Zašto je Donjeck toliko važan za odbranu Ukrajine

Ključni zaključak susreta na Aljasci jeste da ruski predsednik Vladimir Putin navodno želi da zamrzne rat u Ukrajini zajedno sa njegovom aktuelnom prvom linijom fronta u zamenu za predaju ostatka Donjecke oblasti.

Rusija drži pod kontrolom oko 70 odsto ove oblasti, u koju spada i regionalna istoimena prestonica, posle više od decenije borbi u kojima su Donjeck i susedni Lugansk bili krvavo srce sukoba.

Kad bi Rusija dobila čitav Donjeck, to bi učvrstilo njeno međunarodno nepriznato polaganje prava na ovu oblast, baš kao i izbegavanje daljih teških vojnih gubitaka.

Kad bi se Ukrajina povukla iz zapadnog Donjecka, to bi značilo težak gubitak ne samo teritorije, uz mogućnost novog egzodusa izbeglica, već i pad bedema protiv bilo kakvih budućih ruskih prodora.

Zašto je ova teritorija toliko važna?

Šta Ukrajina još kontroliše?

Ukrajina i dalje drži oko 6.600 kvadratnih kilometara teritorije u Donjecku, prema proceni novinske agencije Rojters,

Tamo i dalje živi oko četvrt miliona ljudi, saopštili su nedavno lokalni zvaničnici.

U velike urbane centre spadaju Kramatorsk, Slavjansk, Kostjantinjivka i Družkivka.

Donjeck čini deo glavne ukrajinske industrijske regije Donbas (Donjecki basen), mada je njegova privreda razorena ratom.

„Realnost je da ti resursi neće moći da se iskoriste verovatno još najmanje deceniju zbog nagaznih mina...”, rekla je doktorka Marni Haulet, predavačica na katedri za rusku i istočnoevropsku politiku na Univerzitetu u Oksfordu, za Rojters.

„Ta zemlja je potpuno uništena, ti gradovi potpuno sravnjeni sa zemljom.”

Koliki je vojni značaj ove teritorije?

Skorašnji izveštaj američkog Instituta za studije rata opisuje „pojas utvrđenja” koji se proteže 50 kilometara kroz zapadni Donjeck.

„Ukrajina je provela poslednjih 11 godina ulažući vreme, novac i napore da bi učvrstila pojas utvrđenja i izgradila značajnu odbranu industrijske i odbrambene infrastrukture“, piše u izveštaju.

Izveštaji iz regiona govore o rovovima, bunkerima, minskim poljima, protivtenkovskim preprekama i bodljikavoj žici.

Ruske snage koje napadaju u pravcu Pokrovska „učestvuju u naporima da ga osvoje kojima će najverovatnije trebati nekoliko godina da budu dovršeni“, tvrde stručnjaci američkog instituta.

Utvrđenja su svakako deo ukrajinske odbrane, ali je isto tako i topografija.

„Teren je prilično odbranjiv, naročito uzvišenje Časiv Jara koje služi kao oslonac ukrajinske prve linije fronta”, kaže Nik Rejnolds, stručni saradnik za kopneno ratovanje u britanskoj stručnoj grupi Kraljevski institut ujedinjenih službi.

„Ako pogledate topografiju Donbasa, i istočne Ukrajine uopšte, ukupno gledano ovaj teren baš i ne ide na ruku Ukrajincima.

„Grad Donjeck je na uzvišenju. Sve je posle njega nizbrdo kako idete više na zapad, što nije baš sjajno za Ukrajince u pogledu vođenja odbrambenih operacija.

„Ne radi se samo o približavanju radi bliskih borbi ili poteškoća u penjanju uzbrdo i silaženju nizbrdo, mnogo toga je i u osmatranju i stoga sposobnosti da se koordinišu artiljerijska vatra i drugi oblici vatrene podrške bez dizanja dronova u vazduh.“

„Isto tako, malo uzvišenja je uvek bolje za širenje radio talasa, bolje za koordinaciju dronova”, kaže on za BBC.

Časov Jar, za koji Rusi tvrde da su da nedavno zauzeli, „jedan je od poslednjih delova uzvišenja koje kontrolišu Ukrajinci”, kaže on.

Obaveštajni podaci preko satelitskih snimaka, bilo da ih obezbeđuju ukrajinski međunarodni partneri ili su komercijalne prirode, veoma su važni, ističe Rejnolds, „ali nije isto kao kad možeš direktno da koordinišeš vlastite taktičke misije“.

Da li je ruskoj vojsci potreban čitav Donjeck?

Zapadni Donjeck predstavlja samo mali deo fronta koji se proteže oko 1.100 kilometara, ali je doživeo neke od najžešćih ruskih napada ovog leta.

Ali kad bi Moskva usmerila kopnene snage u bilo kom drugom pravcu, veliko je pitanje da li bi ostvarili iole bolji napredak.

„Na jugu, front u Zaporožju je sada veoma sličan onom u Donbasu, tako da bi to bilo samo vođenje borbi preko ekstenzivnih odbrambenih položaja takođe“, kaže Rejnolds.

„Rusi se suočavaju sa istim problemom u pokušajima da se probiju na sever, tako da sigurno ne bi navalili na otvorena vrata.”

Može li Ukrajina da obnovi odbranu dalje na zapad?

U teoriji, u slučaju mirovnog sporazuma, Ukrajinci bi mogli da povuku sopstvenu liniju unazad više na zapad.

Tu bi, naravno, postojao problem nepovoljnog terena, a podizanje duboke odbrane zahtevalo bi mnogo vremena, čak i ako civilni izvođači ne bi morali da rade pod vatrom.

Ali teorija je jedna stvar, a stručni saradnik za kopneno ratovanje Kraljevskog instituta ne vidi kako ukrajinska vojska može da preda zapadni Donjeck bez borbi.

„Čak i ako Trampova administracija pokuša da iskoristi tekuću američku podršku ili bezbednosne garancije kao polugu, na osnovu prethodnog ruskog ponašanja, na osnovu eksplicitno transakcionog pristupa koji je američka administracija zauzela, teško je videti kako ukrajinska vlada može da poželi da se odrekne te teritorije”, kaže Nik Rejnolds.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da će njegova zemlja odbiti bilo kakav ruski predlog za odricanje od Donbasa u zamenu za primirje, tvrdeći da istočna teritorija može da se iskoristi kao odskočna daska za buduće napade.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu
• Mapa Ukrajine u Beloj kući: Šta je sporno Zelenskom
• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije”
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima