Ajatolah Hamnei: Kako je iranski vrhovni vođa držao vlast čeličnim stiskom
/
Ajatolah Ali Hamnei je ubijen prvog dana masivnih američkih i izraelskih vazdušnih napada na zemlju, saopštio je predsednik SAD Donald Tramp.
Smrt 86‑godišnjeg vladara u poslednje tri decenije – jedne od najdužih u svetu – kasnije je potvrđena na iranskoj državnoj televiziji.
Strogi autoritarni stavovi i politika ajatolaha Alija Hamneija oblikovali su život u Iranu skoro četiri decenije. Postao je drugi vrhovni vođa od 1979. godine posle smrti Ruholaha Homeinija 1989. godine.
Ovlašćenja njegove funkcije činila su Hamneija, kao šefa države i vrhovnog komandanta vojske, u šta je spadala i elitna Revolucionarna garda, praktično svemogućim.
Njegova smrt u ovim nasilnim okolnostima najavljuje novi i nesiguran period i u Iranu i u širem regionu.
Religiozno vaspitanje
Ali Hamnei je rođen u Mašhadu, drugom najvećem iranskom gradu, 1939. godine.
Njegov otac je bio sveštenik šiita, dominantnog iranskog ogranka Islama.
Hamnei je idealizovao vlastito „siromašno ali pobožno“ detinjstvo, rekavši da često nije jeo ništa sem „hleba i suvog grožđa“.
Započeo je versko učenje u Mašhadu, proveo kratko vreme u Nadžafu, a potom učio u teološku škoku u iranskom verskom gradu Komu.
Učilo ga je nekoliko klerika, među kojima i Homeini, koji je kasnije osnovao Islamsku Republiku.
Hamnei se pridružio kritičarima iranskog kralja, monarha koji je na kraju svrgnut u revoluciji 1979. godine a koja se često naziva Islamskom revolucijom.
Hamnei je godinama živeo pod zemljom ili u zatvoru.
Kraljeva tajna policija ga je hapsila šest puta i bio je podvrgavan mučenju.
U vreme revolucije, Hamnei nije bio ključna figura u užem krugu ajatolaha Homeinija, ali je uznapredovao ubrzo posle ustanka.
Pridružio se Revolucionarnom savetu.
Ovaj je vodio revoluciju, postavši prelazno upravo telo nakon pada kraljevog režima.
Njegova prva uloga u vladi Islamske Republike bila je zamenika ministra odbrane.
Homeini ga je postavio te godine za vođu molitva u petak u Teheranu, što je položaj na kom je zvanično ostao na neodređeno vreme.
Političke propovedi Alija Hamneija, emitovane u čitavoj zemlji, etablirale su ga u novom vođstvu.
- Izrael i SAD napali Iran; ajatolah Hamnei je mrtav
- Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica
- Bouen: Opasan trenutak, ali Amerika i Izrael vide priliku koja se ne sme propustiti
Pokušaj atentata
U junu 1981. godine, Hamnei je preživeo pokušaj atentata.
Jedna disidentska grupa aktivirala je bombu na njegovom predavanju.
Taj napad mu je možda spasao život.
Hamnei je bio suosnivač i na kraju vođa Islamske Republikanske Partije, koja je pomogla da vođstvo nakon revolucije konsoliduje snage.
Međutim, nalazio se u bolnici tokom masovnog bombardovanja sedišta stranke.
Bili su potrebni meseci da mu se pluća oporave od napada i trajno je izgubio potpunu pokretljivost desne ruke.
Kasnije te godine postao je kandidat za iranskog predsednika.
Ajatolah Homeini je kontrolisao savet koji je odlučio ko može da se kandiduje, a Ali Hamnei je dobio 97 odsto glasova.
Hamneijev inauguralni govor postavio je ton njegovog predsedničkog mandata, „osudivši izopačenost, liberalizam i levičare pod američkim uticajem“.
Iransko-irački rat
Susedni Irak je izvršio invaziju na Iran mesecima pre tih izbora.
Irački predsednik Sadam Husein strahovao je da će iranska revolucija podriti njegov režim.
Pre nego što je postao predsednik, na samom početku rata, Hamnei je proveo mesece na frontu.
Tokom osam godina sukoba, na obe strane su poginule stotine hiljada ljudi.
Tokom trajanja sukoba, Irak je koristio hemijsko oružje protiv iranskih pograničnih sela i gađao daleke gradove, među kojima i Teheran, projektilima.
Rat je doprineo Hamneijevom nepoverenju prema Americi, koja je postepeno pružala podršku Iraku.
Proglašenje vrhovnim vođom
Ajatolah Homeini je umro 1989. godine a Skupština eksperata za vođstvo izabrala je Hamneija za njegovog naslednika.
Za ovog novog vrhovnog vođu neki su mislili da ima slab istorijat verskog učenja.
„Ja sam osoba sa mnogo falinki i mana, i istinski sam slab bogoslovac“, priznao je on u prvom obraćanju nakon što je preuzeo dužnost.
„Međutim, na moja pleća je postavljena odgovornost i koristiću sve svoje sposobnosti i svu svoju veru u Svemogućeg da bih uspeo da ponesem tu tešku odgovornost.“
U odsustvu poštovanja višeg sveštenstva i Homeinijeve popularnosti, Hamnei je veoma oprezno povlačio poteze.
Kasnije je, međutim, izgradio mrežu lojalista u pravosuđu, medijima, svešteničkoj eliti, parlamentu, Revolucionarnoj gardi i obaveštajnom aparatu.
Karim Sadžadpur, stručni saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir u Vašingtonu, rekao je za BBC njuz da je Hamneijeva moć zavisila od „tesno skrojenog kartela tvrdokornog sveštenstva i novoobogaćenih revolucionarnih gardista.“
Iranski državni mediji su ga prikazivali kako živi skromno u Teheranu sa ženom, decom i unucima.
- „Iran bez kralja ne valja”: Zašto neki Iranci sada traže oproštaj od izgnane carice
- BBC u Teheranu: Proslava iranske revolucije u senci nezadovoljstva i otpora
- Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije
Gušenje protesta
Hamnei je do sada uspeo da ućutka svaku opoziciju.
Studentski protesti iz 1999. godine bili surovo ugušeni.
Deceniju kasnije, pobuna protiv navodno nameštenih izbora dovela je do toga da na demonstrante bude bačen suzavac, da budu prebijani ili da se na njih otvara oružana vatra.
Rast cene goriva 2019. godine doveo je do uličnih protesta, a vlasti su blokirale internet.
Amnesti internešenel tvrdi da je potom policija pucala u demonstrante i ubila ih.
Žene koje su vodile kampanju protiv nošenja hidžaba bile su mučene i držane zatvorene u samicama.
Jedna advokatkinja za ljudska prava dobila je zatvorsku kaznu od 38 godina i 148 udaraca bičem.
Jedan od najvećih izazova 2022. godine usledio je posle smrti u policijskom pritvoru Mahse Amini – 22-godišnje Kurdkinje uhapšene zato što nije nosila hidžab.
Iranska novinska agencija aktivista za ljudska prav (HRANA) saopštila je da je dobila imena više od 400 ljudi ubijenih u protestima koji su usledili.
U zimu 2025-26. godine, niz uličnih protesta zahvatio je čitav Iran, izazvan ekonomskom krizom.
Vlasti su naširoko ugušile pobunu.
Hamnei je priznao da su ubijene hiljade ljudi, ali je optužio neprijatelje da su organizovali nasilje.
„Oni povezani sa Izraelom i Amerikom naneli su masovnu štetu i ubili nekoliko hiljada ljudi“, rekao je on, dodavši da su oni izazvali haos.
Oni su „počinili zločine i tešku klevetu“, rekao je.
HRANA je rekla da je vladina reakcija uključivala „smrtonosnu silu“.
Izvestila je da je ubijeno više od 7.000 ljudi, većine demonstranata, dok su malo više od 200 poginulih bili „vojska ili vladine snage“.
Zabrana vakcine protiv kovida
Istraga BBC njuza na persijskom iz 2022. godine procenila je da je tokom pandemije kovid ubio 300.000 ljudi u Iranu – više nego dvostruko više od zvanične cifre umrlih u to vreme.
Ne predstavivši nikakve dokaze, Hamnei je tvrdio: „Jedan deo ovog virusa je osmišljen konkretno za Iran, uz pomoć poznavanja iranske genetike.“
Kad je počelo deljenje vakcine u svetu – predvođeno uglavnom američkim i evropskim farmaceutskim kompanijama – on je zabranio uvoz američkih i britanskih vakcina.
Kasniji izveštaji su tvrdili da je lično primio jednu od nekoliko vakcina napravljenih u Iranu.
Suprotstavljanje Americi
Ubrzo nakon revolucije iz 1979. godine, univerzitetski studenti lojalni Homeiniju okupirali su američku ambasadu, uzevši diplomate i osoblje za taoce iz protesta zato što je Amerika pružila utočište svrgnutom kralju.
Držanje talaca potrajalo je 444 dana i pomoglo u učvršćivanje antiameričkog i antizapadnog stava kao zvanične državne politike.
Posle napada na Ameriku od 11. septembra, predsednik Buš je proglasio Iran jednom od članica „Osovine zla“.
Iran je podržavao Hezbolah – naoružanu šiitsku grupu u Libanu – kao vlastitog posrednika u polu-trajnom sukobu sa Izraelom.
Hamnei je kritikovao SAD, ali njegova politika nikad nije ugađala niti se direktno suprotstavljala Vašingtonu.
Nuklearni program
Hamnei je nazvao nuklearna oružja neislamskim i 2003. godine izdao fatvu (tumačenje Islamskog prava) protiv njegove izrade.
Međutim, Izrael i Zapad su verovali da, dok je Mahmud Ahmadinedžad bio predsednik, Iran je koristio nuklearnu energiju i sofisticirane raketne programe kao paravan za sposobnost nuklearnog naoružanja.
Sankcije koje su usledile kao rezultat toga pomogle su u osiromašivanju zemlje.
Iran, Amerika, Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija i Nemačka su 2015. godine postigli sporazum za ograničenje iranskog obogaćivanja uranijuma.
Međutim, Donald Tramp je izašao iz tog sporazuma tokom njegovog prvog predsedničkog mandata, nazvavši sporazum „ogromnom fikcijom da ubilački režim želi samo miroljubivi program nuklearne energije“.
Iran je insistirao da je njegov nuklearni program miroljubiv i da je Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila njegovo povinovanje.
Bivši predsednik Obama, koji je potpisao sporazum, napisao je da dogovor „funkcioniše“.
Francuska, Nemačka i Velika Britanija su rekle da „žale“ zbog američke odluke.
Kako se Trampov prvi predsednički mandat bližio kraju, Amerika je izvršila atentat na višeg oficira Revolucionarne garde Kasema Sulejmanija.
Hamnei se zakleo na osvetu, svrstavši se bliže uz Rusiju i Kinu.
Izrael je 2025. godine izveo vojnu akciju protiv iranskog nuklearnog programa, naučnika, vojske i visokih zvaničnika, među kojima su bili napadi izvršeni u stambenim oblastima.
Iran je izvršio odmazdu ispalivši rakete na Izrael.
Amerika se pridružila izraelskim napadima.
Hamnei se zarekao da se nikad neće predati, ali je delovao slabije.
Dvadeset osmog februara 2026. godine, Amerika i Izrael su zajednički pokrenuli vazdušne napade na Iran.
Tramp je opravdao ofanzivu rekavši da Iran „ne sme nikad da ima nuklearno oružje“.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da je cilj akcije uklanjanje „egzistencijalne pretnje“ koju predstavlja Iran.
Izrael je saopštio da je Iran pokrenuo napade na njega iz odmazde, dok su se eksplozije oglasile u velikom broju zalivskih država.
Hamnei je dominirao iranskom politikom, držeći poluge moći u često čeličnom i brutalnom stisku.
Povremeno se vrhunski vođa predstavljao kao maltene iznad politike – dok s visine gleda na čarke između reformista i konzervativaca.
Ali ajatolah Hamnei je retko dozvoljavao da se razvije politička pobuna koju nije odobravao.
Životom u Iranu upravljali su zakoni koje je on doneo.
Malo ko može da kaže kakve promene sada mogu da nastupe.
Priredili: Endrju Veb, Globalni novinarski tim BBC Svetskog servisa
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
