Koliko su papa i Katolička crkva uticajni u svetu

Više od 1,4 milijarde ljudi širom sveta su katolici, najskoriji su podaci Vatikana.

To je oko 17 odsto svetske populacije.

Ne iznenađuje onda što je papa Franja 2024. privukao ogromne mase na njegovoj turneji po Aziji.

Skoro polovina celokupnog stanovništva Istočnog Timora prisustvovala je njegovoj misi na otvorenom.

Godinu dana ranije, više od milion ljudi je uprkos jarkom suncu prisustvovalo misi na aerodromu u Kinšasi u Demokratskoj Republici Kongo, u sklopu njegove afričke turneje u dve zemlje.

Ali sposobnost da privuče takve brojke, baš kao i zanos, samo je jedan od pokazatelja trajnog uticaja i pape i Katoličke crkve u čitavom svetu.

• Franja: Tradicionalni papa iz Južne Amerike koji je promenio katoličku crkvu
• Papa Franja preminuo u 88. godini
• Kako se bira novi papa

Papa ne predvodi samo katoličke vernike, već i grad-državu Vatikan i njegovo upravno telo - Svetu stolicu.

Sveta stolica se smatra suverenim entitetom prema međunarodnom zakonu.

Ona je zvanični učesnik u međunarodnoj politici i ima diplomatske odnose sa 184 države, baš kao i sa Evropskom unijom (EU).

Papin položaj kao šefa države i vlade, ali i lidera više od milijardu vernika, čini ga jednim od najuticajnijih duhovnih vođa na svetu.

Sveta stolica ima i status Stalnog posmatrača u Ujedinjenim nacijama (UN), zauzimajući mesto za jednim od najmoćnijih stolova na svetu.

Iako nema potpuna glasačka prava, može da prisustvuje sastancima i sprovodi uticaj u upravljanju raspravama.

Uoči postizanja Pariskog klimatskog sporazuma 2015, papa Franja je kritikovao, kako je rekao, „arogantnu nezainteresovanost” onih za koje je tvrdio da stavljaju finansijske interese iznad napora za spasavanje planete.

Vreme i izbor reči njegove intervencije posebno su doživljeni korisno po zemlje sa Globalnog juga.

Sveta stolica je 2024. blokirala raspravu o ženskim pravima na Klimatskom samitu UN-a, posle svađe oko transrodnih i LGBT prava.

Dotični sporazum bi obezbedio finansijsku pomoć ženama na direktnom udaru klimatskih promena.

Vatikan, Saudijska Arabija, Rusija, Iran i Egipat bili su zabrinuti da bi bilo kakav sporazum mogao da obuhvati transrodne žene i želeli su da se pominjanje lezbejki ukloni iz teksta.

Iako su Crkvu žestoko kritikovali zbog tog poteza, ta odluka ipak ukazuje na njenu moć da oblikuje sporazume koji utiču na živote ljudi širom sveta.

Sporazum za normalizaciju odnosa između SAD i Kube iz 2014. bio je još jedan od primera efikasne papske demokratije.

Tadašnji predsednici Barak Obama i Raul Kastro javno su se zahvalili papi Franji zbog pomoći u posredovanju oko pomirenja.

Franja je pisao obema zemljama i organizovao tajni samit u Vatikanu da bi omogućio napredak u pregovorima.

U međvremenu su se SAD povukle iz sporazuma pod predsednikom Donaldom Trampom.

Doprinosi Crkve demokratiji u poslednjih 25 godina su njeno najveće dostignuće, tvrdi Daved Holenbah iz Berklijevog centra za religiju, mir i svetska pitanja, u Americi.

Na Drugom vatikanskom saboru 1960-ih, Crkva je kritički razmotrila vlastita ključna učenja i budući pravac kretanja.

Posvetila se odbrani ljudskih prava i verskih sloboda, što je profesor Holenbah nazvao „krupnim pomakom”.

On se poziva i na rad Semjuela Hantingtona, političkog naučnika.

„Tokom papskog mandata Jovana Pavla Drugog, sve do početka mandata pape Franje, od zemalja koje su se prebacile sa autoritarizma na demokratiju, tri četvrtine su bile zemlje sa jakim katoličkim uticajima”, zaključak je Hantingtona autora knjige Sudari civilizacije.

„Počelo je sa Španijom i Portugalom - udaljili su od Franka i Salazara, a potom se raširilo na Latinsku Ameriku.

„Iz nje se raširilo na zemlje kao što su Filipini i Južna Koreja sa snažnim katoličkim prisustvom”, ukazuje Holenbah parafrazirajući Hantingtona.

Rad Jovana Pavla Drugog pomogao je da demokratija dođe u njegovu rodnu Poljsku, kaže profesor Holenbah.

„Na kraju je dovelo do pada Sovjetskog Saveza i širenja demokratije u mnogim delovima njegovog bivšeg carstva”, ukazuje.

Vatikan ne uspeva uvek da promeni mišljenja svetskih lidera.

Kad je Džej Di Vens, američki potpredsednik, i sam katolik, koristio teologiju da opravda gušenje migracije u potezima njegove vlade, papa je poslao pismo oštrog rečnika tvrdeći da je i sam Isus bio izbeglica.

Američki „pogranični car” Tom Homan, takođe katolik, odgovorio je da „Papa mora da uvede red u Katoličku crkvu”.

Brazila Žair Bolsonaro, bivši predsednik se 2020. obrecnuo na papu Franju, pošto je ponfit zahtevao zaštitu Amazonije.

„Papa je možda Argentinac, ali je Bog Brazilac”, odgovorio je Bolsonaro.

Društveni uticaj Crkve oslabio je u Evropi, a mnogi tvrde da njeni konzervativni stavovi po društvenim pitanjima kao što su prava LGBT zajednice, kontracepcija i abortusa nisu u skladu sa 21. vekom.

Odbijanje pape Franje da dozvoli ženama da zauzmu neke liderske pozicije, kao što je da postanu sveštenice ili đakoni, dodatno je ukazalo na ovaj problem.

Iako je Katolička crkva i dalje jaka sila u Latinskoj Americi, nekadašnja moć joj je oslabila.

Crkva je nekada oblikovala i promovisala restriktivne zakone o abortusu širom regiona, ali u poslednjih 20 godina, Urugvaj, Meksiko, Argentina i Kolumbija učinili su abortus pristupačnijim, pruživši otpor katoličkom učenju.

Evangelističko hrišćanstvo takođe stiče veliki broj pristalica i političku moć u regionu.

U Brazilu, zemlji sa najvećim brojem katolika na svetu, za samo pet godina katolicizam više neće biti većinska religija, predviđanja su nekih analitičara.

Stalna razotkrivanja seksualnih zlostavljanja među sveštenstvom i uloge Crkve u prikrivanju skandala, narušili su njen položaj u svetu.

Ipak, ko god da dođe na čelo Rimokatoličke crkve imaće uticaj koji poseduje vrlo malo drugih svetskih lidera.

Delimično zbog papinog položaja na vrhu najvećeg ogranka hrišćanstva, ali i kao šefa države za sebe.

Bilo da se radi o ljubljenju stopala zaraćenih strana u Južnom Sudanu ili tešenju migranata u izbegličkom kampu u Grčkoj, dela pontifika i položaj Rimokatoličke crkve nastaviće da oblikuju svetske rasprave.

Pogledajte video: Koliko je papa Franja uticao na svet

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk