Haotičan početak drugog polugodišta u Srbiji, moguć produžetak školske godine
/
Kako se završilo prvo polugodište, tako se ušlo i u drugo - haotično.
Tokom prve nedelje drugog polugodišta, još nije jasno koliko od oko 1.700 osnovnih i srednjih škola u Srbiji radi, u koliko njih su skraćeni časovi, a nije poznat ni broj onih u kojima do kraja nedelje neće biti nastave.
Sindikati i nadležni iznose različite podatke, a ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavljuje produžetak školske godine i odlaganje mature, preneo je Fonet.
Dok Ministarstvo prosvete tvrdi da se nastava održava u 96 odsto škola Srbije, ali iz nekih škola i pojedinih sindikata kažu da časova nije bilo u više od polovine obrazovnih ustanova, kao i da su u pojedinim gradovima sve škole obustavile rad.
Za višemesečne proteste i nezadovoljstvo prosvetnih radnika u Srbiji platama i ukupnim položajem još nije nađeno rešenje.
Iako su se reprezentativni prosvetni sindikati dogovorili sa Vladom Srbije da se štrajk okonča, protivnici sporazuma obustavili su rad i održavaju protestne skupove.
Uz zahteve za boljim položajem i dostojanstvom profesije, pojedini prosvetari sada iskazuju i podršku studentima koji skoro dva meseca blokiraju fakultete, tražeći pre svega utvrđivanje krivične odgovornosti za pad nadstrešnice nedavno rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu kada je 1. novembra poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.
U Srbiji ima oko 500.000 osnovaca i oko 240.000 srednjoškolaca, podaci su Ministarstva prosvete sa početka školske 2024/25. godine, prenela je agencija Beta.
- Šta je generalni štrajk i da li je moguć u Srbiji
- Šta se dešava u Vazduhoplovnoj akademiji u Srbiji u 100, 300 i 500 rеči
- 'Školski čas u zadnji čas': Protesti srednjoškolaca i studenata širom Srbije
Inspekcije u školama, protesti nastavnika i roditelja đaka
Od utorka, 21. januara, drugog dana početka drugog polugodišta, Ministarstvo prosvete je u pojedine škole poslalo inspektore, ali su u pojedinima naišli na proteste kako nastavnika, tako i đaka i njihovih roditelja, koji podržavaju prosvetne radnike.
Bio je to razlog da se učenici i roditelji okupljaju ispred škola u znak podrške nastavnicima, kao što je to bio slučaj u Desetoj beogradskoj gimnaziji u utorak, ali i mnogim drugim obrazovnim ustanovama u drugim gradovima.
Pojedini inspektori su odbili da postupe po nalogu Ministarstva prosvete i izvrše vanredni inspekcijski nadzor, što su obrazložili u otvorenom pismu.
Postupanjem po nalogu Ministarstva, došlo bi do „dovođenja u pitanje funkcionisanja celokupnog proseca obrazovanja”, napisale se inspektorke iz Zrenjanina, preneo je N1.
Inspektori su u utorak posetili i Osnovnu školu „Banović Strahinja” u beogradskom naselju Banovo brdo kako bi utvrdili zašto je nastava obustavljena.
A celo dvorište škole, u koju ide deca od sedam do 15 godina, bilo je iscrtano krvavim srednjim prstom.
Zaposleni u školi i roditelji đaka zajedno će u subotu, 25. januara organizovati oslikavanje kako bi se uklonili ovi vulgarni simboli, najavila je u izjavi FoNetu direktorka te škole Tatjana Vasović Novosel.
Isti nepristojni grafiti iscrtani su i na 13. gimnaziji u Beogradu, u istom naselju, ali su ih đaci u međuvremenu pretvorili u cvetiće, objavila je opoziciona stranka Kreni-promeni.
I dalje nejasno koliko škola (ne)radi
Za sada nema preciznih informacija koliko škola radi, odnosno ne radi u Beogradu.
Pojedini sindikati kažu da je većina beogradskih gimnazija potpuno obustavila rad, kao i pojedine osnovne škole.
Prosvetare koji štrajkuju su podržali pojedini roditelji koji su se okupljali u školskim dvorištima pre najavljenih dolazaka inspekcije, dok su maturanti najavili protestne skupove.
Oni su najavili da će u petak, 24. januara održati 15-minutno odavanje pošte stradalima u novosadskoj tragediji na kružnom toku kod opštine Novi Beograd, i potom krenuti ka Ušću gde će blokirati kružni tok.
Planiraju i protestnu šetnju.
U glavnom gradu početkom ove nedelje organizovan je i protest prosvetara u centru grada, uz podršku gimnazijalaca, studenata i pojedinih roditelja đaka.
Na skupu su uzvikivali: 'Generalni štrajk'.
Oko polovine škole ili drži skraćene časove ili uopšte nema nastave u Novom Sadu, gde su se takođe roditelji okupljali da podrže nastavnike pre dolaska prosvetne inspekcije, dok su u Nišu tri od četiri gimnazije proglasile blokade.
Prosvetni radnici iz Niša najavljuju i organizovanje plenuma, po uzoru na univerzitetske kolege, a kako bi podržali studentske zahteve mimo reprezentativnih prosvetnih sindikata koji su doneli odluku o obustavi štrajka, prenosi N1.
Dok traju štrajkovi, pojedini zaposleni prijavljuju pritiske.
„Naši iskazi i odluke se diskredituju, pozivaju nas na pojedinačne razgovore i izloženi smo pritiscima, što je rezultiralo razjedinjavanjem kolektiva”, naveli su profesori subotičke Gimnazije „Svetozar Marković”, u kojoj zaposleni nemaju jedinstven stav o štrajku.
Veliki broj škola ili je potpuno obustavio rad ili drži skraćene časove u Kragujevcu i Kraljevu, dok su skoro sve škole u Čačku i Užicu u nekoj vrsti štrajka, kažu predstavnici sindikata iz tih mesta.
Čak i u onima užičkim školama u kojima nema sindikata, kolektiv se samoorganizovao, rekao je Aleksandar Vinić, predsednik Sindikata obrazovanja Čačak, za N1.
Pogledajte fotografije sa protesta širom Srbije
Šta smeta prosvetarima
Nezadovoljni materijalnim i društvenim položajem, sindikati su počeli proteste u septembru 2024. godine i od tada su bili na ulicama, radili skraćeno po 30 minuta ili prekidali nastavu na jedan dan, dok su pregovori sa državom zapadali iz jednog u drugi ćorsokak.
Njihovi protesti su se od novembra poklopili sa višenedeljnim studentskim blokadama, pokrenutih zbog tragedije u Novom Sadu 1. novembra kada je u padu nadstrešnice na nedavno rekonstruisanoj železničkoj stanici poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.
„Podržavam nastavnike.
„Pokazali smo podršku ukoliko trpe pritiske da mimo vlastite volje nastave polugodište”, kaže Milica Bursać, majka učenika petog razreda iz Beograda.
- Povećanje plata: Šta čeka nastavnike, a šta spremačice
- Štrajk u školama u Srbiji: Šta kažu nastavnici, a šta roditelji đaka
- Nasilje nad nastavnicima u Srbiji: Kako ih zaštititi
Ko je šta dogovorio, a ko nije
Sindikati su tražili da se početna plata nastavnika i republički prosek, koji su razlikovali za oko 10.000 dinara izjednače od početka 2025, na šta je vlada odgovorila izmenom propisa o obračunu zarade, po kojima će, kako tvrdi, zahtev biti ispunjen u oktobru 2025.
Prosečna bruto zarada za oktobar 2024. godine bila je 136.173 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 98.538 dinara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Povećanjem plate u oktobru 2025, početna plata nastavnika dostići će očekivani republički prosek, kaže Srđan Slović, predsednik reprezentativnog Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”, za BBC na srpskom.
Usvajanje uredbe kojom se omogućava povećanje zarada u martu i oktobru bio je uslov da škole u ponedeljak, 20. januara počnu normalno da rade, objašnjava.
On veruje da „postoje nezadovoljni pojedinci, koji su glasni, ali koji su u manjini”.
„Ponuda vlade nije ni blizu ispunjenja zahteva prosvetnih radnika, niti postoje bilo kakve garancije da će obećano biti i ostvareno”, kaže Aleksandar Vinić, predsednik Sindikata obrazovanja Čačak (SOČ), za BBC na srpskom.
SOČ je član reprezentativne Unije sindikata prosvetnih radnika koji je bio protiv prihvatanja ponude vlade.
Forum beogradskih gimnazija je kao član reprezentativnog Sindikata radnika u prosveti Srbije bio protiv ponude vlade.
Ovim što nam je ponuđeno, nećemo dobaciti do prosečne plate 2025, a možda ni u januaru sledeće godine, kaže Ana Dimitrijević iz FBG.
- Nastavnici u Srbiji na proveri, roditelji ocenjuju
- Jedan dan u „školi na točkovima” na istoku Srbije
- „Zar su moja deca manje važna”: Besplatni udžbenici u Beogradu, ali ne i u celoj Srbiji
Šta je traženo, a šta ponuđeno?
Jedan od ključnih zahteva sindikalnih protesta bio je da plata nastavnika početnika bude jednaka republičkom proseku zarada od 1. januara 2025.
Sindikati su isticali da se na ovo vlada obavezala ranijim potpisanim protokolom.
Posle višemesečnih pregovora i različitih predloga, država je ponudila da se izmenom Uredbe o koeficijentima za obračun plata zaposlenih u javnim službama, uveća koeficijent zarada za pet odsto za mart i još pet odsto u oktobru 2025. godine.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević najavio je i povećanje plata od sedam odsto u januaru 2026.
Paralelno teku i razgovori oko izmena Kolektivnog ugovora kojima bi bilo dodatno osigurano da plata prosvetnih radnika prati republički prosek, navode reprezentativni sindikati.
„Kolektivni ugovor je sistemsko rešenje kojim bi se država obavezala da ako plata padne ispod proseka pregovara i uskladi zaradu sa republičkim prosekom”, kaže Slović.
- Iznenadni kraj polugodišta: Roditelji ljuti, sindikati poručuju da neće zaključivati ocene
- „Posle nekog vremena, digneš ruke”: Zašto u Srbiji nastavnici neće na zamenu u škole
- Od „ponosne” do „ponižavajuće” profesije: „Posao učitelja mora da se voli”
Ko je pregovarao sa vladom?
Proteste i pregovore sa Vladom Srbije vodila su četiri reprezentativna sindikata - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost” i Sindikat radnika u prosveti Srbije.
Da bi sindikat bio reprezentativan, mora da ispuni više uslova, među kojima je i da ima potreban broj članova - da okuplja najmanje 15 odsto zaposlenih.
Reprezentativnost omogućava sindikatu da pregovara o poboljšanju prava zaposlenih i kolektivnom ugovoru.
Pored četiri reprezentativna sindikata, u Srbiji je po organizovanim akcijama vidljiv i Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije, koji se protivio načinu na koji su vođeni pregovori sa vladom tokom prethodnih meseci.
- Ko sve protestuje u Srbiji i zbog čega
- BBC na blokadama fakulteta: „Mislim, dakle protestujem”
- Protesti u Srbiji: Nekad studenti, danas profesori, ponovo na ulici
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
