Bili smo ponosni što možemo igrati za reprezentaciju svoje domovine

Ovog vikenda u Sarajevu je održan rukometni turnir veterana Sarajevo, ljubavi moja 2025. Glavne zvijezde ovog turnira su, slobodno tako možemo reći, reprezentativci Bosne i Hercegovine, koji su našu domovinu predstavljali na Mediteranskim igrama u Montpellieru 1993. godine. U našem glavnu gradu okupio se dio ekipe, koja je nastupala pomenute godine. Petoricu od njih zatekli smo u Pozorištu mladih, gdje su snimali dokumentarac o podvigu koji su napravili tokom ratne 1993. godine.

Ejub Kukavica je 1993. godine izašao iz Sarajeva, a Muhamed Memić je u Montpellier stigao iz Barcelone, gdje i dan-danas živi.

Nevjerovatna priča

Radović: Pod paljbom smo izašli iz BiH, da bismo predstavljali našu domovinu

- Pa moram da vam kažem da sam počašćen što sam ovdje, pošto živim već 36 godina u Barceloni. Na prvi poziv gospodina Đolagića nikako se nisam dvoumio, naprotiv, sa velikom željom sam došao u Sarajevo, da se okupimo poslije toliko godina, znači, stvarno sam oduševljen. Ovo je prvi susret nakon toliko godina, a kako se kaže, prvi put je najslađe. Naravno, treba da nastavimo ovo druženje, naravno, sa ekipom Rukometnog kluba veterana Sarajevo. Nadam se da će potrajati mnogo, mnogo godina. Ovo naše prvo druženje također treba da posluži generacijama današnjeg rukometa u Bosni i Hercegovini, koji, neću da budem kritičan da li je dobar ili ne, kao putokaz da brane boje ove države. Nadam se da će to u dogledno vrijeme da bude prava priča, kako samo ovo okupljanje, tako i sam napredak bh. rukometa, priča nam Memić.

Memić: Želimo pomoći našem rukometu (FOTO: Senad Gubelić/Oslobođenje)

- Prvi put nakon 32 godine kako smo se sastali, vrlo je emotivno i vrlo sam zadovoljan. Drago mi je da smo izašli iz anonimnosti, jer dosad ta reprezentacija koja se okupila 1993. nije bila dovoljno vidljiva u javnom prostoru iz raznih razloga. Evocirali smo uspomene iz tog dijela našeg života, kroz šta smo svi prošli, jedan krug se zatvorio ovim okupljanjem i ovim našim druženjem. Od izlaska iz Sarajeva, ono što smo uradili, preko Mediteranskih igara u Montpellieru, do povratka nekih od nas u Sarajevo, a dobro je da demantujemo i glasine koje su kružile oko te reprezentacije kako smo mi pobjegli, a u nekim od medija smo čak i proglašeni dezerterima, što nas je boljelo i ovo je prilika da se ta nepravda ispravi, ističe Kukavica.

U tim ratnim godinama predstavljati BiH na takvom takmičenju sigurno je bila velika stvar.

- Moram da kažem da je bilo jako emotivno. Ne znam da li će ovo biti precizan izraz, ali ja sam igrao za reprezentaciju bivše Jugoslavije, osvajao sam medalje na svjetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama, u to vrijeme sam živio u Barceloni, ali nisam se dvoumio na poziv da igram za svoju državu. Kako je rekao moj prijatelj Kukavica, sam izlazak iz BiH, sama ta hrabrost, na neki način mi je bio podstrek, a mnogi drugi su možda i mogli doći, no nisu htjeli ili nisu na vidjeli da je to za njih pravo vrijeme da brane boje BiH. Kada smo se okupali u Montpellieru i prvi nastup za državu BiH, teško je objasniti. Taj emotivni dio, posebno razmišljajući šta se dešava u tim ratnim godinama u BiH, bio sam počastvovanan, govori nam Muhamed Memić.

Kukavica: Vrijeme je da ispravimo nepravdu, koja nam je načinjena (FOTO: Senad Gubelić/Oslobođenje

Ejub Kukavica ističe da je potpuna nepravda bila nazivati ove igrače dezerterima, a posebno jer su tada, nakon Mediteranskih igara, bili u beznađu.

- Koristit ću vašu konstataciju - beznađe. Mi smo, ustvari, od samog starta, kako smo se okupili, bili u beznađu. Naš izlazak iz Sarajeva bio je u privatnom aranžmanu. Znači, mi smo se između sebe organizovali da izađemo, jer smo dobili obećanje od tadašnjih struktura olimpijskog komiteta, države i vlasti da ćemo izaći na jedan način koji dolikuje reprezentaciji i da predstavljamo državu na takvom takmičenju. Međutim, od toga nije bilo ništa, onda smo se samoorganizovali, pa smo izašli trčeći preko piste, pa smo organizovali prevoz do Gradca, u Gradcu smo trenirali, pobrinuli se za opremu, sve u privatnom aranžmanu. Otišli smo na Mediteranske igre i igrali. Osjećaj je bio da nam je to velika čast i postojala je stvarno velika želja. Ja i dan-danas mislim da smo mogli napraviti bolji rezultat. Što nismo, raznorazni faktori su utjecali. I kad je završio MI, svi koji su izašli iz Sarajeva su se htjeli vratiti jer smo imali takva obećanje od vlasti i od države, a na kraju krajeva, mi smo dobili odobrenje od vojnih vlasti - 90 dana odsustva. A svi mi koji smo izašli iz Sarajeva bili smo borci, čak i neki ranjeni. Odjednom se osjetite napušteni od svih. Došli smo u Tursku, hvala Olimpijskom komitetu Turske, on nam je pomogao. Međutim, opet smo privatnim vezama obezbijedili da budemo svi zajedno. I to zajedništvo koje smo imali u Istanbulu bilo je nešto što treba posebno pamtiti. Nismo se samo odužili državi kroz borbu, kroz igranje, kroz sportski rezultat, nego smo se odužili jer smo mi i u Istanbulu radili volonterski. Ljudi koji su ovo sve proživjeli za mene su veliki heroji. U svakom smislu, ima jedan državnik koji je rekao: "Nemojte očekivati da država nešto napravi za vas, nego vi napravite nešto za državu". I mi smo to napravili i ja sam jako ponosan na sve te momke koji su učestvovali na tim Mediteranskim igrama i na tim putešestvijima oko Mediteranskih igara, zaključio je Kukavica.