Putin odgovorio Evropi: Direktni pregovori sa Ukrajinom u Istanbulu 15. maja
/
Nekoliko sati pošto su evropski lideri zatražili od Rusije da pristane na bezuslovni 30-dnevni prekid vatre sa Ukrajinom počevši od ponedeljka, 12. maja, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je drugačiji predlog koji se dopao njegovom američkom kolegi Donaldu Trampu.
Putin je pozvao Ukrajinu na direktne pregovore bez preduslova 15. maja u Istanbulu, a Tramp je na to rekao da bi to mogao da bude „potencijalno veliki dan za Rusiju i Ukrajinu” i da bi okončanje sukoba spasilo stotine hiljada života.
Ruski predsednik je rekao da će se lično obratiti predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu da organizuje pregovore.
Rusija traži „ozbiljne pregovore” u cilju „kretanja ka trajnom, snažnom miru”, rekao je Putin.
„Ne mogu da isključim” mogućnost da bi razgovori mogli dovesti do toga da Rusija i Ukrajina dogovore „novo primirje”, dodao je.
Iz Kijeva još nisu komentarisali ovaj predlog.
Prethodno su neki lideri zemalja Evropske unije (EU) i Velika Britanija, okupljenih u takozvanu „koaliciju voljnih” iz Kijeva poručili Putinu da pristane na bezuslovno 30-dnevno primirje ili će se suočiti sa novim, „masovnim” sankcijama.
Lidere Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Poljske ugostio je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, dok su ostali učestvovali onlajn.
Poziv Rusiji objavljen je nakon što su o planu razgovarali telefonom sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Britanski premijer Kir Starmer rekao je da je cilj koalicije da pokaže da „agresija nikada neće prevladati na našem kontinentu”.
Iz Moskve su poručili da su poruke Evrope uobičajeno kontradiktorne i da prvo treba da prestanu da vojno pomažu Ukrajinu.
Putin nije direktno odgovorio na pretnje nekih evropskih lidera.
- Trampov izaslanik: 'Plan britanskog premijera za Ukrajinu je poziranje, Putin je vrlo pametan čovek'
- Susret u Rimu: Tramp dovodi u pitanje Putinovu spremnost za mir posle sastanka sa Zelenskim
- Putin predlaže direktne razgovore sa Ukrajinom
„Kada primirje bude postignuto, biće potrebno vreme, ali ovo će biti ogroman trenutak u ponovnom povezivanju ukrajinske ekonomije, jačanju poverenja investitora i pomaganju da se ponovo ujedine porodice razdvojene ovim ratom”, rekao je Starmer novinarima.
On je govorio zajedno sa Zelenskim, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, poljskim premijerom Donaldom Tuskom i novim nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.
„Hvala svima što ste uz nas. Usredsređujemo se na to kako da izgradimo i garantujemo stvarnu i trajnu bezbednost”, rekao je Zelenski.
Iz Kremlja su poručili da pre razmatranja prekida vatre Zapad mora prvo da zaustavi vojnu pomoć Ukrajini.
„Čuli smo mnogo kontradiktornih izjava iz Evrope.
„Uobičajeno su više konfrontirajuće nego što su usmerene na pokušaj oživljavanja naših odnosa. Ništa više”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima, javlja Rojters.
Međutim, Zelenski kaže da bi prekid vatre trebalo da bude bezuslovan.
„Pokušaji postavljanja bilo kakvih uslova bili bi dokaz o nameri da se rat produži i podriva diplomatija”, dodao je on.
Makron je rekao da će planirano primirje nadgledati uglavnom SAD, uz pomoć evropskih zemalja.
U slučaju kršenja „masovne sankcije biće pripremljene i koordinisane između Evropljana i Amerikanaca”, dodao je francuski predsednik.
Merc je rekao da je rat, koji je počeo invazijom na Ukrajinu u februaru 2022., bio „isključivo rat agresije Rusije, kršenjem međunarodnog prava”.
Sastanak u Kijevu bio je simboličan odgovor za više od 20 lidera koji su se dan ranije pridružili ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u Moskvi.
Drugi lideri koji su se daljinski pridružili sastanku u Kijevu bili su premijerka Italije Đorđa Meloni, kanadski premijer Mark Karni, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i Mark Rute, generalni sekretar NATO-a.
Pogledajte video: Kako je protekao Dan pobede u Moskvi
Uoči obeležavanja 80 godina Dana pobede nad nacizmom u Moskvi, ruski predsednik Vladimir Putin je proglasio trodnevno primirje.
Prethodnih dana je zabeleženo manje neprijateljstava i obračuna ruskih i ukrajinskih snaga, ali su se obe strane međusobno optuživale za kršenja.
„Koalicija voljnih” je stvorena, kažu evropski lideri, kako bi se svaki eventualni mirovni sporazum učvrstio bezbednosnim garancijama, ne isključujući mogućnost postavljanja trupa u Ukrajinu.
Tramp je ranije ponovio poziv na bezuslovni 30-dnevni prekid vatre.
„Ako primirje ne bude poštovano, Amerika i njihovi partneri će uvesti nove sankcije”, napisao je on na društvenim mrežama.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp
- Rat je izmenio Zelenskog, je li vreme za novu promenu
- Nemačka odlučila da prepusti istoriju prošlosti i priprema se za rat
- Mogu li evropske kopnene trupe pomoći da se osigura mir u Ukrajini
- Nemačka odlučila da prepusti istoriju prošlosti i priprema se za rat
- Sporazum Amerike i Ukrajine o mineralima - o čemu je tu zapravo reč
