Ko su politički zatvorenici i zašto ih je teško definisati

Od Istoka do Zapada, najkonzervativnijih autokratija preko najliberalnijih demokratija, gotovo da nema države u kojoj neki ljudi ne sede u memljivim sobama sa rešetkama na prozorima zbog političkih stavova, ubeđenja i dela.

Izraz „politički zatvorenik”, međutim, u pravnom smislu ne znači mnogo i ne postoji jasna, međunarodno priznata definicija ovog pojma.

„Termin (politički zatvorenik) podrazumeva svakog zatvorenika čiji slučaj sadrži značajan politički element - bilo da je u pitanju motivacija zatvorenikovog čina, sam čin ili motivacija vlasti”, ovako pojam nezvanično definiše Amnesti internešenel, organizacija za ljudska prava.

Šestoro novosadskih aktivista Pokreta slobodnih građana i neformalne studentske grupe Stav više od dva meseca se nalazi u pritvoru pod optužbom za rušenje ustavnog poretka, dok je za još šestoro van zemlje određen pritvor u odsustvu i raspisana poternica.

„Znamo da se radi o političkim zatvorenicima zato što su uhapšeni isključivo zato što su koristili politička prava - na slobodu izražavanja i slobodu okupljanja”, govori Milena Vasić, advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Viši sud u Novom Sadu je „novosadskoj šestorki” 13. maja produžio pritvor za još 30 dana, u postupku koji je Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan i Srbiju takođe okarakterisao kao politički.

„Činjenica da zemlja kandidat može imati političke zatvorenike sigurno nije dobra za zemlju koja iskazuje evropske ambicije”, rekao je hrvatski političar i evroparlamentarac za Dojče vele.

Picula je takođe pozvao i na oslobađanje privedene profesorke sociologije Marije Vasić, koja štrajkuje glađu i žeđu od produženja pritvora 13. maja

„Pozivam na hitno oslobođenje nje i drugih političkih zatvorenika u Srbiji! Nema razloga da se drže u nehumanim uslovima”, objavio je Picula na tviteru.

Više politički, nego pravni pojam

Enciklopedija Britanika pojam političkog zatvorenika široko definiše kao nekoga ko je zatvoren zato što su njegovi postupci ili uverenja suprotni postupcima ili uverenjima njene vlade.

„Ovo je najopštije značenje termina koje može biti teško definisati. U praksi, politički zatvorenici se često ne mogu razlikovati od drugih vrsta zatvorenika”, piše na sajtu enciklopedije.

Pravnu definiciju otežava logična ideja da se nekome pripisuje status političkog zatvorenika tek nakon hapšenja, dok se pre toga mogu smatrati disidentima, revolucionarima, društvenim reformatorima ili radikalnim misliocima.

Jedna od razlika između političkih zatvorenika i običnih kriminalaca je što su prvi uključeni u neku vrstu grupne borbe protiv vladajućih elita, dok aktivnosti drugih obično uključuju element zadovoljavanja sopstvenih interesa, dodaju.

„Univerzalna definicija nema, u svakom pojedinačnom slučaju se tumači da li je neko politički zarobljenik, odnosno da li je neki proces politički

„Ne postoji zakonska definicija političkog postupka, a značaj određivanja da li pojedinačan slučaj ima političkih implikacija je takođe politički, ali nam može reći i koliko su pravosudne institucije nezavisne u radu”, objašnjava Milena Vasić.

Amnesti internešenel ovaj pojam koristi u širem smislu kako bi definisali zatvorenike za koje zahteva pravedno i brzo suđenje.

Ali ne vodi kampanju za njihovo oslobađanje, kao sa užom kategorijom – zatvorenik savesti, za koje zahtevaju momentalno i bezuslovno puštanje.

• Šta su ljudska prava u 300, 500 i 1.000 reči
• Кakav je život u zatvorima u Srbiji
• Ima li slobode posle zatvora

Konkretni kriterijumi za definiciju pojma

Parlamentarna skupština Saveta Evrope postala je prva velika međuvladina organizacija koja je odobrila konkretne kriterijume za definiciju pojma „politički zatvorenik”, oktobra 2012.

Razradili su je nezavisni stručnjaci još 2001. pri proceni navodnih političkih zatvaranja u Jermeniji i Azerbejdžanu povodom pristupanja dve zemlje ovoj međunarodnoj organizaciji za podršku ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava na Starom kontinentu.

Prema ovoj definiciji političkim zatvorenikom se smatra „osoba lišena lične slobode” u sledećim slučajevima:

• ako je pritvor određen kršenjem jedne od osnovnih garancija utvrđenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, posebno slobode misli, savesti i veroispovesti, slobode izražavanja i informisanja, slobode okupljanja i udruživanja
• ako je pritvor određen iz isključivo političkih razloga bez veze sa bilo kakvim krivičnim delom
• ako su, iz političkih motiva, dužina pritvora ili njegovi uslovi očigledno nesrazmerni krivičnom delu za koje je lice proglašeno krivim ili je osumnjičeno
• ako je, iz političkih motiva, lice pritvoreno na diskriminatorski način u poređenju sa drugim licima
• ako je pritvor rezultat postupka koji je očigledno bio nepravedan i čini se da je to povezano sa političkim motivima vlasti

Političkim zatvorenicima se u ovom slučaju ne smatraju osobe lišene slobode zbog terorističkih zločina, ako su gonjene i osuđene za takva dela u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Međunarodne organizacije i međuvladina tela poput Crvenog krsta, Ujedinjenih nacija i Evropske unije najčešće prihvataju preporuke lokalnih grupa za zaštitu ljudskih prava koje deluju u zemlji od interesa o tome ko predstavlja političkog zatvorenika.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk