Nobelova nagrada ekonomistima za istraživanje uticaja tehnologije na privredni rast
/
Džoel Mokir, Filip Agion i Piter Hauit dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju za „objašnjenje ekonomskog rasta vođenog inovacijama“, saopštila je u ponedeljak Kraljevska akademija nauka iz Švedske.
Prestižna nagrada, formalno poznata kao Nagrada Švedske narodne banke za ekonomske nauke u sećanje na Alfreda Nobela, poslednja je koja se dodeljuje svake godine i vredna je 11 miliona švedskih kruna (oko milion evra).
„Laureati su nas naučili da održivi rast ne može da se uzima zdravo za gotovo“, saopštilo je telo koje dodeljuje nagradu.
„Ekonomska stagnacija, a ne rast, bila je norma tokom većeg dela ljudske istorije. Njihov rad pokazuje da moramo biti svesni pretnji kontinuiranom rastu i suprotstaviti im se.“
Mokir je profesor na Univerzitetu Nortvestern u Sjedinjenim Državama, dok je Agion profesor na Koledžu de Fransu, INSEAD-u u Parizu i na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka u Velikoj Britaniji.
Hauit je profesor na Univerzitetu Braun u Sjedinjenim Državama.
„Džoel Mokir je koristio istorijska zapažanja da bi identifikovao faktore neophodne za održivi rast zasnovan na tehnološkim inovacijama“, rekao je Džon Hasler, član Nobelovog komiteta.
„Filip Agion i Piter Hauit su proizveli matematički model kreativnog uništenja, beskrajnog procesa u kojem novi i bolji proizvodi zamenjuju stare.“
Imena dobitnika nagrada za medicinu, fiziku, hemiju, mir i književnost objavljene su prošle nedelje.
Te nagrade su ustanovljene testamentom švedskog pronalazača dinamita i biznismena i dodeljuju se od 1901, sa nekoliko prekida uglavnom zbog svetskih ratova.
Nagrada za ekonomiju ustanovljena je mnogo kasnije, a prvi put je dodeljena 1969, kada su je osvojili Norvežanin Ragnar Friš i Jan Tinbergen iz Holandije za rad u dinamičkom ekonomskom modelovanju.
Tinbergenov brat Nikolas takođe je osvojio nagradu, ponevši kući priznanje za medicinu 1973.
Prošlogodišnja nagrada za ekonomiju pripala je akademicima iz SAD Sajmonu Džonsonu, Džejmsu Robinsonu i Daronu Adžemogluu za projekat istraživanja veze kolonizacije i uspostavljanja javnih institucija kako bi se objasnilo zašto su neke zemlje decenijama siromašne.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Ko je Marija Korina Mačado, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2025. godine
- Mađarski pisac Laslo Krasnahorkai dobio Nobelovu nagradu za književnost
- Nobelova nagrada hemičarima za istraživanje koje može da smanji zagađenje
- Nobelova nagrada za fiziku trojici naučnika za doprinos kvantnoj mehanici
- Nobelova nagrada za medicinu naučnicima koji su proučavali imuni sistem
- Ko je bio Alfred Nobel
