Nastavnici na ulicama 1. novembra: Izvršna vlast u Srbiji nema sluha za sistem obrazovanja
Nastava u osnovnim i srednjim školama u Srbiji će ponovo stati na jedan dan i to 1. novembra, za kada su članovi svih reprezentativnih sindikata najavili još jedan štrajk. Istog dana nezadovoljni prosvetari će organizovati i protestni skup u Beogradu, a samo tri dana kasnije nastavljaju protest i to skraćenim časovima. Predškolske ustanove će u znak pobune 4. novembra decu primati tek od devet časova, a šta će se dalje dešavati prenosi predstavnik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije iz Niša Vladan Ćirić.
Fer ponuda
On kaže da će dalje svake nedelje štrajkovati po četiri školske uprave u Srbiji, kako deca ne bi “mnogo izgubila”.
“Ukoliko ne bude pomaka, ponovo ćemo obustaviti rad. Jedino protestima možemo da utičemo na državu i na javnost da malo bolje sagleda situaciju. Naravno, ako bude pomaka, prekidamo proteste. Štrajkovima ćemo zadovoljiti minimum rada, deca neće trpeti, a mi ćemo i dalje imati nadu da će naši zahtevi biti ispunjeni”, objasnio je Ćirić.
Ono što je gotovo izvesno je da nezadovoljni prosvetari neće dobiti mnogo ili, preciznije, verovatno ništa više od onoga što im je ponuđeno pre mesec kada su takođe protestovali.
Nažalost, izvršna vlast nema sluha za sistem obrazovanja i vaspitanja i nagomilane probleme u ovoj oblasti, tvrdeći uporno da je povećanje plata od naredne godine za nastavnike “fer ponuda”. Ista vlast je ovim ljudima pre nepunu godinu obećala mnogo veću povišicu još 2024. godine, ali ih je jednostavno slagala i rebalansom budžeta predvidela tačno nula dinara za jačanje materijalnog položaja prosvetara.
Novim protestima oni traže hitan nastavak razgovora u vezi sa poštovanjem potpisanog protokola, dokumenta kojim im je obećano pomenuto povećanje još ove godine.
“Tražimo i usvajanje izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije i isplata novogodišnje nagrade u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom”, navedeno je u saopštenju sindikata u kome se dodaje da se traži hitan početak pregovora o ceni rada u 2025. godini, kao i početak pregovora o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.
U međuvremenu, deo prosvetara je uveliko u protestu i to belom štrajku, na šta je početkom septembra pozvao jedan od sindikata. To znači da profesori svima daju petice i na taj način se štite od gneva učenika i roditelja koji neretko u školu dolaze sa viškom agresije zbog ocene koju je dobilo njihovo dete. Nije retkost ni da pretuku nastavnika i to uglavnom nezadovoljni ocenom.
Ipak, najveći deo nastavnika ne učestvuje u ovom vidu pobune jer smatraju da bi ovim bili oštećeni isključivo učenici. Za članove Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije ovo je jedini pravi metod da se režim natera na akciju i sređivanje stanja u prosveti.
Pre samo nekoliko dana ovaj sindikat saopštava da je od 14. oktobra, od kako se ušlo u beli štrajk, oko 10.000 nastavnika primenilo sistem: ne znaš ništa - pet.
Istakli su da taj broj premašuje njihova početna očekivanja.
“Zaposleni u školama uviđaju da protestne akcije u organizaciji takozvanih reprezentativnih sindikata ne dovode do željenih rezultata i zbog toga pokazuju sve veće interesovanje da se do kraja polugodišta pridruže belom štrajku kao novom načinu borbe za bolje uslove rada”, naveli su iz pomenutog sindikata.
Cilj i(li) obaveza
Konačno, osvrćući se ovih dana na najave novih štrajkova, nadležna ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović ponavlja ono isto što im je poručila pre mesec uz otvoreno priznanje da ih je država prethodno slagala.
Ona poziva predstavnike sindikata da nastave započeti dijalog o povećanju plata u narednoj kalendarskoj godini.
“U ovom momentu januarsko povećanje bi zapravo značilo da plata početnika u prosveti iznosi 94 odsto te prosečne plate. Mislimo da je to jedino moguće s ovim finansijskim potencijalima”, rekla je ministarka prosvete i dodala da izjednačavanje početne plate u prosveti sa prosečnom platom u javnom sektoru jeste zajednički i dobar cilj.
A to nije ni dobar, ni zajednički cilj - to je obaveza koju je država preuzela još prošle godine, ali se jednostavno o nju oglušila.