Srbija ostaje bez selektora, Pešić najavio odlazak: Vrijeme je da se nađe novi trener
Pešić odlazi sa klupe Srbije/ Ints Kalnins/Reuters
Svetislav Pešić, selektor Srbije, u razgovoru za Politiku najavio je odlazak sa klupe reprezentacije Srbije.
- Bila je privilegija biti selektor reprezentacije Srbije i trenirati i voditi najbolje srpske košarkaše. Preuzeti odgovornost i donositi odluke, kada vodiš reprezentaciju Srbije, jeste veliki izazov. Uvek sam se trudio da profesija i struka dominiraju na putu do uspeha. U budućnosti želim da i dalje svoju profesionalnost, stručnost i posvećenost stavim na raspolaganje predsedniku Košarkaškog saveza Srbije Nebojši Čoviću i čitavoj našoj košarci. Međutim, došlo je vreme da se pronađe novi trener koji će biti u stanju da nastavi ono što smo započeli u prethodnom periodu. S druge strane, obećao sam predsedniku Čoviću da ću apsolutno sve uraditi da ispunim do kraja ulogu koju mi je dodelio u izboru novog selektora, a to ću obaviti, kao i uvek do sada – profesionalno, stručno i odgovorno. A novom selektoru pružiću apsolutnu podršku i pomoć i sva moja iskustva iz prethodnog perioda. Srpska košarka ima nekoliko važnih i presudnih tema za budućnost o kojima treba razgovarati da bi se uspostavili sistem i pravila adekvatna sadašnjem vremenu. Savez sa svojim organima mora da nastavi da pronalazi načine za saradnju sa klubovima koju treba razvijati kontinuirano, svakodnevno, u zvaničnim i nezvaničnim kontaktima najodgovornijih. Sada još više, posle toliko godina, postajem svestan da tu vrstu saradnje i pored svih pokušaja sa moje strane ne može da reši jedan čovek – trener, rekao je Pešić za Politiku.
On je govorio i o drugim temama, između ostalog i o neuspjehu na Eurobasketu.
- Prva impresija je da je atmosfera između igrača, stručnog i medicinskog osoblja od početka priprema bila veoma dobra, pozitivna, i sa puno empatije i razumevanja za neke igrače koji su došli na pripreme sa posledicama duge sezone; tu pre svega mislim na nezalečene povrede. U toku priprema odigrane su utakmice sa protivnicima različitog kvaliteta, i pre svega, zahvaljujući kontinuitetu i uigranosti iz prethodnih godina, ne samo da smo pobeđivali i osvojili dva turnira – na Kipru i Nemačkoj već smo igrali i veoma kvalitetno. Na početku Evropskog prvenstva nastavilo se kao u utakmicama iz pripremnog perioda. U utakmici sa Portugalijom, koju smo shvatili kao pripremu za sledeći, u to vreme najvažniji meč – protiv domaćina Letonije, bilo je previše kalkulacija i improvizacija. Ali se ta utakmica ipak dobila. Pobedili smo, ali smo zbog povrede izgubili kapitena Bogdanovića do kraja šampionata. Od te utakmice pa sve do kraja igrači koji su mogli svojim kvalitetima da nadoknade izostanak Bogdanovića bili su kontinuirano, zbog povreda i bolesti, nesposobni da to urade. Pobedili smo domaćina Letoniju. Sa Turskom smo odigrali na dobrom nivou, bila je to veoma kvalitetna utakmica. Nažalost, zbog povreda smo izgubili Avramovića i Vukčevića. I pored velike želje Gudurića i napora medicinskog tima, to nije dalo rezultate, tako da on do kraja prvenstva nije mogao da igra na svom poznatom nivou. Kada izgubiš utakmicu sa protivnikom po imenu Finska, onda je to za široku javnost i naše navijače skoro neverovatno. Ali, to je jedna utakmica, u kojoj nemaš pravo na popravak. Protiv protivnika koji je, kako vidimo, stigao do borbe za medalju. Uvek sam se trudio da profesionalizam i struka stoje iznad svega, a kada se doživi neuspeh, onda se naravno pitaš da li su postojali neki drugi putevi do uspeha.
