Kuhinjski sunđer ili četka za pranje sudova - šta je zdravije
/
Za pranje sudova koristimo kuhinjske sunđere, ali oni su vlažni i puni mrvica zbog čega su savršeno okruženje za razmnožavanje bakterija.
Da li bi umesto sunđera trebalo da korisimo četku za pranje sudova?
Mnoge vrste bakterija znaju kako da prežive u ekstremnim uslovima.
Neke uspevaju duboko u Zemljinoj kori ili unutar vrelih hidrotermalnih izvora, dok su drugima dom zaleđene tundre.
Ali ako biste pitali većinu bakterija gde bi zaista volele da žive, kuhinjski sunđer bi verovatno bio pri vrhu spiska.
A upravo sredstvo kojim peremo tanjire i čaše je prepuno mikroorganizama.
Sunđeri su pravi raj za bakterije.
Topli su, vlažni i puni hranljivih mrvica koje mikrobi mogu da konzumiraju.
Markus Egert, mikrobiolog na Univerzitetu u Furtvangenu u Nemačkoj, je 2017. godine objavio nova istraživanja o bakterijskom mikrobiomu korišćenih kuhinjskih sunđera.
U njima je otkrio neverovatnih 362 vrste mikroba.
Na nekim mestima, gustina bakterija dostizala je do 54 milijarde jedinki po kvadratnom centimetru.
„Ovo je ogroman broj, sličan količini bakterija koju biste pronašli u uzorku ljudske stolice”, kaže Egert.
Sunđeri su puni rupica i džepova i svaki od njih pruža nišu u kojoj može da se naseli određena zajednica mikroba.
Lingčong Jou, sintetički biolog na Univerzitetu Djuku u Sjedinjenim Državama (SAD), i njegov tim koristili su računarske modele za analizu složenog okruženja sunđera u istraživanju koje su sproveli 2022. godine.
Otkrili su da sunđeri koji imaju džepove različitih veličina podstiču najveći rast mikroba.
Njegov tim je zatim potvrdio ove rezultate uzgajajući različite sojeve bakterije Ešerihije koli u sunđerima od celuloze.
„Otkrili su da različite veličine pora u kuhinjskim sunđerima zaista igraju ključnu ulogu u podsticanju rasta bakterija”, objašnjava Egert.
„Ovo je razumljivo, jer kod mikroba postoje individualisti - bakterije koje vole da rastu same, ali i one kojima je potrebna zajednica.
„Unutar sunđera postoji toliko različitih struktura i niša da svaka bakterija može da se oseća 'srećno'”.
Dakle, sunđeri su savršen dom za bakterije.
Međutim, to nužno ne znači da predstavljaju i zdravstveni rizik za ljude.
Bakterije su svuda - na našoj koži, u zemlji i u vazduhu oko nas.
Nisu sve štetne, naprotiv, mnoge obavljaju važne funkcije.
Dakle, ključno pitanje je da li su bakterije u sunđerima zaista razlog za brigu?
U Egertovoj studiji iz 2017. godine, sekvenciran je DNK najuobičajenijih vrsta bakterija.
Iako nije bilo moguće utvrditi tačnu vrstu svake bakterije, pet od deset najzastupljenijih vrsta bile su blisko povezane sa bakterijama za koje se zna da izazivaju infekcije kod ljudi oslabljenog imuniteta.
Posebne mere čišćenja, kao što je zagrevanje u mikrotalasnoj pećnici ili ispiranja vrućom sapunicom, takođe nisu mnogo pomogle - iako su uklonile deo bakterija - omogućile su drugim otpornijim vrstama da se još bolje razmnožavaju.
„Naša hipoteza je da mere čišćenja mogu dovesti do svojevrsnog procesa selekcije u kom preostali mikroorganizmi mogu ponovo da se razmnože u velikom broju”, objašnjava Egert.
„Ako ovo ponavljate više puta, može doći do selekcije bakterija koje su bolje prilagođene preživljavanju postupka čišćenja”.
Važno je napomenuti da nijedna od bakterija koje su otkrivene u Egertovoj studiji nije neposredno povezana sa trovanjem hranom ili ozbiljnim bolestima.
Zapravo, 90 odsto hospitalizacija zbog bolesti koje se prenose hranom može da se poveže sa pet glavnih patogena, od kojih su tri bakterije - Ešerihija koli, salmonela i kampilobakterije.
Srećom, ove bakterije se retko nalaze u kuhinjskim sunđerima.
„Pronašli smo samo potencijalno patogene bakterije, dakle one koje mogu da budu opasne za ljude koji imaju slab imuni sistem, starije i decu”, kaže Egert.
„Za zdrave ljude, bakterije unutar kuhinjskog sunđera obično nisu štetne”.
- Ešerihija koli: Kako izbeći opasno trovanje hranom
- Bakterije u ustima 'mogu da ukažu na zdravlje mozga u budućnosti'
- Šta možete da jedete, a šta ne ako imate dijareju
Dženifer Kvinlan, profesorka bezbednosti hrane na Univerzitetu Prairie View A&M u SAD-u i njene kolege su 2017. godine prikupili kuhinjske sunđere iz 100 domova u Filadelfiji.
Otkrili su da je samo jedan do dva odsto tih sunđera sadržalo bakterije povezane sa trovanjem hranom kod ljudi.
Čak i u tim slučajevima, količina štetnih bakterija bila je veoma mala.
Ovo otkriće potvrdila je i studija iz 2022. godine u kojoj je Solvejg Langsrud, naučnica iz norveškog instituta za istraživanje hrane Nofima, uporedila bakterije iz sunđera i četki za pranje sudova.
Otkrila je da su i sunđeri i četke sadržali slične bezopasne bakterije, među kojima su bile i vrste kao što su acinetobakter, Chryseobacterium, Enhydrobacter, enterobakterija, i pseudomonas.
Međutim sveukupno gledano, četke su sadržale znatno manje bakterija.
„Velika većina bakterija u sunđerima ne izaziva bolesti, one im samo daju neprijatan miris”, kaže Kvinlan.
„Ipak, ako koristite sunđer za upijanje viška tečnosti na sirovom mesu, postoji mogućnost da na mesu završe patogene bakterije, a studije su pokazale da patogeni mogu da se izoluju iz kuhinjskih sunđera”.
Dakle, iako bakterije koje žive u vašem sunđeru obično nisu štetne, ako na njega dospeju opasne bakterije poput salmonele, struktura sunđera može da im omogući brzo razmnožavanje.
Za ovo postoje i dokazi.
U istraživanju koje je sprovela Langsrud, salmonela je dodata u kuhinjske sunđere i uspevala je da preživi i da se razmnožava.
Međutim, kada su iste bakterije dodate u četke, one su umrle.
To je verovatno zbog toga što se četke bolje suše između upotrebe, što ubija bakterije, dok unutrašnjost sunđera može da ostane vlažna ako se koristi svakodnevno.
Tada potencijalno patogene bakterije mogu da se prenesu sa sunđera na tanjire, pribor za jelo i radne površine.
Dakle, koliko često treba menjati kuhinjski sunđer?
Kvinlan smatra da bi idealno bilo menjati ga nedeljno, ali postoje i načini da mu se produži vek trajanja.
„Postoje dva jednostavna načina za čišćenje sunđera.
„Možete ih staviti u mašinu za pranje sudova na kraju dana ili ih staviti u mikrotalasnu pećnicu na minut, dok ne vidite paru kako izlazi.
„To će ubiti većinu patogena”.
Istraživanja su pokazala da pranje sunđera u mašini za sudove ili zagrevanje u mikrotalasnoj pećnici može da smanji količinu bakterija i da bude delotvornije od pranja deterdžentom.
Međutim, kao što je Egertova studija pokazala, ovakve metode mogu da selektuju otpornije sojeve bakterija, zbog čega čišćenje vremenom postaje manje efikasno.
Potapanje sunđera u ključalu vodu ili dezinfekciono sredstvo takođe može da uništi većinu bakterija, iako neke mogu da prežive, posebno one koje obrazuju zaštitne, lepljive biofilmove.
Ipak, pokazalo se da je ova metoda delotvorna za smanjenje mogućih patogena kao što je salmonela.
Stručnjaci savetuju i da se sunđeri ne drže u sudoperi kako bi mogli da se osuše između upotreba, kao i da se temeljno ocede i da se sa njih uklone ostaci hrane.
A sunđer možete da zamenite i drugim sredstvom za pranje sudova.
„Ja uopšte ne bih koristio kuhinjske sunđere.
„Iskreno, meni nije razumno da se takav predmet koristi u kuhinjskom okruženju”, kaže Egert.
„Četka je mnogo bolja, jer sadrži manje bakterija i lakše se suši.
„I lakše se čisti”.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Osam ključnih stvari za higijenu doma
- Zašto verovatno ne perete peškire dovoljno često
- Zašto „nosi, operi, ponovi” ima smisla
