Organizovani kriminal zarađuje na porastu krijumčarenja e-otpada

Možete da vidite gust stub dima kako se izdiže sa deponije Agbogbloši kilometrima daleko.

Vazduh na ogromnom smetlištu, na zapadu Akre, prestonice Gane, izuzetno je toksičan.

Što se više približavate, sve se teže diše i počinje da vam se muti vid.

Oko ovih isparenja stoje desetine muškaraca, koji čekaju traktore da bi istovarili gomile kablova pre nego što ih zapale.

Drugi se penju na toksično brdo otpada i donose dole televizore, kompjutere i delove veš mašine, pa ih pale.

Ljudi izvlače vredne metale kao što su bakar i zlato iz elektronskog i električnog otpada (e-otpada), čiji je veliki deo stigao do Gane iz bogatih zemalja.

„Ne osećam se dobro“, kaže Abdula Jakubu, mladi radnik dok spaljuje kablove i plastiku, a oči su mu crvene i suzne.

„Vazduh koji vidite veoma je zagađen, a moram da radim ovde svaki dan, tako da to definitivno utiče na vaše zdravlje”, dodaje.

• Kako veštačka inteligencija može da pomogne u odlaganju otpada i povećanju reciklaže
• Zašto ljudi ne recikliraju stare mobilne telefone
• Život u dimu kraj deponije kod Užica: „Sve što hoću je da normalno dišem“

Abiba Alhasan, majka četvoro dece, radi na obližnjoj lokaciji za spaljivanje razvrstavajući korišćene plastične flaše, a toksični dim ne štedi ni nju.

„Ponekad je čak veoma teško disati, osećam veliki pritisak na grudima i bude mi veoma loše”, priča ona.

E-otpad je grana otpada u najvećem porastu u svetu, sa 62 miliona tona generisanih 2022. godine.

To je rast od 82 odsto u odnosu na 2010. godinu, prema izveštaju Ujedinjenih nacija (UN).

Iza rasta e-otpada uglavnom stoji elektronizacija naših društava — varirajući od pametnih telefona i kompjutera do kućnih aparata kao što su televizori i pametni alarmi do automobila sa ugrađenim elektronskim uređajima, čija je potražnja u stalnom porastu.

Godišnja isporuka pametnih telefona, na primer, više se nego udvostručila od 2010. godine.

U 2023. godini isporučeno je 1,2 milijarde ovih uređaja, prema ovogodišnjem izveštaju Trgovine i razvoja UN-a.

Najzaplenjeniji artikal

UN kaže da se reciklira samo oko 15 odsto svetskog e-otpada, tako da beskrupulozne kompanije traže gde će ga se osloboditi negde drugde, često preko posrednika koji potom krijumčare otpad iz zemlje.

Takav otpad je teško reciklirati zbog njegovog složenog sastava u koji spadaju toksične hemikalije, metali, plastika i elementi koji ne mogu lako da se razdvoje i recikliraju.

Čak i razvijene zemlje nemaju adekvatnu infrastrukturu za upravljanje otpadom.

Istražitelji UN-a kažu da su primetili značajan porast krijumčarenja e-otpada iz razvijenih zemalja i ekonomija u ubrzanom razvoju.

To je sada artikl koji se najčešće zaplenjuje, čineći svaki šesti od svih tipova zaplenjenog otpada u svetu, saopštila je Svetska carinska organizacija.

Zvaničnici u luci u Napulju, u Italiji, pokazali su BBC svetskom servisu kako krijumčari pogrešno prijavljuju i skrivaju e-otpad, za koji kažu da čini oko 30 odsto njihovih zaplena.

Oni pokazuju sken kontejnera koji je putovao za Afriku, noseći u sebi automobil, ali kad su lučki zvaničnici otvorili kontejner, pronašli su unutra nagurane rastavljene delove vozila i e-otpad, sa uljem koje je isticalo iz nekih od njih.

„Ne pakujete ovako ličnu imovinu, veći deo ovoga je namenjen za otpad“, kaže Luiđi Garuto, istražitelj Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (Olaf), koja sarađuje sa lučkim zvaničnicima širom Evrope.

Sofisticirane taktike krijumčarenja

U Velikoj Britaniji, zvaničnici kažu da takođe viđaju porast krijumčarenog e-otpada.

U luci Feliksstouv, Ben Rajder, portparol britanske agencije za životnu sredinu, rekao je da se primerci otpada često pogrešno prijavljuju kao da su za višekratnu upotrebu, ali se u stvarnosti „zapravo rastavljaju radi dragih metala i potom ilegalno spaljuju nakon što stignu do njihove destinacije“ u zemlje kao što je Gana.

Krijumčari pokušavaju i da sakriju e-otpad meljući ga i mešajući sa drugim oblicima plastike koja sme da se izvozi uz pravilnu dokumentaciju, kaže on.

Prethodni izveštaj Svetske carinske organizacije pokazao je da je došlo do povećanja od skoro 700 odsto u krijumčarenju motornih vozila na kraju životnog veka, što je ogroman izvor e-otpada.

Ali stručnjaci kažu da su takve zaplene i prijavljeni slučajevi samo vrh ledenog brega.

Iako ne postoji sveobuhvatna globalna studija koja prati sav e-otpad krijumčaren iz razvijenog sveta, izveštaj UN-a pokazuje da zemlje u Jugoistočnoj Aziji i dalje ostaju česta destinacija.

Ali dok neke od ovih država pokušavaju sada da zaustave krijumčarenje, istražitelji UN-a i aktivisti kažu da sve više e-otpada uspeva da se probije do afričkih zemalja.

U Maleziji su zvaničnici od maja do juna 2024. godine zaplenili 106 kontejnera opasnog e-otpada, prema Masudu Karimipuru, regionalnom predstavniku Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala za Jugoistočnu Aziju i Pacifik.

Ali krijumčari često nadmudre vlasti novim taktikama, a vlade ne uspevaju dovoljno brzo da ih prate u korak, kažu istražitelji UN-a.

„Kad brodovi koji nose opasan otpad kao što je e-otpad ne mogu lako da ga istovare na njihovim uobičajenim destinacijama, oni isključe signal za praćenje kad se nađu nasred okeana da ne bi bili otkriveni“, kaže Karimapur.

„A ilegalna pošiljka se izbacuje u more u sklopu poslovnog modela organizovane kriminalne aktivnosti.

„Ima previše grupa i previše zemalja koje imaju koristi od ovog globalnog kriminalnog poduhvata”, dodaje.

Pogledajte kako umetnica iz Niša daje novi život elektronskom otpadu

Hemikalije visokog rizika

Plastika i metali u e-otpadu kad se spale ili izbace mogu da budu veoma opasni po ljudsko zdravlje i imaju negativne posledice po životnu sredinu, prema skorašnjem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.

Ona kaže da mnoge zemlje primaoci takođe rade neformalnu reciklažu e-otpada, što znači da neobučeni ljudi, među njima žene i deca, rade taj posao bez zaštitne opreme i prave infrastrukture, izlažući se toksičnim supstancama kao što je olovo.

Međunarodna organizacija rada i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuju da su milioni žena i dece koji rade u neformalnom sektoru za reciklažu ugroženi, a izlaganje tokom razvoja fetusa i kod dece može da izazove neurorazvojne i srodne neurobihevioralne poremećaje.

Od januara 2025. godine, Bazelska konvencija će tražiti od izvoznika da prijave sav e-otpad i nabave dozvole od zemalja primalaca.

Istražitelji se nadaju da će ovo zapušiti neke rupe u zakonu koje krijumčari koriste za slanje takvog otpada svuda po svetu.

Ima nekih zemalja, među kojima su i SAD (inače veliki izvoznik e-otpada) koje nisu ratifikovale Bazelsku konvenciju, a aktivisti kažu da to može i dalje da bude razlog za nastavak krijumčarenja e-otpada.

„Dok pojačavamo kontrolu, SAD sada sve više i više šalju kamione preko granice u Meksiko“, kaže Džim Paket, izvršni direktor Bazelske akcione mreže, organizacije koja se zalaže za okončanje trgovine toksičnim materijalima u koje spada i e-otpad.

Za to vreme, na deponiji Agbogbloši u Gani, situacija je svakim danom sve gora.

Habiba kaže da troši skoro polovinu novca koji zaradi od sakupljanja otpada na lekove da bi se izborila sa zdravstvenim stanjem koje je nastalo od rada na deponiji.

„Ali još sam ovde zato što je ovo jedini način preživljavanja za mene i moju porodicu.“

Poreska uprava Gane i Ministarstvo životne sredine nisu odgovorili na naše brojne zahteve za komentar.

• „Smeće u Vinči gori svako leto”: Ona je 35 godina živela na deponiji
• Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe
• Gde reciklirati u Srbiji: Srdina jedinstvena mapa reciklaže
• Dokle ćemo živeti sa opasnim otpadom
• Šta je reciklomat i na koji način pretvara otpad u kredit za prevoz

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk