Koliko još novca treba propasti da bh. vlasti ozbiljno shvate Evropsku komisiju?
Informacija da Bosna i Hercegovina ostaje bez dijela sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan nije iznenađenje. Već ranije je iz Evropske komisije bh. vlastima stiglo upozorenje da će, ukoliko ne ispunimo obaveze, doći do smanjenja sredstava predviđenih za našu zemlju, počevši s rezanjem od 10 posto. Planom rasta za BiH je predviđeno 1,08 milijardi eura do kraja 2027.
Ozbiljna upozorenja
Nakon upozorenja, Vijeće ministara BiH brže-bolje je usvojilo nacrte liste reformi i reformske agende. No, iako je traženo da se zvanična informacija dostavi Bruxellesu (što je trebalo biti urađeno u drugoj sedmici jula), te da se Agenda usaglasi, to se očigledno nije desilo. Stoga će 108,5 miliona eura biti uloženo negdje drugdje. No, naša zemlja i dalje ima šansu da sustigne region i da do kraja 2027. povuče preostali iznos. A ukoliko do kraja septembra ne dostavimo finalni dokument, najavljuje se i novo rezanje za dodatnih deset posto.
Ministar vanjskih poslova naše zemlje Elmedin Konaković istakao je da i nije previše iznenađen.
- Imali smo i ozbiljnija upozorenja da BiH u potpunosti može biti isključena iz procesa integracije tržišta u evropsko. To bi zaista bilo šokantno i s ozbiljnim posljedicama. Ranjeni smo, ali nismo potpuno isključeni, no ova odluka će sigurno utjecati na našu ekonomiju. Možda je ovo i posljednje upozorenje da završimo svoj dio posla, poručio je ministar Konaković.
Premijer FBiH Nermin Nikšić naglasio je da je jasno da Bruxelles više neće gledati kroz prste BiH.
- Neshvatljivo je, mi smo sve vrijeme bili kooperativan dio ekipe koja je trebala završiti taj posao, da dođemo do pristupa tim fondovima. Nažalost, neki ljudi koji odlučuju o tome opet su se poigrali, računajući da su nam do sada gledali kroz prste i da će EU to ponovo uraditi, iako smo imali jasne signale da to neće biti slučaj. Imali smo pojačanu aktivnost da dođemo do dogovora i da Plan rasta pošaljemo, rekao je Nikšić i dodao da na domaćoj političkoj sceni postoje ljudi koji smatraju da, ako nisu dio vlasti ili ako im nešto ne odgovora, mogu ucjenjivati, te se ponašaju po principu “što gore - to bolje”.
Podvukao je da je krivica ipak zajednička, bez obzira na to što je neko bio za, a neko protiv. Generalni sekretar RCC-a Amer Kapetanović za naš list ističe da su pravila definisana Planom rasta jasna i jednaka za sve u regiji.
Amer Kapetanović: Poboljšanja života za građane neće biti/ Danilo Papić/
- Sredstva se isplaćuju onoliko brzo koliko brzo pojedine ekonomije provode dogovorene reforme i ispunjavaju obaveze, ističe Kapetanović i dodaje da je VMBiH, predvođen predsjedavajućom Borjanom Krišto, uložio značajan napor da uhvati korak s ostatkom regije.
Smatra da to treba prepoznati i ohrabriti, ali da istovremeno treba biti svjestan da je ovo dinamičan proces i da mogućnosti koje Plan rasta pruža neće beskonačno čekati.
- Plan rasta je direktno povezan s napretkom u regiji, uključujući izgradnju zajedničkog regionalnog tržišta i priključivanje jedinstvenom tržištu EU. To je ključna prilika da se otvore vrata ljudima i poslovima širom regije i ne smije se propustiti, upozorava Kapetanović.
Napominje da BiH još ima šansu da ubrza ovaj proces i sustigne ostale u regiji.
- Važno je iskoristiti ovu priliku, jer bi gubitak sredstava značio i gubitak konkretnih poboljšanja u svakodnevnom životu građana, poručuje Kapetanović.
Vremensko ograničenje
Politička analitičarka dr. Marika Djolai nije uvjerena da će domaći političari ovakav potez Evropske komisije shvatiti kao ozbiljno upozorenje, jer niti ijedno prethodno upozorenje nije ozbiljno shvaćeno.
- Plan rasta je ograničen na period od 2024. do 2027, a Evropska komisija aktivno priprema novi budžet za period od 2028. do 2034. Ne zna se šta će biti u ponudi zemljama Zapadnog Balkana, kaže dr. Djolai.
Naglašava da je poštivanje rokova i mehanizama implementacije suštinski doprinos Planu rasta, isto koliko i finansijska komponenta. Radi se o sveobuhvatnom paketu.
- Zaista je šteta što BiH dovodi sebe u ovakvu situaciju, a bh. politički lideri nastavljaju da budu izolovani u mikrokosmosu internih borbi, koje realno ne bi trebale postojati, ističe dr. Djolai.
Cijelo izdanje večerašnjeg O Dnevnika pogledajte u nastavku:
