BiH bez poziva na NATO samit, analitičari upozoravaju na jasnu poruku Alijanse

Nijedna od zemalja koje su u ovom trenutku partneri NATO-a sa prostora zapadnog Balkana nije pozvana da učestvuje u radu ili da bude gost na ovogodišnjem samitu NATO-a. Tu nema predstavnika ni Bosne i Hercegovine, ni Kosova, ni Srbije. Analitičari smatraju da zapadni Balkan nije fokus i da sada sam NATO ima više unutrašnjih problema koje treba riješiti.

Nema reformi

- Neprisustvovanje zemalja zapadnog Balkana na NATO-samitu ne treba tumačiti kao signal da je region izgubio strateški značaj za Alijansu. Naprotiv. Ovogodišnji samit je fokusiran na unutrašnju koheziju NATO-a, povećanje izdvajanja za odbranu, jačanje strateške odgovornosti za sigurnost, nastavak podrške za Ukrajinu i odgovor na nestabilnosti na Bliskom istoku, kaže nam direktor IFIMES-a Zijad Bećirović.

Dodaje da to za BiH znači da se sigurnosna pitanja ne mogu posmatrati odvojeno od unutrašnje stabilnosti.

- NATO ostaje otvoren za saradnju s BiH kroz partnerske mehanizme, ali napredak će prije svega zavisiti od sposobnosti domaćih institucija da provode reforme, jačaju funkcionalnost države i grade politički konsenzus o ključnim sigurnosnim prioritetima, smatra Bećirović.

Pitanja saradnje sa zapadnim Balkanom i pridruživanje zemalja odvojeno se rješavaju kroz zasebne političke procese. Sasvim je jasno da NATO prolazi kroz duboku reorganizaciju i da se trenutno bavi sobom. Ipak, može se izvući i poruka za BiH.

- Činjenica da zemlje zapadnog Balkana nisu pozvane šalje važnu političku poruku da NATO od država regiona očekuje da same riješe unutrašnje političke probleme, ubrzaju reforme i pokažu veću sposobnost za regionalnu saradnju. Drugim riječima, fokus nije na proširenju političkog dijaloga sa zemljama zapadnog Balkana, već na konsolidaciji vlastitih kapaciteta u uslovima sve složenijeg međunarodnog sigurnosnog okruženja, govori Bećirović.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte smatra da će samit pokazati da Evropljani poštuju obećanja o povećanju odbrambenih troškova kako bi odvratili Rusiju od bilo kakvog napada, a bit će potpisani i ugovori o naoružanju vrijedni desetine milijardi dolara. Očekuje se da će se čelnici obavezati na nastavak finansiranja oružja za borbu Ukrajine protiv ruske invazije. Stvari se moraju posložiti tako da Evropa i SAD nađu kompromis kada je u pitanju izdvajanje sredstava za NATO.

Pet posto

- Osim toga, bit će i bilateralnih sastanaka. Ovi sastanci se uglavnom fokusiraju na bilateralne agende zemalja. Međutim, pošto se održavaju na marginama NATO-a, na dnevnom redu će biti i pitanja poput odbrane i sigurnosti, budućnosti Evrope i jačanja evropske bezbjednosti. Razgovarat će se i o potrošnji na odbranu, najavio je direktor za komunikacije Turske Burhanettin Duran.

S obzirom na promjene koje se dešavaju i unutar Evrope i NATO-a, ali i ukupnih geopolitičkih odnosa, zemlje zapadnog Balkana moraju brže reagovati i ispunjavati reforme.

- Alijansa se istovremeno suočava sa ruskom prijetnjom, krizama na Bliskom istoku, pitanjem zaštite kritične infrastrukture i zahtjevima za veća evropska izdvajanja za odbranu - tih famoznih pet posto. U takvom kontekstu zapadni Balkan nije nestao sa strateške mape, ali više nije u centru pažnje kao što je bio prethodnih godina, upozorava Bećirović.