Delihasanović: Niko ne voli izgubiti ni termin, a ne finale kupa

Golman GFC Sarajevo Adnan Delihasanović sjajno je čuvao gol svoje ekipe na tek završenom Final fouru Kupa Bosne i Hercegovine u futsalu.

Na žalost njega i njegove ekipe poraženi su u finalu od Bubamare iz Cazina 5:3 u jednom jako kvalitetnom meču za pehar.

U Cazinu se slavi trofej

Brkanić: Sigurno je da ne mogu zaboraviti Sarajevo, ali mi je Bubamara trenutno prioritet

- Prije svega, pozdrav za Vas, Vaš portal i čitaoce i pratitelje. Tako je, poraz u finalu 5:3 od Bubamare koja je ušla kao favorit turnira i ja im ovom prilikom čestitam na osvojenom trofeju. Finale je bila jedna vrhunska predstava i jedne i druge ekipe i mislim da su gledaoci u dvorani, a i izvan dvorane uz prenos mogli biti zadovoljni, počinje naš razgovor Adnan Delihasanović, pa nastavlja:

- Mislim da nam je u meču protiv Bubamare za bolji rezultat nedostajalo malo sreće, jer protiv ovakve ekipe kao što je Bubamara treba je imati. Mi smo čitavu utakmicu bili podjednak protivnik i to je njima stvaralo nervozu i na kraju nijanse su odlučile finale. Na kraju, mislim i da je trofej otišao na drugu stranu, da bi bilo zasluženo.

Fenomenalno je branio Adnan Delihasanović na ovom Final fouru, svojim odbranama podsjetio na neke najbolje dane svoje karijere i zbog toga toga još više žali zbog poraza u finalu.

- Ja sam prezadovoljan svojim izdanjem na Final fouru turnira, ali moram pohvaliti i svoje saigrače koji su dali 100% i tako i meni neke situacije olakšali. Naravno da postoji žal što nismo osvojili turnir, jer niko ne voli izgubiti ni na terminu, a ne u finalu kupa, ali ima više ponosa jer smo pokazali da smo ekipa i da sa svima možemo igrati.

Sa finalnom utakmicom za Sarajevo je završena jedna turbulentna sezona, a Delihasanović govori o razlozima zašto je nakon prošle sezone došlo do takvog pada.

- Tako je, vrlo turbulentna sezona. Nakon finala lige prošle godine malo ko se nadao da ćemo se boriti za opstanak. Prvo i glavno, mislim da je najviše bilo do nas igrača, pa onda povrede, kartoni, ali bilo je i nekih drugih faktora na koje nismo mogli uticati. Tako da na kraju nismo zavisli samo od sebe, što je najgore, ali eto izborili smo opstanak i Premijer liga će se i naredne godine igrati u Skenderiji.

Kada se sve sabere i oduzme, utisci o sezoni su pomiješani.

- Sa ligom ne smijemo biti zadovoljni i mislim da smo u ove dvije utakmice pokazali da zaslužujemo play-off i da nismo ekipa koja se treba boriti za opstanak. Što se tiče Kupa tu smo zadovoljni ne drugim mjestom, jer uvijek je bolje biti prvi nego drugi, već igrom i zalaganjem ekipa na terenu i van njega, od igrača do stručnog štaba i direktora klua.

Delihasanović polako stiže kategoriju veterana, ali ne predaje se. Gledaćemo ga i dalje na futsal parketima, iako mu posao često ne dozvoljava da uvijek bude maksimalno prisutan.

- Pa, svi koji me poznaju znaju da sam u raskoraku posao i klub, ali tako je kod većine igrača u našoj ligi. Tako da se mogu uskladiti sa poslom i kolegama na poslu koji mi izlaze u susret i naravno stručnom štabu, od Cunija bivšeg trenera koji me je i doveo, pa do šefova Mirze Ajanovića i Farisa Smajića, pa i direktora Muamera Muftića, koji su uvijek bili tu i trpe moje usklađivanje posla i kluba. Trebali bi me gledati i sljedeće godine na parketu, može se još koja godina odigrati uz dobar pristup i naravno zdravlje da posluži i povrede me izbjegnu.