Izvršena prva smrtna kazna streljanjem u Americi posle 15 godina

U Americi je, prvi put posle 15 godina, jedan zatvorenik osuđen na smrtnu kaznu pogubljen streljanjem.

Vrhovni sud Južne Karoline odobrio je pogubljenje Breda Zigmona, osuđenog na smrt 2002. za ubistvo roditelja bivše devojke bejzbol palicom u njihovom domu u godinu dana ranije.

Sud je, međutim, izrazio zabrinutost zbog utiska koje bi pogubljenje moglo da ostavi na svedoke koji prema zakonu moraju da budu prisutni izvođenju smrtne kazme.

Zigmonovi advokati kažu da je on odabrao smrt streljanjem, suočen sa nemogućim izborom između metoda pogubljenja – da li da izabere nasilnu smrt pucanjem ili rizikuje sporiju smrt smrtonosnom injekcijom.

• „Oko za oko” - zašto raste podrška smrtnoj kazni u Srbiji
• U fotografijama: Poslednji obrok pred smrt
• Ona je posmatrala 300 pogubljenja

Šta se dešava tokom pogubljenja streljanjem?

Južna Karolina je pogubila više od 40 zatvorenika koristeći električnu stolicu ili smrtonosnu injekciju od 1985. godine.

Zakon koji omogućava upotrebu streljačkih vodova pri pogubljenjima u ovoj državi je usvojen 2021.

Prema Informativnom centru za smrtnu kaznu – američkoj organizaciji za ljudska prava – ovaj zakon je bio delimično motivisan nemoći države da obezbedi sastojke za smrtonosne injekcije.

Ubrzo nakon usvajanja zakona, Ministarstvo za popravne ustanove Južne Karoline unapredilo je infrastrukturu tako da može da izvršava pogubljenja streljanjem.

Ista prostorija u kojoj su zatvorenici ubijani smrtonosnom injekcijom – poznatom kao komora smrti – sada će se koristiti za pogubljenje streljanjem.

Ministarstvo je objasnilo proceduru u vreme pogubljenja, kojem treba da prisustvuju svedoci.

„Zatvorenik će nositi zatvorsku uniformu i biće ispraćen u komoru. Zatvorenik će potom dobiti priliku da da poslednju izjavu.”

Zigmon će potom biti vezan za stolicu u komori smrti i preko glave će mu biti navučena kapuljača, a meta stavljena preko srca.

„Nakon što upravnik zatvora pročita naredbu za izvršenje pogubljenja, tim će otvoriti vatru. Posle pucnjeva, doktor će pregledati zatvorenika.

„Pošto zatvorenik bude bio proglašen mrtvim, zavesa će biti navučena i svedoci će biti ispraćani napolje. Članovi streljačkog voda su volonterski radnici u SCDC-u”, dodaje se.

Očevici: Ko je u „komori smrti”?

Novinari, advokati i članovi porodice žrtve obično sede u prostoru pored 'komore smrti' da bi gledali pogubljenje sa druge strane staklene pregrade.

Svedoci bi trebalo da mogu da vide Zigmona dok ne bude bio proglašen mrtvim.

Dru Svift, instruktor za vatrena oružja koji je i vlasnik akademije za obuku rukovanja vatrenim oružjem u Meklinu u Južnoj Karolini, izrazio je zabrinutost ovim metodom pogubljenja za američkog emitera NPR.

„Biće to traumatično.

„I ako tri pucnja budu išla na isto mesto koje je ciljano, to će biti jedna veoma velika rupa. Biće mnogo krvi”, rekao je Svift.

Takođe postoji rizik od rikošeta metaka da pogodi ljude ili nameštaj, ili od otpuštanja čestica olova i štetnih gasova ako se pogubljenje vrši iznutra u relativno skučenom prostoru.

Isto tako, moglo bi da dođe i do oštećenja sluha kod onih koji gledaju streljački vod.

NPR je izvestio da SCDC nije odgovorio na ove pritužbe.

Poreklo smrti streljanjem

U Americi su od 1977. godine izvedena tri pogubljenja streljanjem  —  i sva su se desila u Juti – od kojih je poslednje izvršeno 2010. godine.

Ali smrt streljanjem ima dugi istorijat u SAD.

Najmanje 185 ljudi je bilo pogubljeno streljanjem tokom Građanskog rata, prema Kristoferu Kju Kalteru u članku objavljenom u Kliveland stejt lo rivjuu.

Mark Smit, profesor istorije na Univerzitetu u Južnoj Karolini, rekao je da su streljačke vodove koristile obe strane u Građanskom ratu da bi stvorile „javni spektakl, viziju terora” kako bi vojnici ostali poslušni.

„Čovek je povremeno mogao da sedi na vlastitom kovčegu ili sa povezom preko očiju, u koga su pucala šestorica ili sedmorica ljudi, od kojih je jedan imao ćorak u cevi”, rekao je profesor Smit.

„Bili su to događaji čija je namera bila da šokiraju i u tome su uspevali.”

Od 1608. godine, najmanje 144 civila bila su pogubljena streljanjem, skoro svi u Juti.

Globalni scenario

Amnesti internešenel kaže da su 144 zemlje ukinule smrtnu kaznu zakonom ili u praksi.

Međutim, 2023. godine su obavljena 1.153 pogubljenja, prema podacima koje je sakupio Amnesti.

Ta brojka ne obuhvata Kinu, za koju se veruje da pogubi hiljade ljudi svake godine.

Zemlje koje izvršavaju smrtnu kaznu koriste vešanje, smrtonosne injekcije, električnu stolicu, obezglavljivanje i streljanje.

Amnesti kaže da je najmanje osam zemalja pogubilo ljude streljanjem 2020. godine.

To su Kina, Iran, Severna Koreja, Oman, Katar, Somalija, Tajvan i Jemen.

Džastin Macola, zamenik direktora istraživanja za Amnesti internešenel, rekao je da je pogubljenje streljanjem „pokušaj da se održi u životu kazna koja je odavno trebalo da bude poslata u istoriju”.

„Ne postoji human način da država ubije pojedinca. Bilo da je to streljanjem, smrtonosnom injekcijom, vešanjem, gušenjem ili električnom stolicom, smrtna kazna je na kraju svirepa, nehumana i ponižavajuća kazna koja je simptom nasilja, a ne njegovo rešenje”, rekao je on.

• Bajden ukinuo smrtne kazne za 37 od 40 zatvorenika
• Žena koja je 56 godina pokušavala da oslobodi nevinog brata od smrtne kazne
• Japanac čekao smrtnu kaznu 56 godina, a dočekao slobodu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk