Tarik Zaimović se trebao povući

Prvog oktobra u Vijećnici je prof. dr. Tarik Zaimović svečano inauguriran u rektora Sarajevskog univerziteta iako je Kantonalna inspekcija ustanovila diskriminaciju i kršenja procedura u toku izbora i zahtijevala ponavljanje konkursnog postupka. Inspekciji je Rektorat UNSA uzvratio optužbama da istrajavanjem na zakonu ruši autonomiju Univerziteta - Rektorat je poučen da se obrati resornom ministarstvu.

O situaciji na Univerzitetu u Sarajevu u podcastu Oslobođenja govori prof. dr. Arzija Pašalić, dekanesa Fakulteta zdravstvenih studija, koja uvijek ističe da je žena motor i pokretač društva. A kakav je pokretač Pašalić, otkriva i činjenica da se u novembru otvara nova zgrada Fakulteta zdravstvenih studija na kojem studira više od 1.100 studentata na sva tri ciklusa studija, dok već 50 godina Fakultet nema vlastitu zgradu.

Iznad zakona

Profesorica je svojedobno morala očitati lekciju Harisu Zahiragiću: nakon njenog pisma, čak se i on povukao.

- Jako mi smeta kada neko proziva Fakultet zdravstvenih studija kao neku tamo školu. Mi se ne stidimo onoga što je bio naš razvojni put. Sama ta polemika je bila potpuno neprimjerena, vrijeđati se bez argumenata nije uredu, kaže Pašalić.

Da li je zaista Univerzitet iznad zakona?

- Svima je potreban nadzor i svi imamo nadzor nad svojim radom. I meni kad dođe inspektor i naloži mi da nešto uradim, ja to moram poštovati. Nije više stvar kakvo je naše mišljenje o tome. Studente moramo učiti da se zakon mora poštovati. Zakon o visokom obrazovanju iz 2017. je narušio autonomiju Univerziteta i dao ovlasti inspekciji da radi sve ono što može u visokom obrazovanju. Ovaj zakon iz 2022. je to malo suzio, ali smatram da apsolutno sve nas mora neko kontrolisati, ističe profesorica.

Sad imamo prilično apsurdnu situaciju. Rektor je imenovan, a Inspekcija je tražila ponavljanje konkursne procedure. Profesorica se prisjetila i da se njeno ime spominjalo u medijima kao jedne od kandidata za poziciju rektora UNSA.

- Niti sam rekla da hoću da se kandidujem za rektora, niti bih to tako uradila. Kad bih odlučila da se kandidujem, izašla bih javno i to rekla, jasna je Pašalić.

Ali, to nije učinila, jer je procijenila da bi bilo najbolje da projekat nove zgrade Fakulteta dovede do kraja.

- Da sam se kojim slučajem našla u ovakvoj situaciji, sigurno bih se povukla dok se taj slučaj ne okonča. Mislim da bi to bilo poštenije, ističe ona.

U rješenju Inspekcije ne stoji način na koji bi Univerzitet funkcionisao ukoliko bi se poništio konkurs zbog toga što su prorektorima istekli mandati, kazala je profesorica. Nažalost, svi su nastavili dalje raditi, kao da se ništa nije desilo.

- U razgovoru sa kolegama vidim da smo svi iznenađeni razvojem situacije. Rekla bih da je to stavljeno u stranu i da mi sad idemo dalje kao da je sve uredu. Za Univerzitet to nije dobro. Ne mislim da je ovo nešto što ostavlja dobru sliku UNSA, poručuje Pašalić.

Dr. Zaimović je odmah po objavi kandidature dekanima, dakle biračkom tijelu, poslao poruku s ponudom da im u četiri oka, mimo procedure, predoči svoj plan rasta i vlastite ambicije, na što profesorica dodaje da lobiranja nisu nešto što je strano našem društvu, te da se to dešavalo i prije.

Prof. Pašalić u “Direktno sa Vildanom Selimbegović”: Svi smo iznenađeni razvojem situacije

- Kad je u pitanju bilo koji kandidat, mene interesuje samo program rada, jer to je ono što mi živimo i ono što je naš posao. Ko će mi olakšati moj svakodnevni rad? Šta je to vizija razvoja Univerziteta, pita Pašalić.

Kandidatkinja za rektora prof. dr. Almira Hadžović Džuvo diskreditirana je i diskriminirana na razne načine. Zamjereno joj je i što je žena. Inspektorica koja je potpisala nalaz ekspresno je dobila zahtjev za otkaz.

- Mi smo nikakvo društvo. Meni je trebalo 300 posto više energije da dođem do zgrade (Univerziteta, op. a) nego što bi to trebalo nekom muškarcu. Žene se u našem društvu ne doživljavaju ozbiljno. Čini mi se da su žene i uloga žene potpuno marginalizirane i potcijenjene, kazala je profesorica.

Inspektorica koja je potpisala nalaz i ukazala na grubu diskriminaciju tokom izbora rektora, koja je radila svoj posao, ekspresno je doživjela progon i zahtjev da dobije otkaz, a cijela inspekcija proglašena je napadačem na autonomiju Univerziteta. Iza zahtjeva za otkaz inspektorice staje Senat, a Pašalić je bila spriječena da prisustvuje sjednici.

- Mislim da Senat nije raspravljao o otkazu, mislim da je to bila nečija odluka. Senat je raspravljao o proceduri glasanja, da li je ona bila u skladu sa zakonom ili nije, govori Pašalić.

Zaimović je mogao glasati, a protukandidatkinja nije. Pašalić se prisjetila 2020. godine, kada je bivši rektor Rifat Škrijelj odlučio da ne glasa, jer njegov protukandidat Šaćir Filandra nije mogao glasati.

Pred inauguraciju novog rektora Univerzitet je napustila i jedna prorektorica, prof dr. Enita Nakaš, govoreći o razlozima, pomenula je čudnovata pravila i oduzimanje akademskih sloboda, pravo na drugačije mišljenje. A drugačije mišljenje ima i prof. Pašalić, koja nam je ispričala šta joj se desilo kada je tražila novac za novu zgradu.

- Zakazala sam sastanak sa tadašnjim ministrom obrazovanja, to je bio profesor Pavle Krstić. Nedostajao mi je novac za završetak projekta. Došla sam u Ministarstvo i meni je tada ovako rečeno: “Nama je iz Rektorata zabranjeno da imamo sastanak s vama. Mi ne smijemo komunicirati sa dekanima pojedinačno. Sve treba da ide preko Univerziteta”, sjeća se Pašalić.

Otišla je potom u Rektorat da vidi odakle takva instrukcija, jer nije prema svim kolegama postupano isto. Nije saznala čiji je to nalog bio, ali je poziv došao iz Rektorata.

Popunjavanje kvote

- Tri puta sam podnosila Upravnom odboru UNSA izvještaj o projektu. U oktobru je bio zaključak da se u rebalansu budžeta pokuša iznaći novac za Fakultet zdravstvenih studija da bi se taj projekat završio. To nije ispoštovano. Preraspodijelili smo novac koji je ostao na platama i usmjerili ga za plaćanje priključka za električnu energiju. Šta hoću da vam kažem? Vrlo je teško u ovom trenutku biti dekan, ističe ona.

Ne postoje isti aršini za sve. Pašalić smatra da postoji velika rodna razlika na UNSA.

- Ženama se ne da prilika. U Senatu sjede četiri prorektorice koje su bile i pet dekanesa, a ukupno je 45 članova. Meni najviše smeta kada mi, žene, dobijemo neku poziciju da zadovoljimo broj, naglasila je Pašalić.