Aleksandar Popov - Počasni građanin grada Sarajeva: BiH je najrovitija tačka u regionu
Direktor nevladinog Centra za regionalizam Aleksandar Popov.//
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, dobitnik je priznanja Počasni građanin grada Sarajeva. Ovu odluku je Gradsko vijeće Sarajeva jednoglasno usvojilo u februaru, a uručenje će uslijediti na svečanoj sjednici povodom obilježavanja 6. aprila – Dana grada Sarajeva.
Popov je jedan od najistaknutijih promotora dijaloga i pomirenja na Balkanu. Kao jedan od osnivača Igmanske inicijative, dao je značajan doprinos pomirenju među državama u regiji, a njegov angažman ga svrstava među najprepoznatljivije glasove civilnog društva.
Kako ste doživjeli vijest da ste proglašeni počasnim građaninom Sarajeva i šta za Vas znači to priznanje iz grada u kojem ste studirali, dobili posao, služili vojni rok, oženili se... grada koji je simbol i stradanja i suživota na Balkanu?
- Izostavili ste još jedan detalj, a to je da sam bio i u ratnom Sarajevu. Za Sarajevo me vežu svi važni događaji u životu, osim rađanja dece i unučadi, tako da je Sarajevo, bilo i ostalo moj grad pored Novog Sada. Meni je veoma drago da je Sarajevo prepoznalo to što sam se ja, i kad sam otišao iz Sarajeva, trudio da promovišem što više Sarajevo, da se govori istina o onome šta se dešavalo tokom 90-ih godina, ona grozna opsada Sarajeva gde su ljudi ginuli.
Vrtimo se ukrug
I kad smo mi bili tamo, na naše oči poginula je jedna devojka, tako da od svih priznanja koje bih mogao dobiti, mogu vam reći da mi priznanje Počasnog građanina Sarajeva najviše znači u životu.
Dugi niz godina zalažete se za regionalnu saradnju i pomirenje – gdje danas vidite najveće prepreke, a gdje tačke nade u regionu bivše Jugoslavije?
- Ovde su najrovitije tačke u regionu, da tako kažem, tamo gde ima najviše potencijala za neke loše događaje - to je, nažalost, Bosna i Hercegovina, a tu je donekle i Kosovo. Doživljavam zemlju u kojoj živim, Srbiju, kao jednog od generatora te krize. Nevolja je što posle 30 godina od donošenja Dejtonskog sporazuma, međunarodna zajednica i garanti Dejtonskog sporazuma nisu uspeli da od Bosne i Hercegovine naprave funkcionalnu državu kao servis svih građana i ja sam očekivao da će ova okrugla godišnjica biti prilika za to, da se izađe iz koordinatnog sistema ratnih 90-ih godina i da jednom stanemo na zelenu granu.
Koliku ulogu Beograd ima u stabilnosti ili nestabilnosti unutar Bosne i Hercegovine, posebno kada je riječ o bh. entitetu Republika Srpska i Miloradu Dodiku?
- Nažalost, Beograd ne igra tu pozitivnu ulogu. Naprotiv, mi vidimo da Dodik u kontinuitetu ima podršku iz Beograda i mislim da ga to u velikoj meri ohrabruje, bez obzira na izjave predsednika Srbije da on poštuje suverenitet Bosne i Hercegovine. Tu je u pitanju teritorijalni integritet. Ne verujem da bi Dodik toliko daleko išao da ne računa na podršku Beograda, ali, naravno, tu je i Moskva. Zasad je upitna podrška Trumpovog režima, naprotiv, dobio je ukor od državnog sekretara, tako da je Beograd jedan faktor nestabilnosti u Bosni i Hercegovini. Nažalost, i Hrvatska postaje u poslednje vreme to, zalaganjem za treći entitet.
Vaš rad je često bio meta kritika u Srbiji – kako se nosite s tim i šta Vas motivira da istrajavate u svom angažmanu?
- Nekako ne trpim nepravdu. Jedan detalj ima koji smo propustili, ja sam bio pobunjenik i ‘68. godine. Na Fakultetu političkih nauka bio sam jedan od prethodnika te pobune. Devedesetih godina - ovo se vrti kao onaj kutni film “Dan mrmota”, sve nam se vrti ukrug - bio sam opozicija i borio se protiv Miloševićevog režima. Evo, sad se ponovo nalazim na toj poziciji, naravno, pod udarom režima, izjava pojedinih zvaničnika, medija. Moja unučad su na blokadama. Ali, na to sam prosto navikao, u ovoj zemlji više nije normalno biti normalan.
Šta mislite, koliko građani zemalja u regionu zaista žele pomirenje, a koliko su ta želja i potencijal zarobljeni u političkim narativima?
- Ovde imate dva momenta koja opredeljuju odgovor na ovo pitanje. Jedno je da ljudima, bar u BiH koji su na najgore načine, posebno vi Sarajlije, iskusili sva zla koja rat može da donese i ljudima u onim krajevima koji su doživeli ratna razaranja, ubijanja i slično, nije do ratovanja. Nažalost, na ovim prostorima mi živimo u vreme nezavršenog rata 90-ih godina i kao da oživljavaju neki duhovi 90-ih. Kod običnog sveta se lako prima populizam i nacionalizam i to je onaj usud koji nas progoni sve ovo vreme. Studenti su kod nas osvetlali obraz, nekako obasjali prosto Srbiju. Kad bi takav jedan duh obasjao ceo region i kad bi on dao rezultate na političkom planu, onda mislim da bismo živeli kao sada normalan svet.
Mislite li da će studenti u tome uspjeti?
- Držim im palčeve. Ne samo da držim palčeve nego na nama starijima je da im čuvamo leđa, da im režim ne prebije kičmu. Tim pre, opet kažem, imam unučad na blokadama, budućnost se tiče njihove kože. Moje vreme je na neki način prošlo, ali njihovo vreme tek dolazi i oni zaslužuju da imaju daleko bolju budućnost. Iskreno se nadam da će ovo doneti neke rezultate, jer su podigli veliki broj i cehova, ali i običnih građana, na noge i jednostavno razbili strah kod ljudi. Tako da možda to, iskreno se nadam, urodi plodom da dođe do smene ovog kriminalizovanog i koruptivnog režima.
Kako komentarišete činjenicu da Beograd još nema jasno izgrađen narativ o zločinima u BiH, posebno o Srebrenici – i kako to utiče na međusobne odnose i pomirenje?
- Mi imamo zaleđene odnose na relaciji Beograd - Sarajevo, a takav odnos Beograda prema onome što se dešavalo tokom ratova, prema zločinima i svemu drugom što je pratilo ratove 90-ih, mislim da se može tumačiti time da su na političkoj sceni u Srbiji one stranke koje su bile vladajuće i za vreme 90-ih.
Dnevnik O kanala u cjelosti pogledajte u nastavku:
