednik Udruženja prevoznika za unutrašnji i međunarodni transport Republike Srpske, kaže da od donošenja uredbe 2010. godine bh. nadležne institucije nisu ništa uradile da riješe problem. I sad trpe posljedice.
Aleksandar Spasić, dipl. inž. saobraćaja i generalni sekretar poslovnog udruženja Međunarodni transport iz Srbije, također smatra da nema dovoljne koordinacije između prevoznika i predstavnika državnih institucija.
- Svima bi nam mnogo lakše bilo da zajedno nastupamo ka EU. Ovako, državni organi idu sami, a mi sami u borbu za rešenje problema koji je toliko opasan da svi moramo biti svesni da, ukoliko se nešto hitno ne promeni, naše zemlje će ostati bez sopstvenog transporta, a nažalost vozače će preuzeti zemlje EU. Ne smemo to da dopustimo i zato nam je zajednički nastup - sve zemlje i zajedno prevoznici i državni organi - jako bitan, kaže Spasić za Oslobođenje.
Ističe da je situacija skoro identična za vozače iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Sjeverne Makedonije, Turske...
- Nekom je zbog geografskog položaja situacija nešto teža (BiH, Srbija). Što se vozača iz Srbije tiče, suočeni smo sa redovnim hapšenjima vozača (koji su u svojim vozilima na radnom zadatku), tretiranjem kao sa najgorim ilegalnim migrantima, izdavanjem zabrana ulaska u zemlje Schengena. Sve je kulminiralo zbog delikatne političke i ekonomske situacije u Evropi i svetu. Sada su kontrole stalne, a vozači nikako ne mogu da ispoštuju ovo pravilo. Razloga je više: drastično se proširila teritorija Schengena, gužve na granicama su strašne, obavljanje transporta je zahtevnije i traži se hitnost i stalnost isporuka, pa su vozači i vozila angažovani više (sve u skladu sa pravilima vožnji i odmora), objašnjava Spasić.
Zajednički cilj
U toku su, kaže, sastanci viših organizacija prevoznika sa predstavnicima EU.
- Za sada pomaka nema. Prevoznici navedenih zemalja su se ujedinili da zajedno nastupe ka organima EU. Za sada su u toku prepiske i sastanci, ali nije isključeno da se i radikalnije pristupi rešavanju, jer niko od korisnika transporta nije upoznat sa problemom sa kojim se suočavaju naše transportne privrede, a pre svega vozači kao ljudska bića. Ovo kažem jer ti isti vozači, kada dobiju zabranu ulaska u Schengen, ne mogu da odu na odmor, lečenje, posetu rođacima. To je nehuman čin koji se sprovodi na tako perfidan način da je sramota šta je EU dozvolila, ogorčen je on.
Srđan Tošić, potpredsjednik Udruženja vozača 381 iz Srbije, koji je već 20 godina u transportu, kaže da prevoznici i vozači nikada nisu bili u lošijem položaju. Godinama, tvrdi, ništa nije preduzimano kad je ova oblast u pitanju.
- Sada je ključno da prevoznici i vozači budu složni jer imaju zajednički cilj. Naše procene i analize udruženja govore da je oko 250.000 ljudi pogođeno ovim problemom kod nas, što direktno, što indirektno. A o posledicama na privredu regiona da ne govorim, ističe Tošić.
