Gde i kome pokloniti stare knjige u Srbiji

Aleksandar Vasović je mesecima razmišljao šta da uradi sa starom bibliotekom njegovih roditelja - policama punim romana, enciklopedija i priručnika.

Hteo je da ih pokloni gradskoj biblioteci u Čačku.

„Mislio sam da će im značiti jer je bilo dosta knjiga, klasika i stručne literature, ipak rekli su mi da nemaju mesta”, kaže on za BBC na srpskom.

Pokušao je i sa antikvarnicama.

„Iz jedne su mi rekli da nemaju prostora za knjige, iz druge da su na odmoru”, objašnjava.

Dok su kutije pune knjiga stajale u stanu, postajalo mu je jasno da pronalaženje drugog vlasnika nije jednostavan zadatak.

Iako u svetu postoji više organizacija koje prikupljaju i doniraju stare i neupotrebljene knjige, u Srbiji, put do novog čitaoca često je dug, neizvestan i prepun prepreka.

Početkom avgusta, u dvorištu osnovne škole „Đura Daničić” u Novom Sadu pronađen je kontejner pun starih knjiga, što je izazvalo negativne reakcije na društvenim mrežama.

• Književni klubovi u Srbiji: Sloboda bez akademske ozbiljnosti
• Knjižare, neodoljive Meke koje ne gube čar
• Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici

Biblioteke: Knjige moraju da budu očuvane

Tokom pandemije kovida-19, u biblioteku „Dr Dušan Radić” u Vrnjačkoj Banji ljudi su skoro svakog dana donosili knjige na poklon.

„Biblioteka im je izlazila u susret, ali smo onda bili zatrpani neaktuelnim i prekobrojnim naslovima, a bilo je i mnogo knjiga koje zbog neadekvatnog korišćenja nisu bile za upotrebu”, kaže bibliotekarka Mirjana Đurašević za BBC na srpskom.

Zato su morali da postave uslov da „knjige budu očuvane i da oni koji ih poklanjaju potpišu Saglasnost o preuzimanju knjiga.”

„Potpisivanjem Saglasnosti, darodavci se trajno odriču poklonjenih knjiga, a biblioteka stiče pravo da sa knjigama raspolaže na način na koji nađe za shodno”, kaže ona.

I u većim gradovima situacija je slična.

Biblioteka grada Beograda zadržava pravo da ne prihvati ili selektivno prihvati knjige koje građani poklanjaju, objašnjava Olivera Kaldesić, načelnica odeljenja za nabavku i obradu bibliotečke građe.

„O tome šta će biti prihvaćeno odlučuje Stručna komisija, u odnosu na to šta je biblioteci potrebno.

„Koristi se princip rekonstrukcije fonda, kao i zamene za oštećene primerke, popunjavanje fondova priručnika za razmenu ili poklon drugim institucijama”, kaže ona za BBC na srpskom.

Da bi ljudi poklonili knjige biblioteci, potrebno je da pozovu broj odeljenja biblioteke ili pošalju mejl, kaže ona.

Ipak, kada su u pitanju velike količine knjiga, situacija se komplikuje.

„Najčešće ih upućujemo na saradnike iz Radio Beograda koji su osnovali akciju Knjiga solidarnosti”, dodaje.

U pitanju je akcija prikupljanja starih knjige, koje se već pola veka prosleđuju školama, bibliotekama i ustanovama kojima su potrebne.

Pogledajte video: Šta je Bibliobus

Šta kada biblioteke imaju previše knjiga?

I knjige u bibliotekama imaju životni vek.

Kada ima previše knjiga ili postanu neaktuelne, one se otpisuju, objašnjava bibliotekarka Đurašević.

„Za beletristiku važi pravilo da nisu čitane od pet do deset godina”, kaže ona.

Ukoliko su očuvane, nude se drugim bibliotekama.

„Tek one koje su previše pohabane knjige se recikliraju”, dodaje Đurašević.

Recikliranje je izdvajanje materijala iz otpada kako bi se ponovo iskoristio.

U biblioteci u kojoj radi postoji i poseban objekat - knjigomat, bela kutija ugrađena u spoljni zid biblioteke za razmenu knjiga.

„U jednom delu se vraćaju pozajmljene knjige, čak i kada je biblioteka zatvorena, a u drugom delu ostavljamo otpisane knjige ili one koje smo dobili, a nisu aktuelne.

„Ljudi mogu da pogledaju ponudu, izaberu i ponesu ono što im se dopada, a isto tako, mogu i sami da ostave knjige na poklon”, objašnjava ona.

Antikvarnice pretrpane knjigama

U maloj antikvarnici u centru Beograda, Miroslava Obradovića često pitaju: „Primite li stare knjige na poklon?”

Ljudi žele da daruju knjige „kako ne bi završile pored kante za smeće ili da bi ih neko drugi mogao pročitati”, kaže antikvar.

„Kako naša antikvarnica nema previše prostora, uputim ih na druge, zabeležim broj telefona, ponekad i povežem ljude koji nude i one kojima su knjige potrebne”, objašnjava on za BBC na srpskom.

Nekada, kaže, njegovoj antikvarnici bude ponuđena i prava mala riznica - čitava biblioteka vrednih izdanja.

„To se najčešće dešava kada naslednici raspremaju stanove.

„Retko se dogodi da je vlasnik taj koji poklanja sopstvenu biblioteku”, kaže on.

Razmena knjiga

Kada se preselila u Novi Sad, Katarina Kostić imala je višak knjiga i manjak poznanika u novom gradu.

Rešila je da organizuje razmenu knjiga.

„Znala sam da to već postoji u Beogradu i da ima interesovanja za takve događaje”, kaže ona za BBC na srpskom.

Prvu razmenu organizovala je 2017. godine, gde je okupila ljude koji će nastaviti da rade sa njom svake naredne, sve do danas.

„Ono što sam od početka znala da će našu razmenu razlikovati od beogradske jeste sistem trampe: ne menja se knjiga za knjigu, već se na prijemnom pultu svaka knjiga obračunava u određen broj kupona kojim ne na odjavnom pultu, na izlazu s događaja, simbolično kupuju odabrane knjige”, objašnjava ona.

Knjige koje ostanu posle događaja čuvaju se do narednog za takozvani Rasadnik Razmene.

Vremenom su se pravila usklađivala sa „trendovima i čitalačkim navikama učesnika, ali suština je ista”.

„Rasadnik Razmene je program podrške manjim događajima razmene knjiga u školama, društvenim centrima i drugim lokalnim zajednicama”, kaže Katarina.

Broj posetilaca ovog događaje zavisi od „prostora, vrste razmene i dužine trajanja”.

„Najviše posetilaca bilo je dvodnevnoj razmeni na otvorenom, svih vrsta knjiga, kada je skoro tri hiljade ljudi razmenilo desetak hiljada knjiga”, objašnjava ona.

Pogledajte video: Kako živi seoska biblioteka

Novi život za stare knjige

Tri godine kasnije, tokom pandemije virusa Kovid 19, knjiških druženja nije bilo, a stare knjige na Katarininim policama su se gomilale.

„Kao i mnogi neobični hobiji, i ovaj moj se rodio u izolaciji 2020. godine.

„Nije bilo razmene knjiga, ni drugog društvenog života, a ja sam imala pristup knjigama spremljenim za rashod, suviše oštećenim da bi se vratile u tok razmene”, kaže Kostić.

Umesto da kupi novu svesku za dnevnik, napravila je jednu od stare knjige.

„Našla sam zero-waste rešenje”, dodaje.

Zero waste je ideja življena koju čini niz principa čijom primenom dolazi do smanjenja nagomilavanja đubreta.

„Pisala sam o tome na instagramu i prijateljima se dopalo, pa sam ubrzo počela i da ih pravim za druge.

„Od korica i dela stranica stare knjige pravim osnovu, u koju dodajem različite (takođe polovne) papire, tkaninu, ukrase iz prirode i sve to prema senzibilitetu buduće vlasnice ili vlasnika”, kaže ona.

Vasovićeve knjige su zasad u porodičnom stanu.

„Možda ih, na kraju, ostavim u podrumu”, kaže on.

Pogledajte video: Put stare knjige do novog čitaoca

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Blogerka pravi biblioteke po selima u Srbiji
• BBC čitalački kutak: Koje knjige su nam obeležile 2024. godinu
• Kako je jedan zrenjaninski frižider postao - Knjižider
• Klubovi zabranjenih knjiga prkose cenzuri u Americi
• Pobeđuje li dečija književnost u trci sa novim tehnologijama
• Šta čitate na Svetski dan džepnih romana