Sukob na Bliskom istoku se širi kao požar, Hezbolah iz Libana gađao Izrael, IDF odgovorio

Američke i izraelske snage nastavile su sukob sa Iranom, a bliskoistočni požar proširio se i na Liban.

Pripadnici Hezbolaha su u ponedeljak ujutru lansirali rakete ka Izraelu u znak podrške Iranu.

U izraelskom odgovoru na ovaj napad ubijen je najmanje 31 čovek, a 149 je povređeno, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja.

Eksplozije, kao posledice iranskih napada, čule su se u Bahreinu, Dubaiju i aerodromu Erbil u Iraku, a crni dim je viđen u oblasti Kuvajt sitija, gde se nalazi američka ambasada.

Komanda američkih oružanih snaga (Centcom) saopštila je da su tri američka vojnika poginula, a pet teško ranjena u borbama.

Najnoviji sukob doveo je i do skoka cene nafte na azijskom trzištu u ponedeljak ujutru, a avio-saobraćaj u regionu je i dalje obustavljen.

Ali Laridžani, visoki iranski zvaničnik, objavio je na društvenoj mreži Iks da ta zemlja „neće pregovarati sa Sjedinjenim Državama”.

Posle smrti vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hameneija, ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je za Al Džaziru da novi lider može biti „izabran za dan ili dva” i da je u toku „formiranje privremenog komiteta za vođenje zemlje”.

Izraelska vojska je pokrenula „ofanzivnu kampanju“ protiv Hezbolaha koja će verovatno trajati nekoliko dana, potvrđuje načelnik Generalštaba IDF-a Ejal Zamir.

„Počeli smo ofanzivnu kampanju protiv Hezbolaha. Nismo samo u defanzivi, sada prelazimo u napad“, kaže on.

„Moramo da se pripremimo za nekoliko dana borbi“, dodao je Zamir.

Džon Denison, BBC dopisnik

Sada postoji novi front u ratu koji se širi Bliskim istokom.

Hezbolah, libanska šiitska milicija koju Iran podržava milijardama dolara, ispalio je rakete na izraelski grad Haifu.

Izrael je odgovorio velikim vazdušnim napadom.

Meta je bilo uporište Hezbolaha u južnim predgrađima Bejruta, kao i područja blizu gradskog aerodroma.

Na jugu zemlje, Izrael je pozvao stanovnike više od 50 libanskih sela da se evakuišu, a i tamo su izvedeni napadi.

Hezbolah više nije sila kakva je bio nakon što ga je Izrael porazio u ratu pre 18 meseci.

Ali sa jakim ideološkim, verskim i finansijskim vezama sa Iranom, bilo je gotovo neizbežno da grupa bude uvučena u sukob u koji je sada umešana skoro svaka zemlja na Bliskom istoku.

Pogledajte video: Suze voditelja - Objavljena smrt ajatolaha Hamneija

Kako su napadi počeli

Vašington je u prethodom periodu pojačavao pritisak na Teheran kako bi pristao na novi sporazum o svom nuklearnom programu.

Tramp je u petak izjavio da je „nezadovoljan” pregovaračkom pozicijom Irana tokom nuklearnih razgovora.

Izrael Kac, izraelski ministar odbrane, nazvao je ove napade „preventivnim” kako bi se otklonila iranska pretnja.

Izraelske vojne snage (IDF) angažovale su više od 200 borbenih aviona koji su gađali više od 500 meta.

Agencija Asošiejted pres javila da su izraelske rakete eksplodirale rano ujutru 27. februara u Teheranu u blizini kancelarije iranskog verskog vođe ajatolaha Hamneija.

Stanovnici Teherana svedočili su napadu tvrdeći da su čuli snažne eksplozije u centru grada i da su zatim videli dim.

Državni mediji u Iranu izveštavaju da je napadnuto pet gradova u ovoj državi.

Vazdušni prostor iznad Irana je zatvoren od početka napada, javlja Tasnim novinska agencija.

Pogledajte video: Iran: Zajednički napad Izraela i SAD, uzavreo Bliski istok

Iranski odgovor

Iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost je obećao „žestok odgovor” posle zajedničkih udara Izraela i Sjedinjenih Država, podsetivši da se napadi ponovo dešavaju u toku pregovora s Vašingtonom.

Dodaju da je „neprijatelj pogrešno pretpostavio da će iranski narod popustiti njihovim sitničavim zahtevima, ako preuzmu kukavčke poteze”.

Iranske vojne snage su već započele uzvratne napade.

Savet je zamolio građane da ostanu „pribrani” i napuste velike gradove kako bi bili sigurniji.

U njihovom saopštenju stoji da su vlasti „pripremile sve što je stanovništvu potrebno unapred i da ne treba brinuti o snabdevanju najosnovnijim namirnicama”.

Savetovano je građanima da izbegavaju gužve i tržne centre.

Škole i univerziteti će biti zatvoreni, banke će raditi, a kancelarije različitih vladinih službi radiće skraćeno.

Izraelska vojska je obajvila da su iranski projektili krenuli ka Izraelu.

Eksplozije su se čule u blizini grada Haifa, a trenutno nije poznato da li su u pitanju iranski udari ili presretnuti projektili koje su izraelske snage oborile.

Državna novinska agencija Bahreina objavila je da je „napadnut” komandni centar američke mornaričke pete flote, koji se nalazi u ovoj državi.

Ova objava je usledila posle sirena, koje su se oglasile, pozvavši stanovnike ove države da potraže sklonište.

Katarsko ministarstvo odbrane objavilo je da su vojne snage „uspešno presrele projektile koji su bili upućeni ka teritoriji ove države”, javljaju državni mediji posle eksplozija u prestonici Katara, Dohi.

U ovoj zemlji se nalazi najveća američka vojna baza - Al Udeid.

Ujedinjeni Arapski Emirati su osudili napad Irana na svoju teritoriju u kome je poginula jedna osoba, zbog pada ruševina nastalih padom presretnutog projektila.

Navodno je još nekoliko projektila presretnuto.

U Izraelu su zabranjeni svi skupovi, škole su zatvorene, a ljudi idu na posao, samo ako se bave profesijama koje su neophodne za funkcionisanje države. Ova pravila važe do ponedeljka do 8 sati uveče, saopštile su vlasti ove zemlje.

Vazdušni prostor iznad Izraela je zatvoren za sve civilne letove, prenose mediji u ovoj zemlji.

• Кakvi su odnosi Srbije i zemalja Bliskog istoka
• Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica
• Šta treba da znate o bazi Al Udeid u Kataru

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je ostalo od iranskog nuklearnog programa i da li je zaista pretnja
• Prvi veliki antivladini protesti studenata u Iranu od smrtonosnog sukoba u januaru
• Zašto bi Iran mogao da izabere sukob umesto 'predaje'