Izbori na Kosovu: Kurti vodi, ali može li do novog premijerskog mandata
Samoopredeljenje, stranka kosovskog premijera Aljbina Kurtija, na putu je da osvoji najveći broj glasova na danas održanim parlamentarnim izborima, ali to neće biti dovoljno da sama formira buduću vladu, predviđaju izlazne ankete.
Ako Kurtijevo Samoopredeljenje osvoji 42 odsto glasova, kako pokazuje anketa portala Koha, to bi značilo 47 poslaničkih mandata od ukupno 120 mesta u parlamentu.
Očekuje se da Demokratska partija Kosova (PDK) osvoji 21 odsto glasova ili 23 mandata, a Demokrastki savez Kosova 20 odsto i 23 mandata.
Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Nisma, koalicija nekadašnjih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja, mogla bi da računa na šest odsto - sedam mandata.
Dvadeset mandata garantovano dobijaju manjine – deset ide srpskim predstavnicama, deset ostalim manjinskim zajednicama.
- Кo se nadmeće na izborima na Кosovu
- Kosovo: Kako se živi južno od Ibra
- Кoliko je Kurti promenio Кosovo, a koliko je Кosovo promenilo njega
Za skupštinska mesta srpske zajednice takmičila se do sada neprikosnovena Srpska lista, koja ima podršku zvaničnog Beograda, ali ove godine uz pet izazivača, od kojih su mnogi ranije bili upravo njihovi članovi.
Izlaznost na izborima je bila 40 odsto, nešto niža nego pre četiri godine, saopštili su iz Centralne izborne komisije.
Ovo su bili prvi redovni parlamentarni izbori posle 18 godina na Kosovu, jer je na prethodnim izborima 2021. Kurtijevo Samoopredeljenje osvojilo više od 50 odsto glasova.
Sa manjinskim zajednicama imali su stabilnu većinu u parlamentu.
Izbori se održavaju u trenutku neizvesnosti oko američke politike na Zapadom Balkanu, a Kosovo smatra Vašington najvažnijim saveznikom i partnerom.
Rezultati izbora mogli bi da odrede i budući tok dijaloga Beograda i Prištine, koji se duže od decenije vodi pod okriljem Evropske unije, jer Srbija ne priznaje kosovsku nezavisnost.
Iako je poslednjih dana više puta bio na meti kritika Ričarda Grenela, izaslanika za specijalne misije američkog predsednika Donalda Trampa, Kurti se tokom kampanje predstavljao kao branitelj kosovskog suvereniteta dok je kritiku Zapada predstavljao kao umirivanje Srbije.
Delusional.
— Richard Grenell (@RichardGrenell) February 7, 2025
Relations have never been lower. Albin Kurti has been condemned by the first Trump Administration, the Biden Administration, NATO, the EU, the U.S. Embassy, Anthony Blinken, etc. https://t.co/jiqMrrk18d
Međutim, taj stav konfrotacije ga je izolovao na međunarodnom planu i tokom četiri godine na vlasti pogoršali su se njegovi odnosi sa zapadnim saveznicima koji garantuju bezbednost Kosova, uključujuči regionalne partnere poput Albanije, navodi se u analizi tink-tenka Evropski savet za spoljne odnose.
Kurtijevi ključni protivnici su stranke PDK, čiji je osnivač Hašim Tači, nekadašnji portparol Oslobodilačke vojske Кosova, premijer i predsednik Кosova i LDK, koju je osnovao Ibrahim Rugova, politički lider Albanaca sa Кosova krajem 20. veka.
„Njegovi glavni rivali PDK i LDK, koji su bili na vlasti najveći deo vremena u periodu posle sticanja nezavisnosti, predstavljaju tradicionalniji i pragmatičniji prozapadni pristup.
„Te dve partije su za kandidate za premijera stavile kompetentne tehnokrate čistih biografija i obe su usredsređene na obezbeđenje međunarodnog priznanja, ekonomski razvoj i bezbednosne garancije”, piše u analizi.
Građani skeptični
Svi očekujemo dobre stvari, ali kad se završe izbori to ne bude tako, kaže penzioner Haki Mjekići.
„Kad gledate kampanju, pomislite 'o kako divne lidere imamo' kad dođu na vlast budu sasvim drugačiji.”
Ključni problem je pravosuđe, više nego ekonomija, ocenjuje on na putu do glasačkog mesta.
„Od dve penzije uspemo da preguramo mesec”.
Na pitanje očekuju li da nova Vlada poboljša nešto, supruga Isma kaže uz osmeh „skeptični smo”.
U obližnjoj Gračanici, mestu sa većinskim srpskim stanovništvom, gužve su na biralištima, čini se, veće nego u centru Prištine.
Mila Bogićević je rođena u Prištini, a danas živi i radi u Gračanici.
Izbori su šansa za boljitak i opstanak srpskog naroda na Kosovu, kaže.
„Nadam se da će svi Srbi biti složni, jer imaju trajnu želju da ostanu na ovim prostorima”, kaže za BBC.
Komplikovano glasanje
Glasački listić bio je jedan od većih u regionu.
Osim što se glasač opredeljuje za jednu od 28 lista koje nose brojeve od 111 do 138, mogli su dati i takozvane direktne glasove kandidatima.
Glasači koji nisu na Кosovu mogli su da, dan ranije, glasaju postom ili lično, u ambasadama i konzulatima Кosova.
Po prvi put ove godine, izborna tišina skraćena je samo na vreme dok su birališta otvorena, a ne i dan ranije, kao do sada.
Pet stvari koje treba da znate o parlamentarnim izborima na Kosovu🗳️
— BBC NEWS na srpskom (@bbcnasrpskom) February 7, 2025
Više 👉 https://t.co/7A71lnZBaC pic.twitter.com/ZYRpGklWjb
Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
